Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Jun.2018, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Zoran Lutovac: Široki savez je jedini put do promena
Saradnja s pravim opozicionim strankama stvar je nužnosti. Svi se nalazimo ispod cenzusa i nismo relevantni niti ulivamo poverenje građanima. Na nama je da probudimo nadu, da izvučemo građane iz apatije, da pokažemo da smo spremni da radimo za opšte dobro, da se povežemo i dogovorimo oko nespornih ciljeva, kaže Lutovac
Razgovarala: Jelka Jovanović
I pre nego što je početkom juna izabran za predsednika Demokratske stranke, Zoran Lutovac se otvoreno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zalagao za zajednički nastup opozicije, ono što je već prepoznatljivo kao Savez za Srbiju. Prema njegovim rečima, DS bi trebalo da bude jedan od stubova tog budućeg opozicionog saveza, a to će uspeti da ostvari samo ako se suštinski promeni, što je nedavno potvrdio i Glavni odbor DS-a podrškom Savezu. Ipak, ima još mnogo nedoumica, pa je za početak ovog razgovora rezervisano pitanje kakva je vizija Saveza, gde je mesto i koja je uloga DS-a?
“Jedan od razloga zbog kojeg smo izgubili poverenje građana jeste naš odnos prema drugim opozicionim strankama: na beogradskim izborima građani su očekivali da se stvori savez – zajednička opoziciona lista, a mi smo išli samostalno, i to su birači prepoznali kao opstrukciju. Videli su u nama nekog ko zbog svojih sebičnih interesa nije bio spreman da se bori za opšte dobro”, kaže Lutovac za Novi magazin i objašnjava: “Saradnja sa pravim opozicionim strankama stvar je nužnosti. Svi se nalazimo ispod cenzusa i nismo relevantni niti ulivamo poverenje građanima. Na nama je da probudimo nadu, da izvučemo građane iz apatije, da pokažemo da smo spremni da radimo za opšte dobro. Potrebno je da se povežemo, dogovorimo oko nespornih ciljeva: promene izbornog sistema, stvaranja poštenih izbornih uslova, nezavisnog pravosuđa i slobode medija. Kada se izborimo protiv samovlašća jednog čoveka, onda da formiramo prelaznu vladu, pa na slobodnim izborima da se borimo za svoja ideološko-programska rešenja.”
*Dokle se stiglo u razgovorima i kakva će biti pozicija DS-a?
Savez vidim kao logičan oblik političkog organizovanja odgovornih ljudi koji su spremni da ne insistiraju na razlikama nego da traže put i način kako da deluju u opštem interesu građana. Kao i prilikom ranijih sličnih okupljanja, prostorije DS-a će biti mesta gde ćemo se okupljati, a ideje i ljudi koji čini DS biće motorna snaga tog saveza. Prema mom sudu, trebalo bi napraviti savez koji je jedna vrsta ohrabrenja svim građanima u Srbiji, a to je većina, koji smatraju da su potrebne suštinske promene u samoj Srbiji.
*Pristalice DS i demokratskih opcija važe za prilično lenje birače koji ne vole da im se nude različite platforme. Ima li istraživanja koja potvrđuju da bi akciono ukrupnjavanje dalo rezultate koje očekujete?
Ne bih ja naše građane nazvao lenjima niti bih na bilo koji način svaljivao krivicu na njih. Mislim da je odgovornost pre svega na političkim strankama, ali i na medijima i svima onima koji kreiraju javno mnjenje da na pravi način građanima predstave realno stanje stvari. Sa druge strane, političke stranke treba da pokažu građanima da predstavljaju realnu alternativu onome što je sada. Ne samo istraživanja javnog mnjenja nego i rezultati beogradskih izbora pokazuju da su građani želeli da podrže jednu vrstu saveza i oni koji su ostali van nemilosrdno su kažnjeni. Oni koji su ušli u savez dobili su respektabilan rezultat, ali ni blizu onome što je potrebno da bi se izvršile suštinske promene.
*Sociološki za Srbiju važi da je sklona autoritarizmu. Da li je u formiranju Saveza ključno liderstvo ili saradnja?
Ključna reč u svakom savezu je kooperativnost; saradnja, racionalnost političara. Savez podrazumeva udruživanje različitih jer da nisu različiti bili bi u istoj političkoj organizaciji. Suština takvog okupljanja je da racionalni lideri koji predvode svoje organizacije sagledaju šta je od opšteg interesa, da svoje posebnosti ostave za drugi put, vreme kada će se obezbediti normalizacija političkog života, uslovi za normalno političko takmičenje i kada će moći da predstave svoje pojedinačne programe.
*Očekujete li gospodina Tadića u savezu?
Razgovaraćemo sa svima koji mogu da pomognu da Savez dobije što širu podršku.
*Iako je još rano govoriti o izborima, mada stižu pre nego što im se bilo ko nada, kako zamišljate nastup novog saveza? I, naravno, ko bi ga u tom slučaju činio?
O organizacionim modalitetima i načinu zajedničkog nastupa upravo se razgovara sa idejom da se posebni interesi podrede opštem. Iskustvo beogradskih izbora govori nam da ne prolaze ni čiste programske koalicije niti raznorodne “cenzus koalicije”. Rešenje je očigledno u širokom savezu koji bi građanima ulio nadu da su promene moguće.
*Opozicija se bavi više sobom nego Srbijom iako su na dnevnom redu mnoga pitanja, pa da krenemo redom, od ustavnih promena i pravosuđa. DS je ponudila set izmena, država je sačinila svoje, a Venecijanska komisija traži da se iz izbora Visokog saveta sudstva eliminiše uticaj vladajuće većine.
Da, Demokratska stranka je uz pomoć nezavisnih stručnjaka sačinila predlog ustavnih promena u oblasti pravosuđa, predlog koji, za razliku od režimskih amandmana, nudi ustavno-pravni okvir za nezavisno i samostalno pravosuđe. Naš predlog otklanja mogućnost političkog uticaja na treću granu vlasti i pokušava da udari čvrste temelje vladavini prava. Taj predlog je već bio predmet stručne rasprave i na osnovu nje su napravljene neke korekcije, sada ćemo ga ponuditi partnerima u Savezu kako bismo zajednički stali iza predloga koji je ozbiljna alternativa ponuđenim amandmanima.
Nažalost, ovaj režim, ova Vlada, pokušavali su da vode fingirane razgovore, pa su nezavisno od toga doneli predloge koji ne predstavljaju ni izbliza ono što je Srbiji potrebno, što je našem društvu potrebno, a to je pravosuđe oslobođeno političkog uticaja. Ono što se nudi i što je poslato Venecijanskoj komisiji jeste pokušaj da se sprovodi politički uticaj, samo na drugi način. Nama je neophodan ozbiljan društveni dijalog, dijalog sa onima koji su neposredno zainteresovani, a to su udruženja sudija i tužilaca, i da se na osnovu toga stvori predlog prihvatljiv za naše društvo, naše građane. Ako napravimo takav predlog, Venecijanska komisija je suvišna.
Sada je uticaj izvršne vlasti neprimeren i za parlament, a naročito prema pravosuđu. Ali moramo i da stvorimo društvo i političku kulturu gde su ti pritisci nezamislivi. Jer, mi ćemo živeti s tim nezavisnim ili zavisnim pravosuđem, a ne bilo ko sa strane.
*Decenijama je ključno pitanje Kosova, očigledno se bliži dan rešenja. Kakav će stav imati DS – svakako će vas pitati, ako ne za podršku, ono da vas optuže što podrške nema – prema pravno obavezujućem sporazumu i normalizaciji odnosa sa Prištinom?
Evo i vi se mučite da formulišete pitanje zato što mi ne znamo o čemu govorimo. A ne znamo zato što oni koji su odgovorni žele da tako bude, razgovaraju o tom izuzetno važnom pitanju van očiju javnosti, nikome ne polažu račun, dogovaraju se i na kraju će doći sa gotovim rešenjem o kojem mi svi treba da se izjašnjavamo. To je neprimereno demokratskoj državi. Za DS, i ne samo za nju nego za celu opoziciju, neprihvatljiv je način na koji se vodi razgovor o tom pitanju. Mi ne znamo prirodu tog pravno obavezujućeg sporazuma: normalizacija odnosa je jedna strana priče, podrazumeva normalnu komunikaciju, ne zaustavljati Malićija na granici i ne maltretirati Marka Đurića kad dođe u Prištinu, to znači normalizaciju protoka ljudi, novca, kapitala, usluga, robe. Postoji i druga vrsta sporazuma i odnosi se na status Kosova. Dakle, možemo samo da nagađamo, te prema tome u skladu s tim treba i da se ponašamo: nikoga ni za šta niste pitali, dobili ste podršku da to sami rešavate i vršite represiju prema opoziciji i građanima samo da biste činili ustupke – nećete dobiti naknadnu podršku za to. Bio bi to politički mazohizam.
Smatram da je prioritet normalizacija odnosa u Srbiji, a tek potom normalizacija odnosa sa Prištinom. Kakav sporazum mogu da potpišu oni koji nisu u stanju da ispune minimum demokratskih i vrednosnih standarda koje očekuje Brisel? Ono što nije dovoljno za Brisel, nije dovoljno ni za nas, građane Srbije. Nisu nama potrebne prečice do EU zbog političkih ustupaka, nama je potrebno da zarad nas samih ostvarimo te standarde, pa tek onda da se bavimo normalizacijom odnosa sa Prištinom.
Pogledajte video ---
Ceo intervju možete da ponađete u novom broju nedeljnika Novi magazin
