Izvor: Blic, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iščezavanje ljudskog
Iščezavanje ljudskog
'Senke', nova knjiga Davida Albaharija, stiže na Sajam knjiga u izdanju 'Stubova kulture'. Iz priče u priču otvaraju se pitanja njenih tajni: Ko je u senci? Svi mi? Naši životi? Snovi? Vrednosti? Moral? Karakteri? David Albahari za 'Blic' kaže: 'Naziv ‘Senke’ označava posledice situacija kroz koje prolaze junaci mojih priča. Oni zapravo, posle onoga što im se događa postaju senke, senke od ljudi. Njihova osećanja, senke od osećanja. U izvesnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smislu to su priče o gubitku nečega što čovek oseća kao duboko svoje, kao bitno, a to iščezava i ostaju samo senke. Ide li to u pravcu gubitka identiteta i da li je prisutnije nego što je do sada bilo?
- Teško pitanje. Identitet je komplikovana priča, ne znam koliko sam u stanju da o tome govorim i nisam od toga polazio u pričama. Ali, reklo bi se da ste u pravu, da osećanje gubitka postaje deo identiteta. No, u pričama je akcenat na gubljenju nečega što čovek oseća kao punoću, a što iščezava. Kroz priče se prelama iskustvo života na jeziku koji nije maternji. Gde su tu snovi?
- Moji snovi su nemi. Ne da bih izbegao odgovor, nego zato što su uistinu bez reči... Eto, sad me terate da se zamislim zašto u njima nema jezika i govora.
A šta je osnovna karakteristika tog života?
- Pa, uvek na neki način prevodite sami sebi svoj život. Glavna junakinja se u mnogim vašim delima zove Moja Žena...
- ...I u mom životu. Ali, u ovoj zbirci imate priču koja se zove 'Poslednja priča o mojoj ženi'. Menjate junakinju, menjate ženu... Ili?
- Moja Žena u pričama, razume se, nije moja žena u životu. S tim što moja žena u to ne veruje. Ona misli da tu ima neke zloupotrebe (smeh). Lik Moje Žene pojavio se pre više godina u jednoj mojoj knjizi priča i od onda je često postajao, bivao neka vrsta savesti pripovedača, neka vrsta muze koja je veoma kritički raspoložena. I toliko je postala kritički raspoložena da je došlo vreme da prestane da se bavi kritikom - otuda na neki način i ta 'poslednja priča'. Jednostavno, imao sam utisak da je taj književni lik počeo da se ponavlja i da treba da siđe sa literarne scene. Mada, to ne znači da se možda neće pojaviti u nekom drugom obliku. Sad je i taj lik senka kao i sve drugo. Knjiga 'Senke' sadrži nekoliko vrsnih erotskih priča. Je li to novi novi tematski korpus?
- Te su se priče ovde pojavile jer se erotika ispostavila kao novo, dodatno interesovanje. Mada sam se u nekoj meri bavio time i u drugim knjigama ('Pijavice' i 'Sudija Simitrijević' prim. nov. ). U 'Senkama' ona je i odraz želje da u onome što pišem uvek idem nekim putanjama koje nisam ranije ispitivao. Šta je za vas erotika?
- Erotika je za mene, u tom pripovedačkom smislu, neka vrsta čuđenja i zapitanosti. Jan Kot je u jednom eseju pisao kako čovek, zapravo, ne može da ima vizuelni doživljaj erotskog čina jer vi u njemu imate (samo) krupni plan. Ne vidite total. Opisivanje erotike iz totala je neka vrsta voajerstva. Jer, posmatrač ste. A mene je u pričama zanimao taj posmatrački ugao. Kad vidite krupni plan, vi ne morate biti sigurni šta je to. To bi mogao biti deo odgovora da je erotika neka vrsta nesigurnosti. U kakvom je stanju današnja književnost?
- S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sličnog, mislim da se književnost još dobro drži. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se možete baviti čovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to žele, najviše mogu da nauče iz književnosti. A pitanje njene (zlo)upotrebe?
- To nešto je deo stvarnosti, odnos književnosti i realnosti, života. I ne da se izbeći. Na kraju krajeva, pisci su ljudi kao i drugi. Dakle, greše. Koliko politika, društvo i drugi mogu da zloupotrebe književnost, toliko mogu i pisci. Reč je o nečemu što, u manjoj ili većoj meri, postoji otkad postoji književnost. I uvek će postojati. Stvari zavise i od toga o kome je reč. Da li ste čuli da se pravi politička ili neka druga gungula oko nekog anonimnog. Ne, osim ako to nije deo marketinga u borbi protiv iste te anonimnosti. Upotrebljavaju i zloupotrebljavaju se oni koji mogu da se upotrebe. I nema tu konačnog odgovora, ni kraja priče.
Tatjana Nježić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
