Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Dec.2015, 12:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Tanja Miščević: Potrebno je da i vi i ja osetimo promenu

Bezmalo dve godine posle dobijanja datuma za pregovore, Srbija će 14. decembra otvoriti prva poglavlja. Za šeficu Pregovaračkog tima Srbije Tanju Miščević prvo pitanje je zašto pregovori počinju poglavljima 32 i 35, a ne ključnim 23 i 24?

“Prva međuvladina konferencija se zapisuje kao datum početka pregovora i skoro dve godine posle nje otvaramo prva poglavlja. Ako me pitate zašto je trajalo dve godine dolazimo do odgovora na pitanje zašto se dolazi do poglavlja 32 >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i 35. U skladu sa onim što se zove novi pristup, a prvi put je uveden u pregovorima sa Crnom Gorom, odlučeno je da prva u pregovorima za članstvo treba otvoriti i poslednja zatvoriti poglavlja vladavine prava, 23 i 24. Naš pregovarački okvir usvojen januara 2014. Isti status ima i poglavlje 35”, kaže Tanja Miščević.

*A 32?

Vrlo brzo smo ovo poglavlje pripremili, jer Srbija dobro stoji u kontroli finansija u zakonodavnom smislu. U našem interesu je da to poglavlje bude što pre otvoreno jer se povećava pritisak na nas pošto je reč o eksternoj i internoj budžetskoj kontroli. Dakle, svako ko koristi sredstva države kako ih i na šta koristi, a imate i supervizora, Državnu revizorsku instituciju, pa kako ona ti radi i da li je to u skladu sa standardima EU. Plus imate zaštitu finansijskih interesa Evropske unije ovde, odnosno kako se troše njihova sredstva, da li tu ima kriminala i korupcije. Podsećam vas da je 2002-3. zbog šećera ovde dolazila Kancelarija za pronevere. Četvrto je zaštita evra od falsifikovanja.

*Da li su izveštaji za 23 i 24 gotovi?

Kako da ne, oni su bili osnova rada na akcionim planovima. Ti akcioni planovi su, podsećam, u tri navrata dopunjavani, ispravljani, radili smo i sa Skupštinom i civilnim društvom, uključili smo sve, i nezavisna tela, pravosuđe. Izveštaj Evropske unije o oceni uspešnosti akcionih planova za 24 je završen, za 23 je počela rasprava u delu koji se odnosi na nacionalne manjine i ovih dana bi trebalo da dođemo do saglasnosti teksta kako bi do kraja godine bio predstavljen državama članicama. Radimo sve da početkom naredne godine otvorimo poglavlja 23 i 24; naša je ideja da budemo potpuno pripremljeni s tim spiskom aktivnosti, a onda tek počinje pravi posao. A to je potvrda kredibiliteta za svaku od predviđenih mera.

*Poglavlje 35 je specifično i pitanje je da li će na kraju Srbija morati da prizna Kosovo?

Mala ispravka; nije ono specifično zbog Kosova, nego zbog toga što u ovoj oblasti nema prava i prakse kojih treba da se držimo ili usklađujemo. Ono je specifično i u tom segmentu što nemate samo države članice i Srbiju, već i treću stranu koja ima i te kako uticaja, a nema mehanizma kako proceniti samo na osnovu rezultata Srbije uspeh Briselskog sporazuma i drugih dogovora. Za to je potrebna i ta treća stana.

Jasno je iz Pregovaračkog okvira šta je rezultat za poglavlje 35 – to svakako nije priznanje, ne zbog stava prema Srbiji, nego zato što pet članica nije priznalo nezavisnost. Dok nemaju jednoobrazni stav, a neće ga biti sve dok ima država koje imaju sopstvenih interesa da ovako pitanje nikada ne bude u ravni rasprave u EU, ni nama se ne može to ispostaviti kao uslov.

Poglavlje 35 nije zamena za dijalog, u dijalogu se raspravlja o normalizaciji, u poglavlju 35 treba videti šta je Srbija uradila u implementaciji dogovorenog u Briselskom sporazumu, ali i dogovora iz avgusta o telekomunikacijama, energetici, mostu na Ibru. Tu je i pitanje imovine, zaštite kulturne baštine. Zajednici srpskih opština...

Cirkularna ekonomija

Bilo mi je veoma čudno na početku da cirkularna, kružna ekonomija bude oblast industrijskog razvoja. Ali, zapravo, otpad ne može da nestane, kao što energija ne nestaje; otpad se reciklira ubacuje u novi krug proizvodnje. Otpad može biti recikliran i odlična podloga za autoputeve, za gradnju; otpad od hrane se može iskoristiti kao đubrivo. Mnogo je mogućnosti koje mi do sada nismo videli. Procesom skrininga za ova poglavlja otvaraju nam se oči.   

*Poglavlje 31 je van pažnje javnosti izuzev u delu o sankcijama prema Rusiji, ali bitno je sa stanovišta bezbednosti. Znači li otvaranje tog poglavlja učlanjenje Srbije u NATO?

Ne zato što su to dve različite organizacije, bliski partneri, ali, interesantno, ne postoji ugovor o njihovom bliskom partnerstvu. Ima država članica NATO-a koje baš zbog toga ne žele dublji kontakt u onome što se zove zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU, kao što je Danska, a ima članica EU koje nisu članice NATO. Ali, u pravu ste, ovo je mnogo složenije poglavlje nego što je pitanje uvođenja sankcija Rusiji, drugim rečima progresivno usklađivanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU; tu je pitanje našeg učešća u misijama, civilnim, ne samo vojnim, izvoza i kontrole izvoza naoružanja i robe dvostruke namene i saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom. Unija i NATO u oblasti bezbednosti rade ruku pod ruku, Srbija ima razdvojen put evropskih i atlantskih integracija; evropske su strateški prioritet, a odluka o vojnoj neutralnosti podrazumeva nemogućnost članstva u NATO-u, što ne sprečava dobre odnose u Partnerstvu za mir.

*Životna sredina je najkomplikovanija i najskuplja u procesu, poljoprivreda može da donese mnogo novca i razvoj. Kada možemo očekivati otvaranje tih poglavlja?

Tu nećemo žuriti, bićemo oprezni. Jedna je stvar troška. Kada smo krenuli na skrininge 2011. Procena je bila da za potpuno usaglašavanje u domenu zaštite životne sredine treba bezmalo sedam milijardi evra, a onda smo počeli da pričamo o vodama i kolege iz te oblasti su nam rekle – bar pet milijardi. Plus onih sedam i taj broj nije konačan, ali vodićemo računa da ga obračunamo. Ono što je dobro jeste visok stepen prenošenja evropskih standarda u domaće pravo, podvlačim pravo, ne praksu, zato što je u primeni svega toga potrebno da vi i ja osetimo da standard životne sredine postoji. Za to nam treba vremena, potrebno je jačanje kapaciteta i u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine koje je zaista opterećeno. Tamo ima veoma dobrih ljudi koji znaju i hoće da rade, ali imamo problem osipanja kadrova. Za njih su zainteresovani privreda i međunarodne organizacije, a država nije konkurentna kao poslodavac. Pitanje racionalizacije državnih kadrova će se videti posebno u segmentima kao što je zaštita životne sredine.

Poljoprivredu i ruralni razvoj, poglavlje 11, uvek povezujem sa 12 i 13, bezbednost hrane i ribarstvo, koje je zanemareno, a možemo se nametnuti u EU. Period do stupanja u članstvo je vreme pripreme da iskoristimo potencijal velikog tržišta na kojem možete prodati sve što proizvedete ako je skladu sa standardima o kvalitetu i u podršci koja dolazi kroz fondove EU. Ako ja dobro razumem, moramo da pronađemo svoj pravac poljoprivrede kao agrarne politike ne posle 2020, nego 2030, na duže staze.

*Uz priču o evropskim integracijama, pita se kada će građani osetiti promenu?

Zavisi šta svako pojedinačno očekuje. Za standard i visoke plate nisu potrebni samo pregovori o članstvu, nego i niz drugih uslova. Manje stvari već možemo da vidimo, recimo moji studenti pod mnogo lakšim uslovima i brže dobijaju priznanje stranih diploma. Nostrifikacija je trajala tri godine i koštala mnogo, kroz skrininge smo zaključili da pravimo grešku, kolege iz Ministarstva prosvete su odmah krenule sa promenom zakona i izgradnjom neophodnih institucija. Toga ima u svakom poglavlju, recimo inspekcija na centralnom nivou. Nećemo dobro uraditi ako budemo čekali na rezultate u momentu ulaska u EU, kadgod taj moment bude

Pristupni fondovi

*Pregovori omogućavaju povlačenje novca iz pristupnih fondova, mnoge ljude to najviše interesuje.

To je tačno. Do momenta članstva možemo koristiti sredstva IPA i drugih fondova, bezmalo 200 miliona evra godišnje. Sada ne znamo koliko će Srbija moći da povuče sredstava, suviše je rano, ali u prvoj fazi moramo razgovarati o pripremi kapaciteta, izgradnji procedure, jer su to kontrolisana sredstva u primeni.

*Mnogo vremena provodite u Briselu. Kako vam izgledaju procene o propasti EU?

Prve takve prognoze su iz 1959, dve godine po stvaranju tri zajednice. Evropska unija je organizam koji se menja kako dolaze krize, ali ako EU postoji zbog bezbednosti i mira u Evropi posle vekova sukoba i zbog ekonomije, jedinstvenog tržišta i trgovanja, nema države koje će reći da EU ne treba da postoji, čega smo svi svesni. Unija već sutra neće biti ista, ali dobro je što mi izmene pratimo iznutra.

Nastavak na NoviMagazin.rs...