Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jul.2019, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Vesna Lompar: Nekada su tinejdžeri više čitali knjige
Više od trideset godina profesor dr Vesna Lompar radi u nastavi na Filološkom fakultetu u Beogradu i dugogodišnji je autor udžbenika za srpski jezik Izdavačke kuće Klett, kako za osnovnu tako i za srednju školu.
Stalno čujemo slogan – “Zaštitimo srpski i ćirilicu”, a u kojoj meri i kako to uspevamo u udžbenicima na kojima stasavaju nove generacije, odgovore za Novi magazin daje autorka.
Ima li primedbi i gde su brojnije, na udžbenike ili na način >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prenošenja znanja?
Udžbenici su važna karika u procesu obrazovanja i zato je potrebno da budu što bolji. Nema sumnje da je i uloga predavača veoma značajna. Nažalost, pozicija profesora je danas materijalno i moralno degradirana, njihov autoritet je poljuljan, učenička samostalnost se pretvara u neuređenu slobodu, umesto da bude polje međusobnog prožimanja slobode i odgovornosti. Opšta neuređenost našeg društva, pomanjkanje jezičke kulture na središnjim televizijskim programima, uzdizanje vrednosti koje ne podrazumevaju ni jezičku ni opštu kulturu, imaju, nažalost, veliki uticaj na javnu svest, a otud i na svest učenika. U obrazovanje je potrebno ulagati u svakom smislu jer su uslovi u školama daleko od idealnih.
Koje su novine u nastavni proces doneli digitalni udžbenici u izdanju Kletta?
U osnovi, podloga za digitalni udžbenik uvek je štampani, ali sadržaj je sada predstavljen u novoj formi. Prvo, zadaci postaju interaktivni. Prednost ovakvih zadataka jeste veća motivisanost učenika da ih rešavaju jer imaju mogućnost da odmah provere rešenja, rade se brže, itd. Međutim, kod ovako postavljenih zadataka nema otvorenih odgovora, a oni su takođe važni za razvijanje pismenosti. Zato je važno da se digitalni udžbenici kombinuju sa, na primer, radnom sveskom u štampanoj verziji. Novine u digitalnim udžbenicima su i animacije, video-prilozi i sl. Na primer, u digitalnoj gramatici za 5. razred uvela sam nešto što nije moglo biti dato u štampanoj formi. Reč je o sedam kratkih snimaka u kojima glumica pantomimom pokazuje padeže. S obzirom na to da je učenje padeža u petom razredu najteža i centralna lekcija iz gramatike, na ovaj način učenicima sam pokušala da približim ovu materiju. Snimci služe i kao podsticaj da učenici sami budu kreativni i smisle način da pantomimom pokažu neki padež. U gramatici za šesti razred urađene su animacije tzv. detektivskih priča, koje u osnovi imaju neki gramatički problem.
Kada govorimo o inovacijama u nastavi, u čemu ste veoma aktivni, kako uvođenje kvizova, asocijacija i igara utiče na učeničku motivaciju, a kako na njihova postignuća? Dakle, kakvog đaka oblikujemo kroz ove inovativne momente u nastavi?
U poslednjih nekoliko godina u izdanju izdavačke kuće Klet, pored udžbenika o kojima je bilo reči, pojavila su se i dva priručnika za nastavnike: Asocijacije u nastavi srpskog jezika i književnosti i Kvizovi u nastavi srpskog jezika i književnosti. Oba priručnika osmišljena su i napisana uz koautorstvo petoro mojih mladih kolega, koji su imali iskustva u nastavi srpskog jezika u osnovnoj školi. Primeri u priručnicima osmišljeni su tako da ih nastavnik može koristiti kao dodatno sredstvo u nastavi. U praksi se pokazalo da rešavanje ovako postavljenih pitanja povećava motivaciju učenika, stvara kreativnu atmosferu na času i, uopšte, postiče učeničku aktivnost. Na ovaj način, posrednim putem, učenici stiču znanja koja se mogu primeniti u realnim životnim situacijama. Evo jednog tipičnog pitanja iz priručnika Kvizovi u nastavi: Jedna ličnost od navedenih nije štampala svoja dela? Ko je to?– a) Dositej Obradović, b) Sveti Sava, v) Vuk Karadžić, g) Sava Mrkalj. Da bi tačno odgovorili na ovo pitanje, učenici treba da primene znanja iz različitih predmeta: štamparija je izum iz 15. veka, a samo Sveti Sava je živeo pre toga.
Vaš priručnik “Jezičke glavolomke” kreće s motom: “Govornici srpskog jezika dele se na one koji znaju koliko je njihov jezik zanimljiv i na one koji će to tek otkriti!” Kako?
Specifičnost ove zbirke jeste to što se gramatika podrazumeva, ali se gramatički termini nigde ne javljaju. Čitalac se navodi da na osnovu svog jezičkog osećanja reši zadatke u kojima su dobro skriveni problemi vezani za različite jezičke nivoe. Kao što je Luis Kerol svoje knjige sa zagonetkama namenio deci od 7 do 77 godina, i zbirka ovako koncipiranih jezičkih zadataka mogla bi se shvatiti na isti način. Namenjena je, dakle, svima koji su zainteresovani za jezik, od učenika osnovnih i srednjih škola do studenata, kao i svima koji se na bilo koji način interesuju za jezička pitanja. Zadaci su raznovrsni i po formi i po sadržaju. Posebna dinamika knjige postignuta je smenjivanjem tipova zadataka, od zagonetki, rebusa, pitalica, skrivalica, pa sve do kratkih priča koje se završavaju izazovnim pitanjima. Jedan zadatak, na primer, ovako glasi: Kralj je iznenada odlučio da se povuče sa prestola. O tome je dugo razgovarao sa svojim savetnikom rekavši mu, na kraju, da presto prepušta njegovom sinu. Ko je seo na presto posle kralja?
Mislite li da je danas jezik tinejdžera bogatiji nego u doba kada ste vi završavali osnovnu i pohađali srednju školu?
Ne mislim da je bogatiji, ali mislim da je drugačiji, i to ne samo kad su u pitanju žargonske reči i izrazi ili reči engleskog porekla vezane, pre svega, za društvene mreže. Nekada su tinejdžeri više čitali knjige, a danas su više upućeni na sadržaje sa interneta. U moje vreme, na primer, gotovo svi tinejdžeri su znali šta znači suton, a danas je to za njih najčešće nepoznata reč. Sa druge strane, glagoli tipa izdominirati, izneverovati i slično danas su deo rečnika gotovo svakog učenika. Takođe, tinejdžeri nekada nisu upotrebljavali skraćenice tipa vrv, brt, rln, nzm ili msm. Ima mnogo reči koje bi kod tinejdžera u različitom vremenu izazvale zabunu. Navešću kao zanimljiv primer imenicu partijaš. U vreme kad sam ja išla u školu, ova reč je označavala funkcionera komunističke partije. Današnji tinejdžeri pod partijašem podrazumevaju onoga koji često ide na partije, tj. žurke.
Koliki je izazov za univerzitetskog profesora da se kroz udžbenik Kletta obrati najmlađima?
Poći ću od misli jednog španskog filozofa i esejiste, koja važi za univerzitetsku praksu: Knjiga mora biti naučna, ali mora biti i knjiga – tj. mora biti zanimljiva, čitljiva. Obrnutim putem mogli bismo doći i do zaključka da Udžbenik mora biti zanimljiv, ali mora biti i udžbenik. Kada sam pre 15 godina, koristeći primere iz tadašnjih udžbenika, objašnjavala nešto iz gramatike jednom jedanaestogodišnjaku, rekao mi je: “Što mrzim ove isfolirane rečenice, vidi se da su pravljene za gramatiku”. Ta rečenica je za mene bila jedna vrsta putokaza. Deca prepoznaju veštačke primere i ne prihvataju ih.
.jpg)
