Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Feb.2018, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Milan Antonijević: Ministarstvo protiv pravde
Sticajem okolnosti ovaj razgovor posvećen ustavnoj reformi odvijao se u gotovo dramatičnim okolnostima, tačnije nedugo nakon jednog dramatičnog skupa koji je okončan tako što su ga udruženja sudija, tužilaca i organizacije civilnog društva napustile.
“Dotični” događaj, naime, trebalo je da predstavlja novu rundu javne rasprave o promenama najvažnijeg pravnog (i političkog) akta u zemlji, ali se, prema rečima Milana Antonijevića, direktor Komiteta pravnika za ljudska >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prava (YUKOM), učesnika sastanka, pretvorio u “vređanje sudija, tužilaca i organizacija civilnog društva”.
“Glavni junak” ove sumorne priče je, a ko bi nego Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde. “Doživeli smo da čujemo kako podela vlasti ne može biti onakva kakva je prema evropskim standardima i kakva je, uostalom, zapisana u Ustavu Srbije. Sa nipodaštavanjem je Backović govorio o pitanjima koja je Nacionalni konvent poslao Ministarstvu pravde. Bio je to jedan bezrazložan i začuđujući napad na sve koji su došli u Novi Sad. Zaista je sve vreme vređao i ponašao se potpuno neprimereno. Kada je jedna sudija postavila pitanje, pomoćnik ministra je doslovce rekao: ‘Ako na takav način sudite kao što govorite, onda nije čudo što nam je sudstvo takvo.’ To je ta sudija ocenila kao pretnju, sa čim su se saglasili svi predstavnici sudijskih, tužilačkih i organizacija civilnog društva i koji su zbog toga odlučili da napuste sastanak.”
Kako vi tumačite takvo ponašanje?
Ne znam da li iza tih i takvih Backovićevih reči stoji Ministarstvo pravde i ministarka lično ili je u pitanju lični obračun, ali mi se nećemo pomiriti sa ovakvim odnosom prema struci i profesiji. Postavićemo Ministarstvu pitanje da li ono stoji iza takvih reči svog činovnika. Došli smo da govorimo o izmenama Ustava, da damo predloge, a doživeli smo samo uvrede. Niko nije dužan da trpi to verbalno nasilje. Kad gledate kako je cela javna rasprava tekla – organizacija sudija i tužilaca dala je svoje predloge još u junu prošle godine kako treba da izgleda reforma pravosuđa, ali ništa od toga nije usvojeno. Naprotiv, došlo je do zamagljivanja obaveza Srbije po Akcionom planu za poglavlje 23. Jedna od ključnih obaveza je suštinska rasprava o svim pitanjima koja se tiču promene, a umesto toga vidimo da državni organi omalovažavaju one koji pokušavaju da daju kvalitetan doprinos raspravi.
Nije loše opet podsetiti na Akcioni plan.
Akcioni plan govori da najmanje polovina Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca moraju biti iz redova sudija, odnosno tužilaca. U predlogu izmena Ustava toga nema. U oba tela prevagu su odneli tzv. “poznati pravnici” šta god to značilo. VSS će tako imati pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Posebno je problematičan način njihovog izbora. Naime, u prvom krugu je potrebna većina od tri petine poslanika, ali ako to ne prođe, onda od pet devetina prisutnih poslanika. U ustavnoj praksi nema tog razlomka prilikom određivanja većine, ali je simptomatično da je upravo takva vladajuća većina u srpskom parlamentu. Ako nema konsenzusa oko toga ko su istaknuti pravnici nego o tome odlučuje trenutna politička većina, onda se tu vidi namera izvršne vlasti da preko parlamentarne partijske većine kontroliše sudsku vlast.
Slučaj sa Državnim većem tužilaca još je gori jer je tu većina 6:5 za upravu, pošto je, pored pet istaknutih pravnika koje bira aktuelna vlast, ministar pravde po položaju član tog tela. Pozicija sudija i tužilaca dodatno je oslabljena time što je smanjen njihov imunitet za ono što kažu na sednicama tih organa, kao i zbog toga što je njihovo premeštanje, razume se po kazni, sada znatno olakšano, čime će pritisak države na sudije i tužioce biti dodatno efikasniji. Iz svega proizlazi da je pojačavanje pretnji prema sudijama i tužiocima glavni cilj ustavnih amandmana.
Kakav je sada stav sudija i tužilaca?
Stav Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca je da su ove radne verzije ustavnih promena neprihvatljive. Dakle, najviša strukovna tela dala su negativno mišljenje. Pred nama je sada nekoliko opcija. Najpre, moguće su drastične izmene sadašnje verzije u skladu sa predlozima struke i organizacija civilnog društva. Drugo, moguće je povlačenje predloga na potpunu doradu i formiranje radne grupe za izradu novog predloga amandmana.
Hoćete li postaviti neke zahteve Ministarstvu pravde?
Mi želimo nekoliko stvari. Najpre, ova rasprava mora da se vrati u institucije. Želimo da znamo da li je ovo privatan potez nekoliko ljudi iz Ministarstva ili je stav Ministarstva. Drugo, u tom smislu obratićemo se Ministarstvu sa odgovarajućim pitanjem. Treće, obratićemo se resornom odboru Narodne Skupštine. Osim 1946, mislim da nikada nije jedan predlog ustavnih amandmana rađen u nekim uskim krugovima, tačnije u organima državne uprave, a da se ne zna ni ko je u radnoj grupi. Ponovićemo zahtev da se u taj posao uključi struka i organizacije koje štite ljudska prava.
Šta očekujete?
Očekujem da se ministarka Kuburović ogradi od stavova koje iznosi njen pomoćnik. Očekujemo i da se obnovi suštinska rasprava o ustavnim amandmanima, bez nipodaštavanja i vređanja kojima smo danas izloženi. Posebno bih ovde naglasio da očekujemo i da premijerka Ana Brnabić da svoj doprinos takvom razvoju situacije. Naime, predsednica Vlade je nedavno izjavila da će lično pratiti realizaciju poglavlja 23 i ostvarivanje vladavine prava. Ovo je prilika da se u ovu problematiku zaista uključi, da se čuju njeni stavovi i da se vidi koliko mi kao struka i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava zaista imamo predsednicu vlade.
