Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Sep.2016, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Nebojša Bradić: Investiranje u kulturu se uvek isplati
Glavni urednik kulturno-umetničkog i dokumentarnog programa RTS Nebojša Bradić veruje da će premijer preispitati svoju odluku o (ne)dolasku na javni servis. U razgovoru sa Jelkom Jovanović Bradić objašnjava kako radi RTS, zašto je važno ulaganje u kulturu, kako koristiti staro i novije kulturno nasleđe i stvarati novo
Pozorišni reditelj, scenarista i dramaturg, a već izvesno vreme i glavni urednik kulturno-umetničkog i dokumentarnog programa na Radio-televiziji Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Nebojša Bradić protekli vikend proveo je u Felix Romuliani na petom Antikafestu; onaj pre toga u Vrnjačkoj Banji, gde je po drugi put u karijeri predsedavao žirijem na Festivalu filmskih scenarija. Osim redovnog posla na javnom servisu, Bradić u Madlenijanumu priprema muzičku predstavu “Suton”.
Dakle, sijaset povoda za razgovor sa vrsnim umetnikom, koji je u svojoj bogatoj karijeri bio i na čelu najznačajnijih pozorišta, ali i vodio Ministarstvo kulture i informisanja. U prilično burno vreme, no to odlažemo ad acta jer je Bradić odavno odlučio: “nikad više u politiku”. Mada je od nje teško pobeći. Dokaz je prethodna sedmica protekla u znaku, blago rečeno, polemike koju je sa RTS-om i javnošću otvorio premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare povodom izjave vaterpoliste Andrije Prlainovića o ne/ulaganju u sport. Umesto argumenata, premijer je osuo paljbu na RTS zbog navodnih enormnih troškova koje je ekipa javnog servisa napravila u Riju. Za Bradića, međutim, nije sporno da je urađen veliki i uglavnom dobar posao.
Pogledajte prvi deo intervjua:
*Premijer je naglasio da nekoliko meseci nije gostovao na RTS-u i da neće ići ni ubuduće. Kako vam takav odnos deluje?
Prekinuto. Premijer i na to ima pravo. Ipak, RTS i Srebrenica nisu isto. Zato verujem da će premijer svoju odluku preispitati i, u skladu sa javnim interesima građana koje zastupa, zajedno sa RTS-om tražiti načine da adekvatno odgovori zahtevima turbulentnog vremena i sveta u kojem svi zajedno živimo. On je premijer Srbije, a RTS po svom imenu i suštinskoj nameni već 58 godina i šest dana služi samo Srbiji. Tu nema mesta za rascep niti postojanje “druge Srbije”. Ogromna je težina zadatka i breme odgovornosti koje nosi premijer na svojim plećima, a deo tog tereta lično sam osetio radeći dve i po godine kao ministar kulture. Iz tog tegobnog osećanja i zauvek živih sećanja napraviću poređenje sa jednom od verzija mita o Atlasu, koga je Zevs osudio da drži nebeski svod, i Herkulesu koji mu pomaže. Ako je premijer Atlas, onda bi RTS trebalo da budu Herkulesovi stubovi. Za takav konstrukt neophodan je kontinuiran i konstruktivan dijalog.
*Ranije ste iz ministarske pozicije mogli da odlučujete i o javnom servisu, ali i o kulturi; pre i posle toga ste radili i radite operativno na više frontova. I kakve su impresije?
Upravo me je bogato iskustvo sa svih tih “frontova” naučilo da moram da budem strpljiv, pažljiv, da sa uvažavanjem vodim tim koji sam zatekao u promene i nove izazove, koliko god to izgledalo teško, a nekad i nemoguće.
Ako govorimo o domenu RTS-a u kulturi, naša je misija da ispratimo sve događaje na polju kulture i kreiramo emisije koje će promovisati važne teme koje čine kulturu u kreativnom smislu, bave se kulturnim nasleđem, pitanjem jezika, matricom identiteta. Tu je RTS prisutan, mada još ne u meri u kojoj bih ja želeo. Jedan od razloga je što kultura nije najbolje sagledana u širem kontekstu, na primer u poređenju sa sportom ili zabavom, pa tako nisu sagledane sve koristi koje umetnost i kultura daruju našem društvu.
Investiranje u kulturu je potencijal koji može doneti ono što bismo zvali umetničkom dividendom. Dividenda ima veze sa ekonomijom. To nije merljivo samo svotom novca koji će se direktno i brzo uneti u zemlju, već treba imati u vidu da investiranje u kulturu daje rezultate na duži rok, a da je umetnička dividenda često neprocenjive vrednosti.
Zato bi bilo dobro da u kulturnoj politici umetnička dividenda bude posmatrana kao marker koji najavljuje profit, ne samo u ekonomskom smislu već i u dubljem, širem značenju – kroz dobro osećanje ljudi i reputaciju zemlje. Uostalom, Njujork, Berlin, London i Pariz svoj ekonomski uspeh baziraju i poentiraju na kulturnoj infrastrukturi i umetničkom uticaju.
*Kroz promociju nasleđa i manifestacije?
Kulturno nasleđe nije mrtav kapital, niti je besplatno. Ono je pozajmljeno od generacija koje dolaze. Kada se govori o nasleđu, najčešće se misli na nešto što pripada antici ili srednjem veku. Međutim, prakse ukazuju na nešto sasvim drugo. Na primer, izložba o Dejvidu Bouviju u Muzeju Viktorije i Alberta, koja je imala premijeru 2013. godine, sada putuje svetom i ima itinerer do 2019! U Galeriji Sači je velika izložba o Rolingstonsima. Najavljuju se velike izložbe “Pobunjenici i ploče šezdesetih” i grupe “Pink flojd”, koje će istraživati široke promene u društvu i kulturi koje su se desile u godinama posle II svetskog rata. To vreme nije daleko, mi ga nosimo kroz naše iskustvo.
A kada govorimo o RTS, realizacijom dramskog i dokumentarnog programa mi stvaramo audio-vizuelno nasleđe za buduće generacije. Snimljene pozorišne predstave, arhivirane izložbe, izvođenja muzičkih dela jednog dana će govoriti o onome što smo mi danas.
*To vas je ponukalo da počnete seriju o Nemanjićima? Nema sumnje da je reč o kapitalnom projektu.
Takva serija kod nas do sada nije pravljena, a postoji potreba za tom vrstom programa. Priče iz srednjeg veka veoma su gledane, bilo da se radi o istoriji ili fikciji. Naša srednjovekovna priča do sada nije imala televizijski format. Preduslovi postoje – dobar scenario, autorska ekipa koja radi na pripremi projekta i kapaciteti koje ćemo uključiti.
Identitetska priča iz XII i XIII veka bitna je za poimanje onoga gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo. Postoje velike predrasude, pozitivne i one druge, u odnosu na “mračni srednji vek”. Jedna strana pribegava glorifikaciji, drugi marginalizuju istoriju.Verujem da će nam ova serija pomoći za razumevanje onoga šta znači sintagma o mestu naroda u svetoj istoriji
*Bilo je u javnosti raznih kritika, a najaviše na cenu “Nemanjića”.
Kritike su došle od onih koji nisu bili spremni da uđu u utakmicu koju je postavila naša redakcija. Podsećam, mi smo od samog početka postavili pravila igre. Njih se pridržavamo iželimo da ovaj projekat bude diskutovan kao model transparentnosti koji je podstakao kreativnost u različitim oblastima: od novih čitanja istorije do posebnih efekata kojima se služe velike svetske produkcije. A ako sve bude realizovano, serijal će biti prisutani na širem tržištu.
*Ovdašnja endemska boljka “da život počinje od nas” učinila je srednjovekovne gradove ruševinama. Gde će biti dvorac?
U vreme Stefana Nemanje nije bilo mnogo utvrđenih gradova. Oni su karakteristika XIV veka kada nastaju sa nadolazećom invazijom Osmanlija: Kruševac, Novo Brdo, Smederevo... U tom smislu nemamo problem dvorca.
*Gde će biti?
Biće u kompleksu Starog sela Sirogojno, uz nešto neophodne adaptacije. “Filmične” objekte našli smo širom Srbije i u Hercegovini, ali najveći deo produkcije biće realizovan u Beogradu.
*Da zakružimo priču o serijama; mislite da serije “Selo gori…” i “Moj rođak sa sela” imaju rekordnu glednost ne zbog toga što odražavaju selo, već zato što pružaju nove obrasce ponašanja?
Televizijske serije utiču na moderni svet, kreirajući modele ponašanja. Najpopularnije među njima svoju uspešnost duguju načinima na koje koristenarative iz savremene politike, društvenih odnosa islično. Poznata je anegdota o predsedniku Baraku Obami koji željno očekuje svaku novu epizodu “Kuće od karata”, u kojoj se razotkrivaju odnosi u Beloj kući. Naravno, priča ove serije duguje više Šekspirovom “Makbetu” nego tajnimposlovimaameričkih predsednika, ali stepen njene sugestivnosti često ostavlja bez daha.
Naša istorija televizijskih serija je manja, ali mnogi likovi TV serija ušli su u svakodnevni život, rečenice iz dijaloga postale su aforizmi, čak narodne mudrosti. Zasluge televizijskih serija nisu samo u popunjavanju prajm tajma i visokim gledanostima, već u onim sadržajima koje suprenele generacijama televizijskih gledalaca.
Pogledajte drugi deo intervjua:
*Ove godine je Don Kihot stigao do Felix Romuliane?
U godini u kojoj svet obeležava 400 godina Vilijama Šekspira i Migela Servantesa britanski dramatičar je dobio veću pažnju. Servantes, za nas, nije ništa manji. Ovaj autor je napisao prvi moderni roman svetske književnosti, ali i likove koji i danas žive. Pored legendarnih Don Kihota, Sanča i Dulsineje, u jednoj od njegovih komedija, “CigančicI”, dat je arhetip za Karmen. Verujemo da, preko mosta koji vodi u Segoviju, Servantes možeda stigne i u Felix Romulianu.
*Sledi bizarno pitanje: kako Antikafest može finansijski da opstane?
Antikafest proslavlja suštinske vrednosti umetnosti: kao humano, emocionalno i preobražajno iskustvo. Budući da je ovo vreme rezova u oblasti kulture, teško je govoriti o opstanku Antikafesta bez strepnji šta će biti sutra. I tu ponovo moram da se pozovem na umetničke dividende. Rešenje je u partnerskom odnosu koji uključuje lokalne zajednice, umetničke organizacije i republičke grantove.
