Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Maj.2020, 12:59
Intervju Marjan Ivanuša: Rano je za otvaranje granica
Procenjuje se da je za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno da najmanje 50-60 procenata populacije dođe u kontakt sa infektivnim agensom, u ovom slučaju sa oboljenjem uzrokovanim koronavirusom, što u ovoj fazi epidemije svakako nije slučaj, pošto veliki broj ljudi nije bio zaražen, kaže za Novi magazin direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marjan Ivanuša.
Razgovarala: Jelka Jovanović
Razvojem pandemije izazvane koronavirusom razvijaju se i metode >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << suzbijanja bolesti. Širom sveta u toku je više od stotinu istraživačkih projekata čiji je cilj vakcina, a sem o tom univerzalnom leku imunizacije, sve više i češće se govori o kolektivnom imunitetu. Za direktora Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marjana Ivanušu prvo pitanje Novog magazina je upravo ta za većinu ljudi velika enigma – da li je kolektivni imunitet moguć bez vakcine?
“Procenjuje se da je za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno da najmanje 50-60 procenata populacije dođe u kontakt sa infektivnim agensom, u ovom slučaju sa oboljenjem uzrokovanim koronavirusom. To je onda štit da virus ne uđe u populaciju. U ovoj fazi epidemije Covid-19 to svakako nije slučaj jer veliki broj ljudi nije bio zaražen. Zasad se više oslanjamo na preventivne mere u borbi protiv ove pandemije nego na sticanje kolektivnog imuniteta jer to omogućava da se kontroliše epidemija. Naravno, kada budemo u prilici da imamo vakcinu, mogućnost da se dođe do kolektivnog imuniteta biće veća”, kaže doktor Ivanuša.
*Ukoliko se takav prirodni kolektivni imunitet ostvaruje u granicama jedne zemlje, šta će to značiti za slobodu kretanja u budućnosti, bar do vremena vakcine?
U ovom trenutku nijedna država u svetu nije ni blizu dostizanja kriterijuma za sticanje kolektivnog imuniteta.
Kao što možemo da vidimo, različite zemlje pokušavaju da uvedu različite kriterijume kako bi omogućile da se ljudi što pre vrate u neke, u ovim uslovima, moguće tokove. U dolaznom periodu države će nalaziti pojedinačne, bilateralne ili multilateralne modele za kretanje ljudi preko granice. Još je, međutim, teško govoriti o detaljima jer većina zemalja tek počinje sa ublažavanjem mera i moraju, pre svega, da se vide posledice koje će nastati po epidemiološku situaciju, da bi moglo da se govori o otvaranju granica jer je to svakako uvećani rizik za kontrolu epidemije.
*Različite zemlje, različiti modeli ponašanja građana, od mekog švedskog i kanadskog preko umerenih u zemljama zapada do rigoroznih koje je donedavno primenjivala i Srbija. Ima li procena šta je najuputnije činiti i zbog čega?
Mere koje su zemlje preduzimale u prethodnom periodu razlikuju se i u najvećoj meri zavise od epidemiološke situacije i kulturološkog konteksta. Ono što daje rezultate u jednoj zemlji možda neće dati rezultate u drugoj. Ono što je bitno da ove mere omoguće jeste da se smanje kontakti između ljudi, odnosno da se održi fizička distanca i smanji prenošenje virusa.
Svetska zdravstvena organizacija od početka epidemije apeluje da je bitno da se održe mere fizičke distance i da se vodi računa o higijeni ruku i respiratornoj higijeni. To je posebno značajno sada, kada dolazi do relaksacije mera i vraćanja na neke uobičajene tokove.
*Testirajte, testirajte, testirajte, to je poruka generalnog direktora SZO Tedrosa Gebrejesusa, “ne možete gasiti vatru s povezom preko očiju... ako ne znamo ko je zaražen”. Testovi su česta tema, kako procenjujete globalno testiranje, ali i lokalno u Srbiji? I postoje li, kako tvrde neka domicilna zdravstva, manje i više pouzdani testovi?
U borbi s pandemijom Covid-19 testiranje je jedna od mera koje zdravstveni sistem mora da sprovodi u borbi sa epidemijom. SZO je prepoznala ovaj značaj i Srbiji je donirala više od 11.000 testova, veći deo na samom početku epidemije. Naravno, veoma je značajno da je Srbija bila u prilici da nabavi veći broj testova i pokrene testiranje većeg obima, što sigurno doprinosi boljoj kontroli epidemije.
Na početku epidemije postajao je problem u nabavci testova na globalnom nivou, ali je većina zemalja uspela da prevaziđe ovaj problem i poveća obim testiranja. U situacijama kada nema dovoljnog broja testova preporuka je da zemlje koriste druge mere da zaustave prenos.
Prema stavu naše organizacije, PCR testovi su oni koje treba koristiti za dijagnostikovanje Covida-19, a SZO je izdala listu verifikovanih i validnih PCR testova.
*Ceo intervju pročitajte besplatno OVDE
