Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Apr.2017, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Olivera Simendić: Porodica bolja od doma
Svako dete idealizuje i voli svoje roditelje. Čak i kada ima ožiljke od batina, dete voli svog tatu i svoju mamu, tako objašnjava ovu najjaču, a ponekad tako komplikovanu povezanost, psihološkinja u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu Olivera Simendić.
Ponekad iz najrazličitijih razloga roditelji nisu u mogućnosti ili nemaju dovoljno snage i odgovornosti da brinu o svojoj deci i tada o brigu o njima preuzima Centar za socijalni rad, čiji je posao da kroz taj bolan >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << period dete prođe što bezbolnije i da se oseća što sigurnije. Od 2003. godine reformom sistema socijalne zaštite prioritet u zbrinjavanju dece bez roditeljskog staranja je pronalaženje najbolje hraniteljske porodice, a ne smeštanje u institucije.
“Zakonom je definisano da deca do tri godine, osim u iznimnim situacijama, ne mogu da budu u institucijama jer je to najosetljiviji period za njihov rast i razvoj, posebno emotivni. Prema evidenciji Gradskog centra, trenutno je trećina dece smeštena u institucije socijalne zaštite, a dve trećine je u hraniteljskim porodicama”, kaže sagovornica Novog magazina.
Simendić objašnjava da su hraniteljske porodice mnogo bolje i sigurnije rešenje od smeštaja u institucije jer se detetu u njima posvećuje sva potrebna pažnja, pa su napredak i savladavanje svih teškoća razdvojenosti od biološke porodice lakši i manje traumatični po dete. Najbolje je kada biološka i hraniteljska porodica sarađuju, kada iznalaze zajednički jezik u interesu deteta, kada postoji povezanost.
“U Beogradu više od 30 odsto dece na hraniteljstvu boravi u srodničkim porodicama jer je to za njih poznato okruženje u koje imaju poverenja. Beograd je po tome drugačiji od ostalih regija u Srbiji, gde je taj procenat manji”, priča Simendić.
Ipak, prema rečima psihološkinje, ima i roditelja koji nisu na odgovoran i pravi način shvatili svoju ulogu, pa kada Centar za socijalni rad preuzme brigu o deci, smatraju da su im svi drugi krivi, pa socijalne radnike i hranitelje na neki način smatraju svojim neprijateljima koji im otimaju decu.
“Zanemarivanje i nasilje nad decom je najčešći razlog zbog kojeg ona odlaze u hraniteljske porodice. Ipak, čak ni tada hranitelji ne smeju da pred decom govore ružne stvari o njihovim roditeljima, to je jedna od prvih stvari koju treba da nauče”, kaže Simendić.
Ipak, tvrdi, biološkim porodicama je ponekad samo potrebno vreme i podrška da se oporave i preuzmu odgovornost za svoj život i život svog deteta na odgovarajući način, da obezbede sve što dete zaslužuje kako bi se ostvarilo na najbolji mogući način.
“Dešava se i da nam roditelji dođu i kažu: ‘Ne mogu da brinem o svom detetu, previše se problema nakupilo!’. Tada ulažemo veliki napor da tu biološku porodicu ojačamo kako bi dete ili ostalo u porodici ili moglo što pre da se vrati u svoju sredinu, u svoju porodicu”, priča Simendić i dodaje da se u njenoj praksi nije desilo da dete ne želi da se iz hraniteljske porodice vrati u svoju biološku porodicu, koliko god da su u njoj teški uslovi.
Centar za socijalni rad ima mogućnost da ponudi uslugu porodičnog saradnika, a cilj je da se preveniraju svi uzroci zbog kojih će dete biti odvojeno od svoje porodice.
“Da su nam se roditelji obratili kada je bilo vreme za to, uz podršku, bilo bi manje dece na hraniteljstvu”, objašnjava Simendić.
Uloga Centra za socijalni rad je da preko saradničkih institucija ili direktno uz redovne obilaske prati i biološke i hraniteljske porodice.
“Bitno je pratiti porodice. Cilj nam je da za dete bude odabrana hraniteljska porodica koja će na najadekvatniji način odgovoriti njegovim potrebama i na Centru za socijalni rad je da to nadzire i po potrebi interveniše”, priča Simendić o ulozi tima čiji je deo.
Dete se mora pripremiti na razdvojenost od biološke porodice, a kada dođe vreme za to, i na povratak iz hraniteljskog doma: “Veze dece s hraniteljskom porodicom se ne prekidaju tek tako, ne prekidaju se naglo. Hranitelji neretko ostaju u kontaktu sa decom o kojoj su se brinuli i dugo pošto su ona napustila njihov dom.”
Srbija pohvale za razvoj hraniteljstva dobija i na međunarodnom nivou, ponosna je Simendić.
“Lepo je kada na skupovima čujemo da je Srbija lider u razvoju hraniteljstva na regionalnom nivou”.
Briga o deci
O radu beogradskog Centra za socijalni rad možda najbolje govore sledeći podaci:
2011. – 661 dete na smeštaju i 297 hraniteljskih porodica
2012. – 845 dece na smeštaju i 332 hraniteljske porodice
2013. – 948 dece na smeštaju i 578 hraniteljskih porodica
2014. – 869 dece na smeštaju i 498 hraniteljskih porodica
2015. – 895 dece na smeštaju i 510 hraniteljskih porodica
2016. – 848 dece na smeštaju i 494 hraniteljske porodice
(Tekst je deo projekta “Hraniteljstvo – siguran put do doma” koji se sufinansira sredstvima Grada Beograda)
