Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Jul.2015, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Nj.E. Žan-Danijel Ruh: Ne menja se recept koji uspeva
O tome kako je njegova zemlja uspešna uz ekonomsku i vojnu samostalnost sa takozvanim posebnim vezama, o nekim mitovima u vezi sa Švajcarskom, kako je izbegla dva svetska rata, o tome kako vidi Srbiju danas i šta bi joj preporučio da bi bila privredno uspešnija, ekskluzivno za Novi magazin nekoliko dana uoči proslave Nacionalnog dana njegove zemlje 1. avgusta, govori Nj.E. Žan-Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Beogradu, diplomata koji je u Srbiji boravio i 2002-2003. kao zamenik šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << misije.
Možete li nam otkriti recept uspešnosti vaše zemlje?
Vaš premijer često spominje našu radnu etiku i mislim da u tome ima nečega. Mislim da je moderna Švajcarska, nastala 1848, zasnovana na veoma zdravoj organizaciji države i na nekim principima i vrednostima koji se prenose sa generacije na generaciju do danas. Ali, istakao bih nešto veoma specifično. U ekonomskom smislu naš obrazovni sistem je veoma blizak potrebama tržišta i to je veoma važno. Možda je to čak i jedinstveno. Naći ćete nešto slično u drugim zemljama u Evropi, u Nemačkoj, Austriji ili drugde, ali u ostalom delu sveta to nije toliko uobičajeno. Kad više od polovine naše dece napusti školu posle devetog razreda, sa 15 -16 godina, većina već tada ide u kompanije na obuku. I ne idu dalje u srednju školu – samo manjina, oko 25 odsto – nastavljaju školovanje i odlaze na univerzitete. A i tamo, na univerzitetskom nivou, istraživanje i razvoj su veoma blisko povezani sa kompanijama. One finansiraju mnoge programe, kao na našem Politehničkom institutu. Cela ova slika čini obrazovni sistem veoma bliskim potrebama ekonomije i pretpostavljam da je to jedan od razloga što smo uvek na vrhu istraživanja o inovacijama, konkurentnosti, ulaganjima u istraživanja i razvoj. Zato bih taj aspekt posebno istakao. Uostalom, to je prepoznato u mnogim državama, pa i u SAD sa čijom smo vladom upravo potpisali sporazum o pomoći pri uvođenju nekih aspekata našeg obrazovnog sistema. I kad je premijer (Aleksandar) Vučić bio u Švajcarskoj u junu, veoma ga je zanimala saradnja sa vladom i mogućnost uvođenja takvog sistema ovde. Naš potpredsednik vlade i ministar privrede će doći u oktobru da nastavi razgovore o tome, da vidimo kako najbolje možemo da pomognemo Srbiji u tom smislu.
Vaša ekonomija je sigurno tako uspešna zbog ovoga što ste rekli, ali tu je i bankarski, finansijski sistem...
To je mit. Čitav finansijski sektor, uključujući banke i osiguranje, čini samo 12 procenata BDP-a. Veliki deo ekonomije je zapravo industrija, proizvodnja. Imamo vrlo jaku industrijsku bazu koja “hrani” srednja i mala preduzeća, a ona zapravo vladaju čitavom zemljom. I to najviše doprinosi uspešnoj ekonomiji države. Najviše tih kompanija rade za izvoz. Oko polovine našeg BDP-a rezultat je izvoza...
Kad smo kod toga, koliki je sada vaš BDP?
Oko 600 milijardi franaka, što je negde oko 20 puta više od srpskog. Zapravo je naša konkurentnost, uglavnom dakle izvozna industrija, razlog našeg ekonomskog uspeha.
Naravno da ona ima koristi od našeg finansijskog sistema zato što ako imate dobar projekat imaćete pristup jeftinim kreditima kod banaka. Tako da je glavna uloga banaka da finansiraju razvoj ekonomije i tako to funkcioniše u mojoj zemlji.
A turizam?
Turizam čini šest-sedam procenata. Nije to mnogo. Imamo turističkih atrakcija. Sad je malo problem sa jačinom naše valute, ali imamo turista...
Imate sir, čokoladu...
To je takođe anekdotično u ekonomskom smislu. Doprinosi imidžu Švajcarske, naravno. Ali, nije toliko značajno u poređenju sa našom industrijom satova, farmaceutskom industrijom, mašinskom...
Niste članica EU, ali imate čvrste veze; niste u NATO, ali jeste deo Partnerstva za mir... Kako uspevate da održite tako neutralnu poziciju, ne samo vojno, već i politički i ekonomski?
Mislim da su tu dva aspekta. Sa vojne strane, imali smo sreće da izbegnemo dva svetska rata...
Jeste li bili srećni ili mudri?
Pa, znate, da je Hitler imao vremena da napadne Švajcarsku, da možda nije morao da pomaže Italijanima, možda bi nas napao. Postojao je plan. Tako da smo možda bili mudri, možda smo imali sreće, verovatno je to neka kombinacija. Ali, narod je čvrsto uveren da smo te dve užasne nesreće uspeli da izbegnemo zahvaljujući postojanju armije, i to vrlo ozbiljne armije. Tako da je ideja vojne neutralnosti duboko usađena u mentalitet i identitet Švajcaraca. Pitanje o ulasku u NATO nikada neće ozbiljno biti postavljeno jer postoji ogromna opozicija. Ne zato što smo protiv Amerikanaca i drugih NATO zemalja, ili zbog razloga koje vi u Srbiji možete imati. Ne, to je zbog naše duboke privrženosti neutralnosti. To nas ne sprečava da imamo veoma dobru vojnu saradnju sa svim susedima, sa SAD, ali je ključna stvar da ne postoji želja da se pristupi nijednom vojnom savezu.
Sa ekonomske strane, mi smo možda integrisaniji u EU nego mnoge članice. Imamo brojne sporazume o slobodi kretanja robe, kapitala i ljudi, deo smo Šengena, što naše kompanije stavlja u osnovi u isti položaj kao i one koje rade unutar EU. To je za očuvanje naše ekonomije bilo veoma važno. Tako da je naša razmena sa EU izuzetno intenzivna. EU i Švajcarska imaju razmenu robe u vrednosti od milijardu franaka dnevno. Zatim, naše kompanije u Švajcarskoj zapošljavaju milion ljudi iz EU – među osam miliona Švajcaraca imate milion državljana iz Evrope koji rade kod nas. Zatim, naše kompanije unutar EU zapošljavaju još milion Evropljana i svakog dana imamo oko 400.000 ljudi koji prelaze granicu i dolaze u Švajcarsku da rade – iz Francuske, Nemačke, Austrije, Italije, gde žive, ali rade u Švajcarskoj.
To pokazuje da je naša integracija u evropski ekonomski sistem zaista intenzivna.
Ali, niste član EU. Razmišljate li o ulasku?
Pa, znate, ne menjate recept koji uspeva. Imamo mi proevropski pokret koji zagovara evropske integracije, ali bilo bi jako teško ubediti ljude da menjaju uspešnu formulu. Ima razmišljanja o uticaju snage naše valute. U januaru, na primer, svi naši izvozni proizvodi poskupeli su 15 odsto, što je zabrinulo izvoznike, pa se govorilo o uvođenju evra. Ali, onda su se javili oni koji smatraju da treba zadržati švajcarski franak i oni koji su rekli da ne možete uvesti evro, a ne ući u EU.
Švajcarska je u Srbiju do sada investirala šest stotina miliona evra?
Da, u poslednjih deset godina. Osim toga, u donacijama smo uložili oko tri stotine miliona od 1991. Naš program za ovaj period, koji je počeo prošle godine, jeste 75 miliona. Imamo četvorogodišnji program i do 2017. planiramo da Srbiji za programe pomognemo sa tih 75 miliona evra. Finansiramo projekte u vezi sa ekonomskim razvojem, dobrim upravljanjem i energijom, posebno projekte mera za energetsku efikasnost. Evo, da budem malo jasniji. Veliki prioritet je evropski progres, projekti na kojima radimo sa EU na poboljšanju infrastrukture i sistema upravljanja u više od 30 opština na jugu. Znate da je na jugu mnogo izazova, tako da je to deo našeg programa. Drugi deo je za pomoć u renoviranju elektrane Nikola Tesla, komandnog centra prvo, a sada i drugih delova. Takođe, imamo projekat za obezbeđenje energije iz biomase, što je prvi put u Srbiji. Onda imamo i onaj projekat koji sam pomenuo na početku – da pokušamo da uvedemo taj dvojni obrazovni sistem, šegrtovanje. Već imamo pilot-projekat u Užicu i na Zlatiboru u drvnoj industriji. Ideja je da, zajedno sa kompanijama i regionalnim razvojnim centrom, tamo finansiramo program u kojem studenti rade u kompanijama tri dana sedmično, a dva dana su na predavanjima. Posle tri-četiri godine dobiće diplomu za tu profesiju
Pre nekoliko dana posetio sam švajcarsku investiciju u Ćupriji. To je sjajna investicija u sektoru drvne industrije. Oni za Ikeu proizvode sve vrste drvenih proizvoda koje Ikea koristi svuda po svetu. Pitao sam vlasnika fabrike, koji je Srbin rođen u Švajcarskoj, šta je bio najveći problem. Rekao mi je – naći kvalifikovane radnike. I zaista, dok prolazite fabrikom vidite da 70 odsto radne snage čine sredovečne žene, jer je teško motivisati mlade ljude da rade u ovakvim sektorima.
Ali, ja mislim da je tu velika šansa Srbije. Blizu je evropskim tržištima, infrastruktura je dobra, imate autoput, uskoro se nadam da ćete imati švajcarske vozove na prugama, beogradski aerodrom je dobro povezan, plate su u međunarodnim okvirima razumne, pri tom mislim i na bruto, ne samo neto plate, a politika Vlade je da pojednostavi administrativne procedure, kao što je one-stop-shop gde na jednom mestu dobijete sve potrebne dozvole. I tu ima napretka. Ali, glavni problem je da motivišete mlade ljude da idu u takve kompanije o kojima sam govorio, jer većina njih želi na univerzitete u nadi da mogu dobiti vrhunske poslove, što je teško – ne možete imati hiljadu generala i jednog vojnika. Mora postojati proporcija. U našem sistemu koji želimo da uvedemo i ovde najbolji način da se dođe do vrha kompanije jeste da se krene odozdo i ide korak po korak. Pre 20 godina generalni direktor UBS kompanije, koja nije mala, počeo je kao službenik na šalteru i za 20-25 godina dogurao do samog vrha.
Takođe mislim da je prekasno da uđete u stvarni svet rada kad imate 25-30 godina. Sada bi to bilo protivzakonito, ali ja sam počeo da radim sa 12 godina u jednoj mašinskoj firmi kako bih zaradio za džeparac. Subotom ujutru bio sam kod mašina. Nije to bilo ništa teško, ali osetite miris, naučite mentalitet, način razmišljanja, etiku, i to je vrlo važno, pripremi vas za posao kasnije.
Kako Srbiju vidite politički?
Može se reći da imate stabilnost. Mora se priznati da je posle promena 2000. postavljen stvarni demokratski sistem. Sećam se da su svi izbori u Miloševićevo vreme bili upitni, toga više nema, nema razloga za tako nešto. To je vrlo važno. Drugo, moram reći da Vlada uživa veliku popularnost. Nema mnogo vlada u Evropi koje se mogu pohvaliti time da jedna partija ima oko 50 procenata podrške, ali to je i velika odgovornost za Vladu, jer nemaju opravdanje da ne urade ono što su obećali. I, koliko mogu da vidim do sada, rezultati su pozitivni u implementaciji Vladinog programa. Mislim da Vlada stvarno to hoće. Rekli su da će usvojiti nove zakone o radu, bankrotu – i jesu. Rekli su da moraju da preduzmu neke bolne mere u vezi sa platama i penzijama i uradili su to. U prvoj godini priliv u budžet prevazišao je sva očekivanja. I nadam se da će deo tog novca moći da bude iskorišćen kasnije za podizanje plata i penzija.
Ali, šta je sa investicijama?
Ove godine su švajcarske investicije porasle 70 odsto u poređenju sa prethodnim. U 2013. je bilo oko 70 miliona, u 2014. oko 120. Mi smo na drugom mestu, posle Holandije. Postoji spremnost za ulaganje, ali ono što sam generalno primetio u ovoj zemlji jeste da ljudi misle da sve treba da dođe od stranih investicija. Ne, zemlja je jaka ako ima jaku lokalnu proizvodnju, domaća ulaganja, zavisi od želje i mogućnosti koje se daju lokalnim privrednicima, ovde i sada, da investiraju, da razvijaju svoju kreativnost, svoje proizvode.
I onda će doći i stranci?
Onda će doći stranci, ali možda neće ni biti potrebe za mnogo stranih investicija. Ono što mislim da mora da se uradi jeste da se ohrabre lokalni privrednici, domaći investitori. Uglavnom stvaranjem dostupnog finansijskog tržišta. Ako hoću da ovde osnujem kompaniju ne mogu da odem u banku i kažem: hej, treba mi kredit od 50, 100 hiljada evra, koji su uslovi? Dobro, možda može, ali su uslovi takvi da je, recimo, kamata nepodnošljiva. Zato mislim da ove kreativce, privrednike, treba zadržati u Srbiji i omogućiti im da ostvare svoje projekte. Mnogo je projekata ovde, ali ljudi nekako ne veruju u sistem. Verujem da Srbija postaje sigurno mesto za investicije, ali je glavni problem pristup tržištu kapitala. I strane banke imaju visoke kamate, što znači da je rizik pozajmica veliki i morate ga uračunati. To je jednostavna kalkulacija.
Onda je to zatvoren krug?
Apsolutno. Nisam siguran kako razbiti taj krug, ali sam siguran da negde u svetu postoji model koji bi mogao da bude primenjen. U 2002-3. Međunarodna finansijska korporacija napravila je mrežu makro-banaka koje bi finansirale preduzetnike. Mislim da je posle bio neki problem u sistemu, ne znam tačno šta, ali to je šema koja bi mogla ponovo da se uspostavi – 10-20.000 evra za start-up.
Mi zapravo imamo fond baš za tu namenu koji je vezan za Ministarstvo privrede i spremni smo da kompanijama obezbedimo do 500.000 franaka za start-up na Balkanu. Ali, kompanija mora imati sedište u Švajcarskoj i pre odobrenja kontrolišemo stanje, procenjujemo rizik.
Inače, u vašoj zemlji smo spremni da pomognemo projekte koji se bave suočavanjem sa prošlošću, problemima manjina, pomirenjem, borbom protiv govora mržnje i ekstremizama.
Na kraju, iduće godine će biti čitav vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Švajcarske i Srbije. Značajan datum za odnose dveju zemalja?
Da, da, to ćemo morati da proslavimo.
