Izvor: Politika, 27.Avg.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istaći prednosti Srbije
Trebalo bi privući investitore u industrijsko-poljoprivredni sektor, ali i ulagati u istraživanja i tehnološki razvoj
Strane direktne investicije (SDI) poslednjih godina idu u one zemlje koje su najprivlačnije za život i rad: politički i ekonomski stabilne, pravno sigurne, sa jednostavnom administrativnom procedurom, sa niskom stopom korupcije i kriminala. Danas kapital privlače zemlje koje podstiču i privlače strane investitore, one koje daju finansijsku koncesiju – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poreske olakšice, grantove u gotovini i posebne subvencije, one koje imaju odgovarajuću infrastrukturu i neophodne stručne kadrove, kao i one koje kreiraju osnovu koja će zadovoljavati zahteve i očekivanja stranih ulagača. Dakle, strani kapital ide u zemlje koje imaju najpovoljniju investicionu i poslovnu klimu, bez administrativnih barijera.
Američki investitori ulažu u azijske zemlje koje u dužem periodu imaju vrlo dinamičan privredni rast i razvoj. Ali, ulažu i u EU. Na primer, u jednoj od investiciono najprivlačnijih zemalja, u Republici Irskoj, SAD su investitor broj jedan. Potom, sledi Velika Britanija. Inače, do sada su SAD bile najveći investitor u Evropi, s učešćem od, na primer, u 2008. 22 odsto u ukupnim stranim investicijama, odnosno 19 odsto u 2009. godini. Ernst & Young’s 2010, u svom izveštaju, predviđaju da će, u naredne tri godine, najatraktivniji region za investitore biti Kina, Indija i zemlje centralne i istočne Evrope.
navedeni izvor očekuje da će Indija pružati najbolje „off-shoring” mogućnosti za „mladi biznis”. Kada je reč o Indiji, jedan američki profesor je ovako komentarisao: „... uz pomoć svoje dijaspore Kina je postala svetski faktor, dok bi Indija, uz pomoć svoje dijaspore, mogla postati svetska tehnološka laboratorija”. Stručnjaci iz Indije tesno sarađuju sa svojim zemljacima u Silicijumskoj dolini. Mnogi se vraćaju u Indiju i zapošljavaju u „haj-tek” industriji donoseći sa sobom i kapital. Kako stvari stoje, stručnjaci prognoziraju da će zemlje centralne i istočne Evrope biti, u godinama koje dolaze, najprivlačnije za strane investitore.
Ono što Srbija može da izvuče kao pouku iz iskustva zemalja koje su ostvarile najdinamičniji i najkvalitetniji rast i razvoj jeste da izbor strategije, instrumenata za njeno ostvarivanje, kao i izbor politike u oblasti privlačenja SDI zavise od mnogo faktora, tako da se ne može preuzeti neki model i tako implementirati u naše uslove. Predstoji opsežna analiza svih aspekata – prednosti, slabosti, mogućnosti i pretnje. Iz takve studije, koja će poći od naših strategijskih prioriteta, treba da proističe plan akcije.
Šta bi nam valjalo učiniti da budemo privlačniji za investitore? Najpre, održati i unaprediti političku i ekonomsku stabilnost, pravnu sigurnost, pojednostaviti administrativnu proceduru, prilagoditi poslovanje u privredi evropskim standardima, raditi na poboljšanju imidža Srbije u svetu, izboriti se s korupcijom i kriminalom.
Koje delatnosti forsirati? Kada je reč u ulaganju stranog kapitala trebalo bi privući investitore u industrijsko-poljoprivredni sektor i prioritetne delatnosti koje su istaknute u našim strategijama. Međutim, svaka zemlja koja želi da se dugoročno razvija mora ulagati u istraživanja i tehnološki razvoj. Istraživanja i tehnološke inovacije ne samo da će pomoći da se otvori više radnih mesta, već će dovesti do jakog i održivog razvoja i poboljšanja kvaliteta života uopšte.
Državni organi trebalo bi da vode više računa o talentima. Kapital ide tamo gde ima odgovarajuće stručne radne snage. Danas se ekonomija, zasnovana na znanju, oslanja se više na korišćenju ideja nego na fizičkim sposobnostima, kao i više na primeni tehnologije nego na korišćenju sirovina i na eksploataciji jeftine radne snage.
Na svim nivoima vlasti, u medijima, na međunarodnim skupovima treba istaći prednosti Srbije: geostrateški položaj, ukazati na resurse, na fiskalne pogodnosti, na ugovore o slobodnoj trgovini (s Rusijom, Belorusijom, Turskom, CEFTA, EFTA), na perspektivu za prijem u STO i EU. Slabosti treba što je moguće pre otkloniti – popraviti telekomunikacionu, transportnu i logističku infrastrukturu, učiniti propise o radu fleksibilnijim, stvoriti uslove za porast produktivnosti, raditi stalno na poboljšanju investicione i poslovne klime.
Profesor Beogradskog univerziteta
Vladimir Grečić
objavljeno: 27.08.2010.
