Izvor: Politika, 26.Okt.2012, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija, na svakom koraku
Kada sam dobio odobrenje za useljenje u SAD pomislio sam da je to zemlja bez mnogo istorije ili bar sa manje povesti nego Balkan sa koga sampobegaodavne 1992.godine. Potajno sam verovao da ću se otresti te istorije od Kulina bana i bezbrojnih ratova, do gomile kraljeva, careva, predsednika, prinčeva, vojskovođa, voždova i drugih koji su nam uglavnom zagorčavali život, gonili nas da ratujemo i ginemo za neke ideale (setite se stiha: za ideale ginu budale!) najvećma sebi za korist, a samo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štetu čoveka.
I, evo me u zemlji koja postoji nešto manje od dva i po veka, dakle u državi u kojoj ću živeti i raditi i u kojoj istorija, verovao sam, nije baš toliko bitna.
Posle dve godine života u Atlanti preselio sam se u Sent Pitersburg i neznajući da sam stvarao svojeistorije. Prvo: tražim posao. Pitali su me ko sam, šta znam da radim i onda istorijska strelica: hoćemo da vidimo vašu radnu i porodičnu istoriju! Bože, opet istorija, ali nije baš tolika kao u ono vreme kad smo morali znati koga je oženio Luj XIV, zašto su srpski i kraljevi drugih naroda ubijali jedni druge, kada je Barbarosa stigao u Srbiju i prvi put video viljušku, kako su se ujedinili Mehmed osvajač i Papa i rasturili sve ”nevernike”… Srećom, odmah sam dobio posao i to, gle, u istorijskom hotelu, gde su, kako beleži istorija, spavali i Al Kapone i Džordž Buš mlađi…
I krenem dalje: lična karta, vozačka dozvola. E, nećeš majčin sine, ni ovde bez istorije. Ljubazna i nasmejana službenica mi je rekla: samo malo, da pogledam vašu saobraćajnu istoriju! Bog i duša, novu vozačku dozvolu dobio sam za nekoliko minuta i nastavio stvarati svoju istoriju.
Idem na novu tvrđavu; treba mi nešto veći stan. Nema problema, imamo lep stan,papiri su u redu, ah, još samo da vidimo vašu stambenu istoriju!
Posle položenog ispita za državljanstvo, prođoh sve procedure, napisah desetine papira i formulara, i, naravno,naplaćah se stotina dolara, i dođoh da zatražim pasoš: zahtev se prihvata, proverili smo vašu kriminalnu istoriju, sve je čisto, dobićete pasoš.
Kao i svaki Amerikanac, hoću kredit za stan i kreditne kartice. U banci su takođe ljubazni, sedite, sad će kafa, uzmite bombonu; treba još da proverimo vašu kreditnu istoriju!
Prepun istorije, živim dalje. Istorijsko breme u svetu je sve veće i teže i bojim se da je Fridrih Niče bio u pravu: previše proučavanja istorije otvara puteve ratovima. Tako je bilo na Balkanu gde je istorija katastrofa koja ne prestaje. I gde je istorija krik i bes, kako govoraše Danilo Kiš. Ne znam kako vi, ja bih voleo da živim sa mnogo manje istorije, i opšte i lične.
Ali…
Istorija u mom životu traje, srećom sada sve više u knjigama. Moja starija kćerka mi je poručila iz Bremena da, kada budem u Njujorku, kupim Istoriju svetske arhitekture, a sin, koji bi mogao da doktorira na delima Karla fon Klauzevica, hoće da mu nabavim monografiju čiji je naslov: „Najvažnije bitke u istoriji sveta. Moja mlađa kćerka je postala doktor filozofije, ali sa strašću proučava istoriju svetskih jezika. Prisetih se da sam u mladosti pisao feljtone o istoriji i herojima Drugog svetskog rata…
O, Bože, istorija, svuda i na svakom koraku, od rođenja, i izgleda, do smrti.
Ustajem od kompjutera, koji je pun istorije, i hoću da prošetam gradom gde sunce toplo greje, gde su dani puni plavog neba,noći zvezdane, ulice čiste, palme lagano trepere…Živim dakle na Floridi, u oazi krasote, kako napisa moj prijatelj Ferid Čehić iz Upsale, žaleći se kako je tamo, u Švedskoj, stalno oblačno i, kako istorija pamti, nebo sivo ili kiša pada 365 dana u godini i, kaže, možda i koji dan više.
Izlazim, i hteo bih da sve istorije ostavim iza sebe, neka čame u samoći. Hoću da imam mirno popodne, bez istorije. Hmm, ali istorija ne ostavlja mene!
Samo nekoliko stotina metara od mog stana, ulazim u prekrasnu ulicu, punu zelenila, bez automobila i sa mnogo turista, otmene gospode i lepih žena,a satable me gađaju velika slova:
- Dobrodošli, ovo je istorijski deo grada!
Skrenem u sporednu ulicu, svratim u knjižaru, i već s vrata ugledam Istoriju Sjedinjenih Američkih Država i IstorijuBalkana! Ne mogu da odolim: kupujem obe knjige.
Shvatam: nema života bez istorije!
Savo Petrović, Florida, SAD
.............
NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.
objavljeno: 25.10.2012.
