Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Jul.2020, 10:23
Intervju Orhan Usein: Kriza jače pogađa Rome
Svi problemi romskog stanovništva su kao kula od karata – ako izvučete jednu kartu, celi sistem se uruši – nezadovoljavajući uslovi stanovanja narušavaju osnovne higijenske uslove; zatvaranje društava tokom pandemije ukinulo je mogućnosti privređivanja Roma, koji uglavnom rade u niskoprofitabilnim zanimanjima, najčešće u sivoj zoni ekonomije. Kao začarani krug iz kojeg mogu izaći samo uz nečiju pomoć, kaže Orhan Usein.
Razgovarala: Nadežda Gaće >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Povodom obeležavanja godinu dana od usvajanja Deklaracije o integraciji Roma/kinja u zemljama Zapadnog Balkana, koju su pre godinu dana u Poznanju, na samitu Berlinskog procesa, dogovorili predsednici vlada ove regije, razgovaramo sa Orhanom Useinom, vođom projekta Integracija Roma Saveta za regionalnu saradnju.
Projekat je pokrenuo Savet za regionalnu saradnju, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo početkom 2016. kao nastavak Dekade inkluzije Roma, okončane 2015. Cilj projekta je borba protiv diskriminacije Roma u regionu, uključujući njihovo uključivanje u sve društvene tokove.
* Pre godinu dana predsednici Vlada Zapadnog Balkana doneli su deklaraciju o integraciji Roma/kinja u skladu s politikom proširenja EU. Šta ova Deklaracija podrazumeva i koliko je dosad urađeno na ovom polju?
Vlade u regionu su preuzele obavezu da s nama kao partnerima rade na ispunjavanju ciljeva Deklaracije, koja polazi od suštinske pretpostavke da sva ljudska bića moraju biti slobodna i jednaka, što u praksi baš i nije slučaj, posebno kad su u pitanju Romi.
Krenimo od najjednostavnijih stvari kao što je broj Roma u regionu. Već tu imamo problem jer ne raspolažemo preciznim podacima nego procenom da na Zapadnom Balkanu živi oko 3,5 miliona Roma. Dakle, bitno bi bilo da sistem registracije i izdavanja ličnih dokumenata romskoj populaciji zaživi kao i za ostale građane jer ne radi se o malom broju ljudi. Romi su najbrojnija manjinska grupa u Evropi, gde ih živi oko deset miliona.
Deklaracija predstavlja zbir osnovnih pitanja koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo, ali za romsku manjinu često predstavljaju nedostižne kategorije: mogućnost zapošljavanja, pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, stanovanje u pristojnim uslovima i legalnim naseljima, s pristupom pitkoj vodi i sanitarnim mrežama, civilna registracija, te nediskriminacija.
Iako smo s vladama regiona počeli da ostvarujemo značajne rezultate u realizaciji naših ciljeva, aktuelna pandemija pažnju je skrenula na druga pitanja, ali i značajno pogoršala ionako delikatan položaj Roma. Treba li naglašavati da zajednica koja tradicionalno ima vrlo ograničen ili nikakav pristup zdravstvenoj zaštiti u ovim okolnostima ispašta. Svi problemi romskog stanovništva su kao kula od karata – ako izvučete jednu kartu celi sistem se uruši – nezadovoljavajući uslovi stanovanja narušavaju osnovne higijenske uslove; zatvaranje društava tokom pandemije ukinulo je mogućnosti privređivanja Roma, koji uglavnom rade u niskoprofitabilnim zanimanjima, najčešće u sivoj zoni ekonomije. Kao začarani krug iz kojeg izaći mogu samo uz nečiju pomoć.
Ilustracija je mnogo, ali evo još jedne: svi smo najosetljiviji na decu, pa da podsetim na romsku decu i obrazovanje: stopa završenog obaveznog obrazovanja Roma u regiji pre pandemije bila je 51,5 odsto. Kad su marta škole zatvorene i sva deca nastavila sa onlajn školovanjem, romska deca u najvećem broju to nisu mogla jer ili nemaju kompjuter, ili internet, ili prosto nemaju uslove da se školuju od kuće.
Nešto što je u 2020. u svakom domaćinstvu skoro pa uobičajeno, za deo Roma je i dalje nedostižno. To stvara još veći jaz. Ova kriza, koja je mnogo gore pogodila Rome nego ostalo stanovništvo, još je dodatno potakla širenje negativnih narativa i odnosa prema Romima u javnosti i na internetu. Četiri od pet Roma u Srbiji jedva je u mogućnosti da zadovolji osnovne ljudske potrebe, čak i bez krize.
*Naveli ste zapošljavanje kao oblast delovanja. Kakva je situacija, posebno sada kada je jasno da su mnogi poslovi ugroženi zbog pandemije?
Zaposlenost u našoj regiji nije sjajna, iznosi između 50-60 odsto, dok je zaposlenost Roma, prema poslednjim podacima kojima raspolažemo, nekoliko puta manja, tek oko 16,5 odsto na nivou regije. U Srbiji je stanje nešto bolje, oko 21 odsto. Ali pretpostavke su da će u narednim mesecima zbog posledica pandemije stopa zaposlenosti u celom regionu dodatno opasti, što će umnogome dodatno pogoršati položaj Roma.
Značajan deo Roma oslanja se na socijalna davanja u kombinaciji s neformalnim radom kako bi obezbedili sredstva za život. U vreme krize mogućnost da se zaradi taj skromni dodatni prihod koji omogućava pokriće minimalnih životnih troškova znatno se sužava ili uopšte ne postoji. Određeni broj njih, koji su uključeni u neformalni rad, uopšte ne dobijaju socijalnu pomoć niti ostvaruju pravo na pomoć države za one koji su zbog pandemije ostali bez posla, tako da ovi ljudi ostaju bez ikakvog prihoda.
Prema poslednjim podacima Balkan barometra, istraživanja javnog mnjenja koje godišnje provodi Savet za regionalnu saradnju, devet odsto poslodavaca se izjasnilo kako ne bi zaposlilo Rome, bez obzira na njihove kvalifikacije, a 15 odsto smatra da bi se angažovanje Roma u njihovoj firmi negativno odrazilo na radnu atmosferu. Dobra vest jeste da je takvih poslodavaca sve manje, ali svejedno je bolna činjenica. Povrh toga, 33 odsto stanovnika, prema istom istraživanju, nije spremno da radi za poslodavca romske nacionalnosti. Pa to je trećina stanovništva. Zaista mnogo.
Deklaracija iz Poznanja ima za cilj povećanje stope zaposlenosti Roma/kinja na najmanje 25 odsto. Ujedno, Deklaracija postavlja i minimum standarda koje zemlje treba da ispune, s posebnim naglaskom na zaposlenost u javnom sektoru, minimalno dva odsto. U praksi je to mnogo niže.
Konkretno za Republiku Srbiju, još aktuelni moratorijum na zapošljavanje u javnom sektoru ne sme da stoji na putu ostvarivanju Ustavom zagarantovanih prava, te se nadamo da će proces zapošljavanja Roma/kinja u javnom sektoru na centralnom i lokalnom nivou uskoro biti pokrenut, na čemu takođe aktivno radimo.
*Kako bi prema vašem mišljenju bilo najlakše rešiti problem nezaposlenosti Roma/kinja?
Mnogo je Roma koji vredno i naporno rade svakog dana, na primer kao sakupljači otpada, prodavači na otvorenim pijacama, čistači, te kao sezonski radnici u poljoprivredi i građevinarstvu, muzičari i slično. Ovi radnici, i pored svog napornog posla, a kod sakupljača otpada čak i opasnog po zdravlje, skromno zarađuju i zato ne mogu da priušte formalno zaposlenje jer bi u tom slučaju izgubili pravo na socijalnu pomoć, a njihova zarada bi se skoro prepolovila zbog poreza i drugih davanja prema državi. To bi ih dodatno gurnulo preko ruba siromaštva i većina njih ne bi imala najosnovnija sredstva za život.
Stimulisanje poslodavaca da prijave svoje radnike Rome i tako ih iz neformalnih prebace u formalne tokove ili određeni vidovi samozapošljavanja neka su od rešenja. Srbija, na primer, ima pozitivnu praksu u ovoj oblasti. Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima postiglo se čak 600 odsto povećano prijavljivanje rada još u prvoj sezoni. Ovo bi se moglo proširiti na ostala zanimanja kojima se pretežno bave Romi, ali i replicirati u ostalim zemljama regiona. Važno je da se primanja ovih ljudi, koji su ionako na ivici siromaštva, ne smanjuju time što će njihov rad postati formalan.
*Stanovanje je jedan od velikih problema s kojima se Romi/kinje susreću.
U Srbiji 65 odsto Roma živi u prenatrpanim stambenim jedinicama. Većina stambenih jedinica u kojima žive Romi u veoma je lošem stanju, s velikom vlagom, bez prozora ili vrata, bez osnovnog nameštaja. Takođe, 23 odsto romskih domaćinstava širom regije nije povezano vodovodnim mrežama, 38 odsto nema sanitarni čvor, a 12 procenata nema električnu energiju. Samo 63 odsto Roma ima zdravstveno osiguranje.
Oblast stanovanja, pomenuo sam na početku, jeste jedan od ciljeva Deklaracije. Na tom planu već je urađena analiza “Mapa puta Srbije 2019–2021”, koja je pokazala kako stvari stoje: zvanični podatak iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je da je u Srbiji 594 podstandardnih romskih naselja sa 20.477 objekata u kojima živi 48,223 ljudi, a procenjeno je da je većina ovih objekata nelegalno sagrađena. Naš predlog je da se godišnje legalizuje po 1.000 kuća kako bi se do 2025. broj nelegalnih kuća drastično smanjio. Na ovaj način bio bi uspostavljen i sistem legalizacije, pa bi funkcionisao bez napora koji su sada, na početku, neizbežni. To je prvi korak u poboljšanju uslova stanovanja i povezivanja na infrastrukturu.
*Obrazovanje, zdravstvena zaštita, lična dokumentacija, diskriminacija – sve su ovo područja koja bi Deklaracija trebalo na neki način da reguliše i uredi.
Što se obrazovanja tiče, stopa završetka osnovnog obrazovanja kod Roma trebalo bi da se poveća do 90 odsto, a srednjeg do najmanje 50 odsto. Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, cilj je da se stopa pokrivenosti zdravstvenim osiguranjem kod Roma poveća do 95 odsto; Srbija je praktično na pragu ostvarivanja ovog cilja sa 93 odsto, što je veoma pohvalno.
Sastanci u svim zemljama koje smo održavali pokazali su da se stanje Roma/kinja u svim aspektima značajno pogoršalo kao rezultat ove krize, tako da smo se, nažalost, našli u nepovoljnoj poziciji da moramo mnogo toga da saniramo, umesto da radimo na razvoju. Već smo počeli razgovore s relevantnim institucijama i verujemo da će Srbija, ali i zemlje regiona, pored opštih mera koje bez diskriminacije moraju biti dostupne i Romima/kinjama, uraditi mnogo više za ovu zajednicu.
.jpg)
