Izvor: Politika, 19.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispod orlovih krila
Kamena „grabljivica” koju su 1941. godine odneli bugarski fašisti, posle sedam decenija vraćena na spomenik crnotravskim ratnicima za oslobođenje i ujedinjenje
Građani crnotravske opštine iz svojih dobrovoljnih priloga podigli su svojoj braći za šestogodišnje ratovanje dostojanstven spomenik – veliku piramidu od belog mermera, visine osam metara sa reljefnim likom kralja Petra Oslobodioca, u lovorovom vencu, četvorostranim krstom u reljefu i orlom raširenih krila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vrhu. Ispod krsta je zlatnim slovima urezano „Ratnicima za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1918”. Ispod ovog napisa, na sve četiri strane piramide, zlatnim slovima urezana su imena 172 izginula Crnotravca, koji će naraštajima govoriti kako se junački bori i umire za kralja i svoj narod.
Spomenik je otkriven na drugi dan Gorešnjaka (14. jula po starom) 27. jula 1927. godine, po novom kalendaru, a osvetio ga je episkop niški Dositej koga je u Predejanu dočekalo stotinu konjanika, sa belim platnom, hlebom, prangijama i trubačima. Na reci Dževrljanki svitu je dočekao predsednik crnotravske opštine Ranđel. Gosti su prekonačili u Crnoj Travi, a sutradan se svita zaputila preko planine u selo Brod gde je Njegovo preosveštenstvo Dositej osvetio Crkvu Svetog Pantelejmona. Predsednik brodske opštine Tasa Nikolić je, kažu, bio pripremio govor, ali se pred vladikom zbunio i počeo da muca, pa su trubači dunuli u instrumente i izvukli ga iz neugodne situacije
Skicu za spomenik izradio je arhitekta Zoran Vasiljević, koju je Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete odobrilo pod br. 2616/26. g. Sve ručne radove i ukrase izradio je mladi vajar Milan Tanasković, a spomenik je po povoljnoj ceni liferovala Prva srpska kamenorezačka radnja Mateje Petrovića (Beograd, Grobljanska ulica).
Crna Trava je bila tog dana prepuna naroda, posebno ukrašena, i cvećem i ćilimima, bilo je postavljeno nekoliko slavoluka, a iznad spomenika bio je postavljen pano sa dugačkim zastavama sa obe strane, na kojem je pisalo: „Vile će se grabiti u vjekove, da vam vjence dostojne ispletu” a sa druge strane: „Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi.” Ispred spomenika podignuta je bila tribina, sa koje je episkop sa dvadeset sveštenika izvršio osvećenje spomenika.
„Politika” je donela opširan izveštaj u kojem reporter nadahnuto opisuje, ne samo svečanost otkrivanja spomenika, već i Crnu Travu, Crnotravce i živopisne predele:
– Na obali bistre Vlasine, između visokih planina koje sa svih strana zatvaraju vidik i na čijim vrhovima nebo izgleda razapeto kao parče plave čoje, juče je održana jedna retko dirljiva svečanost. Otkriven je spomenik Crnotravcima poginulim u tri poslednja rata. Njima i pokojnom Kralju Osloboditelju. Iako se u ovo doba veći deo Crnotravaca nalazi po varošima na pečalbi, mnogi od njih su požurili svojim domovima koji ni malo ne liče na domove kakvi se mogu videti u ostalim varošicama i selima. Zidani od kamena, pokriveni ciglom i namešteni sa puno ukusa oni liče na male svetle vile u kojima duga, beskrajna zima prođe brže nego u čađavim i tamnim kućama po drugim krajevima. Mnoge su palate podigli marljivi Crnotravci po celoj Srbiji, mnoge su godine proveli u pečalbi dok su od jednog zabačenog i sirotinjskog sela načinili prekrasnu varošicu, sa kojom se malo koje mesto može takmičiti.
Juče su svoje rodno mesto Crnotravci ulepšali mermernim stubom na kome su zlatnim slovima ispisali sto sedamdeset dva imena svoje braće i sinova koji živote svoje položiše za slobodu i veličinu rodnog kraja. Na čelnoj strani obeliska, u istom bloku belog mermera urezan lik kralja Petra, a ispod lika reči posvete: „Ratnicima za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine”. Svud unaokolo rukoveti cveća, šarenog mirisnog gorskog bilja i lepi, bogati venci koje su Crnotravci čak iz Niša i Beograda dobavili. Sam vladika niški Dositej prevalio je dug put preko planina i uvala, stazama mučnim i opasnim, da otkrije i blagoslovi spomenik izginulih Crnotravaca. Došao je i predsednik „Crnotravske zajednice” iz Niša, pukovnik u penziji Veljko Dimitrijević i poglavar sreza vlasotinačkog Protić. I niko drugi osim meštana. Ni jedan Beograđanin koji bi na slavi predstavljao bilo građansku, bilo vojnu vlast, osim jednog voda pešaka sa jednim potporučnikom niškog garnizona. Ipak je svečanost bila lepa. Govorio je episkop Dositej i pukovnik Dimitrijević i crnotravski sveštenik Jovan Popović. Ljudi u zakopčanim gunjevima od belog domaćeg sukna, žene i devojke u narodnoj nošnji, crnoj, zlatom ukrašenoj, stajali su oko spomenika i pobožno se sećali svojih pokojnika, jer nema u Crnoj Travi ni jednog doma koji nije dao domovini svoj prilog u krvi.
Predsednik odbora mladi sveštenik Boža Popović starao se i uložio veliki trud da svečanost bude u svakom pogledu lepa. Posle ručka u osnovnoj školi počelo je narodno veselje, ali ni ono nije kao u ostalim krajevima. Nema tu ništa usiljeno, ništa određeno programom i unapred propisano. Crna Trava se veselila sa svim svojim sokacima, sa svim kafanama i debelom ladu granatih bukvi. Grmela je muzika i vojna i ciganska, okretalo se kolo u beskraj dok devojke i mladići ne izgube dah. Jedni su zamenjivali druge sve dok malaksali svirači nisu na čas opuštali ruke, napisao je reporter „Politike”.
Bugarska okupatorska vojska je 1941. godine porušila spomenik, skinula i odnela orla i pretpostavlja se da se on nalazi u nekom od bugarskih muzeja. Posle rata je spomenik obnovljen, ali je sve do pre tri godine bio bez orla. Posle sedam decenija, orao je uz finansijsku podršku Sistema FTO iz Beograda ponovo izliven i 21. jula 2011. godine vraćen na vrh spomenika. Orao sa raširenim krilima kao simbol slobode, nepokornosti i snage ponovo natkriljuje spomenik i, bar simbolično, nagoveštava nadu u bolju budućnost ovog napuštenog kraja.
