Izvor: Vostok.rs, 11.Jan.2013, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanski masoni i jugoslovensko zlato
11.01.2013. -
14. januara 1953. godine, pre tačno 60 godina, maršal Tito je postao predsednik Jugoslavije. Ipak, mnogi istoričari još uvek govore o tome da je socijalizam u Jugoslaviji gradio oslanjajući se na zlato kraljevske dinastije Karađorđevića.
Ugledni pregalac Komunističke Internacionale Moris Torez i lider SSSR Josif Staljin predali su maršalu ogromno blago stare Jugoslavije. A kad je ovaj novac potrošen – Jugoslavija se raspala na delove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Dučeovi saborci su prevarili i samog Hitlera
Tajanstvena priča o zlatnim rezervama Kraljevine Jugoslavije počela je u proleće 1941. godine kad su avioni «Luftvafea» svakodnevno bacali na hiljade bombi na Beograd. Bilo je jasno da će Hitler vrlo brzo okupirati zemlju. 18-godišnji jugoslovenski kralj Petar Karađorđević je zajedno sa svojom vladom odlučio da odnese iz glavnog grada sve državne zlatne rezerve – prvo u Crnu Goru, a zatim u Egipat. 60 tona dragocenog metala je bilo upakovano u 1300 drvenih kofera. Specijalni voz od 57 vagona je pridržavajući se svih mera predostrožnosti krenuo na put. Tačno mesec dana je bilo potrebno «zlatnom ešalonu» da stigne do Kotorske luke na Jadranu. Zajedno s državnim rezervama Petar Karađorđević i njegova svita su doneli mnogo ličnih dragocenosti i valute. Nisu uspeli da ukrcaju zlato na brod – italijanski faštisti su već okupirali Crnu Goru. U brdima, gde su hajduci nekad krili plen pronađena je pećina u koju je pohranjeno 60 tona zlata Kraljevine Jugoslavije. Kralj Petar je ponevši samo sitninu za lične troškove pobegao u London.
Italijani su do 1943. godine bili uvereni u to da je zlato odneto u Egipat dok neko nije rekao fašistima za pećinu. Musolini je odmah dao komandu da se zlato prebaci u Rim, razume se, ne obavestivši o tome svog saborca Adolfa Hitlera. Operaciju «zlato» predvodio je mladi fašista Ličo Đeli. On je stigao do Trsta zaobišavši hitlerovske kordone specijalnim sanitarnim vozom u kojem su se nalazila navodno 73 vojnika zaražena boginjama. Zvanično je predao 8 tona dragocenog metala upravniku italijanske državne banke, a preostale 52 tone je hrabro sakrio. Đeli se spremao za život pod novom vlašću.
Kako su komunisti i masoni delili zlato
Krajem 1944. godine Ličo Đeli se sreo s vođom italijanskih komunista, Staljinovim drugom, Palmirom Toljatijem, tadašnjim članom koalicione vlade Italije. Drug Toljati se zalagao za rehabilitaciju bivšeg fašiste. Za to je Đeli Toljatiju dao 27 tona zlata, ne obavestivši ga o tome da je u Jugoslaviji ukrao 60 tona i da je zadržao ostatak – 25 tona blaga.
Po završetku Drugog svetskog rata Palmiro Toljati je predao «poklon» Liča Đelija novom vladaru Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Tako da je bio postavljen čvrst temelj za skok u komunističko sutra. Staljin i Toljati su pomogli Titu da učvrsti vlast u svojim rukama. A posle svađe s Moskvom 1948. godine Tito je i od SAD nepovratno dobio 30 milijardi dolara. Maršal Tito je do kraja svog života obožavao zlato uživajući u draguljima i raskoši.
Ćutljivi Lutkar
Ličo Đeli je nadživeo sve svoje gospodare. U aprilu ove godine napuniće 94 godine. Posle rata je postao vlasnik štamparije u rodnom gradu Pistoji, a zatim je počeo da se bavi poslovima s nameštajem. 1962. godine je primljen u masonsku ložu «Propaganda-2», 1969. godine je postao njen sekretar-organizator, a zatim veliki majstor (Maestro Venerabile). Posle zvaničnog zatvaranja lože 1974. godine praktično ju je pretvorio u tajno političko društvo. Đeli je osnovao 25 lažnih firmi u Lihtenštajnu, Luksemburgu i Panami, održavao je kontakte s Reganovom administracijom, bio je povezan s predsednikom Haitija Divalijeom i najbližim okruženjem argentinskog predsednika Perona. Njegov lični imetak su činile vile u Čileu i Paragvaju, kuće i stanovi u Meksiku i Brazilu. Đeli je aktivno sarađivao s CIA i putovao je po celom svetu, najčešće u SAD i Latinsku Ameriku. Nije trgovao heroinom i kokom, nije prodavao oružje. On je jednostavno vršio kontrolu svega.
Međutim, nastupila su «crna vremena». Kad je 1981. godine pre dolaska policije napuštao svoju vilu Wanda, jer je bio upozoren da će doći karabinjeri, Đeli ipak nije stigao da otkopa u bašti sef s delom jugoslovenskog zlata i spiskom članova masonske lože. Na njemu su bila 3 ministra, 23 poslanika parlamenta, 10 prefekata, 10 generala korpusa karabinjera, 7 generala finansijske službe, 6 admirala, 83 predsednika državnih kompanija, 12 generalnih direktora banaka i bezbrojne sudije, javni tužioci i činovnici. Parlamentarna komisija koja je obnarodovala spiskove lože „Propaganda2“ na kojima je bilo 972 prezimena, priznala ih je za originalne, ali „nepotpune“. A na čelu lože je bio Ličo Đeli.
Kasnije je usledila zaplena 120 miliona dolara iz jedne od ženevskih banaka, hapšenje i zatvor, bekstvo i nekoliko godina posle toga novo hapšenje. Međutim, umesto 12 godina Đeli je dobio samo zabranu izlaska iz zemlje. Država je konfiskovala vilu Wanda, ali je posle nekoliko neuspešnih aukcija za prodaju bila poverena Liču Đeliju kao odgovornom čuvaru (custode guidizario). U toku poslednjih godina povukao se iz poslova i piše lirske pesme i priče.
Đeli je jedan od najprotivrečnijih likova italijanskog političkog života. Masonska loža „Propaganda2“ je 1974-1981.g. bila centar ukrštanja interesa politike, biznisa i vojnih krugova. Danas se društvo promenilo, drugi ljudi su na vrhovima vlasti. Međutim, Đeli ne voli da se seća svog prošlog života, jer brbljivci ne žive dugo. Ćutanje je zlato, a kraj predstave je još daleko.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
