Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Avg.2020, 14:05
Intervju Vojislav Milovančević: Presuda kao trula jabuka
Novinar portala Nova RS Vojislav Milovančević bio je među 28 zvanično registrovanih novinarskih “meta” na julskim protestima, na kojima je izveštače napadao i tukao ko je stigao, od uniformisane preko neuniformisane policije do huligana.
No, Milovančević je jedini dosad čijeg su napadača kaznili priznanjem, nagodbom i jednogodišnjim kućnim pritvorom, premda je tužilaštvo imalo na raspolaganju težu kaznu, tim pre što je Milovančeviću doslovno život bio ugrožen. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Posle dvadesetak dana bolovanja kolega se u utorak vratio na posao, imao je vremena da sabere utiske i o kazni i o svemu što mu je desilo. Kako kaže za Novi magazin, fizički je dobro, “sa čalme je spao na flaster”, a presude što se tiče: “Nisam zadovoljan. Ljudi za sitnija dela kao što su vređanje policajaca koji su sami o tome svedočili (!) dobijaju po 60 dana zatvora, a osoba koja je mene napala čvrstim predmetom u glavu, iako Tužilaštvo kaže pesnicom, dobila je kućni pritvor. Razočaran sam. Presuda jeste brzo stigla, ali činjenica je da će on biti kod kuće, imati nekoliko sati slobodnog kretanja, a na kraju i da može da dođe kod mene ‘da mi nešto objasni’, on ili neki njegov drugar”, kaže Milovančević i dodaje: “Ja ništa ne znam o njemu, on sve zna o meni, zna ko sam, šta mislim o procesu. Zadovoljan jesam što je kažnjen, ali nisam načinom na koji je kažnjen.”
*To znači da niste imali suočavanje niti mogućnost da ga prepoznate?
Tako je, ja osobu koja me je napala nisam video niti sam imao prilike da sednem s njim u istu prostoriju da ga pitam zašto me je udario, da steknem utisak da li je to svesno učinio. Dok ne dobijem presudu ne znam ni kako je osuđen ni na koji način, loša je bila komunikacija s Tužilaštvom od početka, niko me nije zvao, sve je išlo na moju inicijativu. Iako ovo deluje kao ekspresno odrađen posao, gde je država pokazala da neće tolerisati napade na novinare, to je kao jabuka koja lepo izgleda spolja, ali kad je otvorite, trula je iznutra.
*Vi ste napadnuti na dan mirnog protesta, sedećeg, kad su nasilnici bili ekskomunicirani, a policija nije intervenisala. Kako se dogodilo da tada budete napadnuti?
To jeste interesantno. Meni je nekoliko ljudi na protestu prišlo, imao sam akreditaciju medija kojem pripadam, rekli su mi “sprema se, biće nešto, da zabeležite...” Nisam išao namenski da to tražim, ali kretao sam se u celom opsegu oko Skupštine i u jednom momentu naišao na tu sumnjivu grupu.
*To je bilo između Vlajkovićeve i Doma skupštine?
Da, sedeli su na nekom uzvišenju, pa rekoh da sačekam da li će se nešto dogoditi i snimim. Primetio sam da neki ljudi pogrdno reaguju na njih i dok sam redakciji telefonom slao izveštaj sa protesta, čuo sam kako jedna osoba kaže: “Hajde, sad je vreme, krećemo!” Rešio sam da ih snimam, pustio sam da prođu baš zato da ne bih izazvao incident. Na snimku koji sam napravio vidi se osoba koja se okreće prema meni, pita me šta snimam i gađa me nečim; bila je to kamenica, srećom, nije me pogodio. Onda su mi on i jedna osoba koja je bila pored njega prišli, prekinuo sam snimanje. Kako sam napravio korak unazad i okrenuo glavu, u potiljak sam dobio udarac. Pretpostavljam bokserom, bilo je mnogo krvi. Mi smo, kako se kaže, uvek na zadatku, nisam primetio krv, dao sam telefon prvom čoveku do mene i rekao mu: “Snimaj ovo, trebaće mi!” Na snimku se vidi kako sam savijen, ali i dalje sam bio ubeđen da ću nastaviti da radim. Po savetu profesorke Stomatološkog fakulteta Ane Pucar, koja je tu bila, kao i njenog kolege Đorđa Niketića, koji su mi ukazali prvu pomoć, otišao sam u Urgentni centar, gde je sve to sanirano.
*Već ste rekli da ste zadovoljni reakcijom kolega, a reakcijom Ministarstva kulture i informisanja?
Ona nije ni postojala. Ali, ko je još očekivao od njih da reaguju? Oni reaguju na pitanja koja se ne tiču novinarstva. Napad na novinara u Srbiji, nažalost, nije u nadležnosti tog ministarstva.
*Vratili ste se na posao, šta ćete sada raditi?
Mnogo toga, uželeo sam se posla. Kolege i ja smo već nastavili priču koju smo pre toga radili, tiče se silovanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, to je tema koja zahteva mnogo pažnje. Novost je da je tužilaštvo reagovalo, profesor koji se sumnjiči da je to uradio moraće tužilaštvu sve da objasni, što je važno i za njega; ako ono što smo izneli, svedočenja devojaka, nije tačno, on treba da spere ljagu sa svog imena; ukoliko je tačno, treba da odgovara. Pojavio se častan tužilac koji je po službenoj dužnosti na osnovu mog teksta pokrenuo istragu, mene je kontaktirala policija da im dostavim informacije, nisu zahtevali da im otkrijem izvor, ali ljudi sa kojima kontaktiram, koji su upućeni, veoma su voljni da daju iskaz. U svakom slučaju, sva svoja saznanja ću dati nadležnom SUP-u u Kraljevu, koje će dati tužilaštvu, a i Univerzitet u Beogradu je obavestio tužilaštvo o slučaju, pa možda nađu način da objedine istragu. Važno je zbog tih devojaka da se sve istraži, ali i zbog SPC, koja ne sme da ima takav balast na leđima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta jer će budući studenti možda zbog toga vagati da li da upišu fakultet ili ne. A i zbog samog profesora, ponavljam. Važno je i zbog javnosti.
Nisam neki preterani vernik, ali smatram da je crkva kroz istoriju održavala živim biće ovdašnjeg naroda kroz teška vremena, imala prosvetiteljsku ulogu, od koje je sada daleko, ali i zbog toga treba stvari isterati načistac. Ako dozvolite, vratio bih se na vladiku Grigorija koga SPC, sopstvena kuća, optužuje, piše skandalozna saopštenja, a na ovakve stvari ne reaguje.
*Da zatvorimo krug; ovo suđenje je završeno, hoćete li tražiti neku vrstu satisfakcije, bilo da je u pitanju napadač ili država koja nije obezbedila siguran rad novinara?
U konsultaciji sa svojim advokatom Milošem Jankovićem, nakon što dobijem presudu odlučiću na koji ću način dalje postupati. Svakako ću tužiti osobu koja me je napala, čije ime i dalje ne znam. Ako to ne bih uradio, poslao bih poruku da novinarima svako na ulici može da razbije glavu. Naravno, neće me ovo sprečiti da radim posao, čak je moj entuzijazam da radim sad 200 puta veći, ali proveriću sve pravne mogućnosti koje su mi na raspolaganju i iskoristiti ih.
.jpg)
