Izvor: Vostok.rs, 17.Mar.2013, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irački rat: jubilej bez diktatora
17.03.2013. -
Zaključak poslednjeg izveštaja revizora o obnovi Iraka je sledeći: američki napori i novac su otišli u pesak. Uoči desetogodišnjice početka iračke kampanje očigledan je i drugi zaključak – upravo ovaj rat je na Bliskom istoku stvorio zonu turbulentnosti koja se i dalje širi.
Na osnovu referata koji je Kongresu SAD dostavio specijalni inspektor za rekonstrukciju Iraka Stjuart Bouen, sledi da 60 milijardi dolara potrošenih u toku američke okupacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nije urodilo značajnijim pozitivnim promenama u ovoj zemlji. „Novac je otišao kao voda u pesak,“ – ističe Bouen. Po njegovom mišljenju, stvarni neuspeh programa za obnovu Iraka koji finansiraju SAD treba da posluži kao lekcija prilikom sprovođenja sličnih operacija u budućnosti, prenosi Bi-bi-si.
Međutim, to ni iz daleka nije jedina lekcija, koju je irački rat dao svim učesnicima u njemu za preko osamsto milijardi dolara, koliko je u njega uložio Vašington od trenutka upada američke vojske u Irak 20. marta 2003. godine. Za svrgavanje režima Sadama Huseina svojim životima je s američke strane platilo oko pet i po hiljada vojnih lica i vojnih najamnika iz privatnih kompanija. Broj žrtava među Iračanima se ne može tačno utvrditi. Po različitim podacima, od 2003. do 2012. godine poginulo je od 90 do 120 hiljada mirnih stanovnika zemlje.
Za SAD se glavna lekcija iz iračke kampanje sastoji od visokih gubitaka koji nisu opravdani konačnim ciljem, smatra predsednik Instituta za religije i politiku Aleksandar Ignatenko. Međutim, mnogo važnije posledice američkog upada teško da se sad mogu ispraviti, primetio je on.
- Na početku okupacije je postojala šansa da se nastavi linija stvaranja svetovne države koju je, između ostalog, sprovodio Sadam Husein, a koja se zasniva na ideologiji i praksi političke stranke Baas. Međutim, Amerikanci su prvo napravili prelazni ustav za Irak, a zatim i stalni ustav na osnovu kojeg Irak postaje konfesionalna država. To je dovelo do onoga što se sad dešava u Iraku. U suštini, u Iraku se trenutno odvija rat između konfesija sunita i šiita.
Problema takozvanog sunitskog trougla severno i zapadno od Bagdada, gde žive pristalice ubijenog Sadama Huseina nikuda nije nestao. Irak se sve vreme nalazi na ivici raspada. Irački Kurdistan već vodi delatnost, praktično nazavisno od Bagdada. Erbil – glavni grad Kurdistana – od proleća prošle godine počeo je da isporučuje naftu Turskoj ignorišući interese centralne vlade Iraka. Provincija Basra u kojoj postoji nafta ne krije težnju da napravi Konfederaciju Juga i Iraka. U oblastima Kirkuk i Mosul stalno se dešavaju oružani sukobi između sunita i šiita. U provinciji Anbar koja se graniči sa Sirijom aktivizirale su se formacije „Al Kaide u Iraku“, koje su zajedno sa sirijskim borcima praktično osvojile kontrolu nad granicom.
U zemlji koja poseduje naftne resurse stalno se oseća nedostatak goriva i nestaje struja. Nemilosrdno rastu cene. Sistemi obrazovanja i zdravstva doživljavaju stalni pad, a nezaposlenost u nekim krajevima premašuje 40 procenata.
Uprkos cilju koji je Vašington proklamovao pre deset godina da će osloboditi region od agresivnog režima Sadama Huseina i njegovog hemijskog oružja, američki upad je predstavljao početak turbulencija na Bliskom istoku. Razvoj situacije u regionu svedoči da će on biti nestabilan najmanje u narednih pola veka, istakao je za „Glas Rusije“ vodeći stručnjak Instituta za Bliski istok Sergej Serjogičev:
- Međutim, najozbiljniji događaji tek predstoje, očigledno je da će oni početi kad padne Iran. Tada će to uopšte biti krvava bahanalija, imali smo jednu malu Somaliju, a sad ćemo imati jednu veliku Somaliju, koja će zahvatiti ceo Mediteranski region u kojem će nastradati sve zemlje. Zato što su nade na to da će se u bombardovanim zemljama kao što su Irak, Libija i Sirija, uspostaviti stabilan mir, slabe. Pašće Iran, zatim će doći red na Liban, a onda će se pokolebati Hašemitska kraljevina Jordan, ni ona neće moći dugo da opstane.
Po mišljenju niza stručnjaka, tubulentnost Bliskog istoka i Severne Afrike može dovesti do periferne seobe naroda koja u kojoj postoji mogućnost da postojeće južnoevropske države budu jednostavno zbrisane. Da ovaj pesimistički scenario ne bi postao realnost, već sad treba zaustaviti građanski rat u Siriji. Pitanje je kako to da se učini, jer sirijski konflikt predstavlja samo još jednu eksploziju u dugoročnoj lančanoj reakciji koja je aktivirana u Iraku.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
