Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Dec.2015, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Jelica Minić: Nepoznavanje ljudi pra prepreka saradnji
Anketa među građanima koji su posetili Albaniju pokazala bi pozitivnu sliku, jer oni koji tamo odu dožive pozitivan šok, kaže Jelica Minić i dodaje da se mora mnogo više raditi na međusobnom upoznavanju ljudi, prvo kroz određene ciljne grupe i aktivnosti
Razgovarala: Jelka Jovanović
Najveći utisak ostavlja količina međusobnog nepoznavanja građana Srbije i Albanije. Ostale države Zapadnog Balkana se mnogo bolje poznaju, čak je poznavanje zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koje nisu bile u sastavu Jugoslavije, poput Bugarske i Rumunije, mnogo veće nego poznavanje Albanije, prenosi za Novi magazin svoje utiske predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta (EpuS) u Srbiji Jelica Minić, posle prezentacije istraživanja sprovedenog među građanima Srbije i Albanije o odnosima dve zemlje i njihovoj perspektivi.
*Koliko na to utiču različiti jezici kojima govori većina u Srbiji i Albaniji?
Jezik igra ulogu sigurno, ali ni rumunski nije blizak slovenskim jezicima, pa ipak o Rumuniji znamo mnogo više. Naravno, granica je bliža, u Banatu je bilo i ima ljudi koji znaju rumunski, ima porodičnih veza, dok Albanija Srbiji nije bila najneposrednije okruženje. Drugo, Albanija je bila dugo potpuno izolovana zemlja koja nije imala komunikaciju, ne samo s nama, nego sa čitavim svetom.
Ali, moram da vas podsetim da su mnogi ljudi u Albaniji u vreme kada je počela upotreba televizijskih prijemnika pratili naše programe, emisije, drame, tako da se u srednjoj i starijoj generaciji mogu naći ljudi koji govore srpski jezik, kao i među intelektualcima. Nažalost, to nije slučaj sa naše strane, veoma malo ljudi zna albanski jezik, iako smo decenijama u okviru Jugoslavije imali vrlo blisku komunikaciju sa albanskim stanovništvom na Kosovu.
*Šta vas je konkretno navelo da se bavite istraživanjem koje u središtu ima odnose Albanije i Srbije, kroz prizmu percepcije građana?
Pokazalo se u istraživanjima u obe zemlje da građani te odnose smatraju veoma važnim i da im treba posvetiti pažnju bez obzira na međusobno nepoznavanje; ljudi smatraju da su ti odnosi bitni za stabilnost Balkana.
Na neki način smo anticipirali rezultate istraživanja ocenom da treba pristupiti sistematičnom radu na boljem upoznavanju građana dve zemlje, i to na početku vrlo određenih ciljnih grupa. Inicijativa je potekla iz Albanskog instituta za međunarodne studije, mi smo je prihvatili u Forumu za međunarodne odnose Evropskog pokreta.
*Očigledno je da se odnos prema Kosovu, posebno među građanima Srbije, smatra preprekom u odnosima Srbije i Albanije.
Tako je, ta percepcija da je Kosovo smetnja, prepreka ili razlog što ti odnosi nisu bolji nego što jesu, izraženija je u Srbiji nego u Albaniji.
*To je značajan indikator?
Jeste. Kod nas postoji značajna identifikacija Albanaca po etničkom principu, a ne pravi se razlika po teritorijalnom rasporedu, iako postoje Albanci u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji, na jugu Srbije, u Crnoj Gori… Tu postoji jedna generalizacija, ali mislim da bi nam percepcija Albanaca u Albaniji bila mnogo bolja da nije bilo incidenta sa – dronom. Taj incident je prosto bio prekretnica nagore, u Srbiji pre svega?
Jača uloga OEBS u Evropi
*U vreme kada budemo pred čitaocima, samit OEBS-a u Beogradu biće gotov. Kako ocenjujete njegov značaj po Srbiju i uopšte?
To je veliki događaj za Srbiju kao zemlju koja je predsedavala OEBS-om. Naravno, velike su nade da bi na tom sastanku moglo da dođe i do kontakata koji bi relaksirajuće delovali na tenzije koje su svuda oko nas.
OEBS je organizacija koja je više godina imala jednu silaznu putanju, a sada je to opet organizacija sa uzlaznom putanjom: OEBS je ponovo jedan koristan mehanizam i ima više značajnih država koje će pokušati da ga angažuju i iskoriste za važne međudržavne aranžmane, pre svega u Evropi. Nemačka je naredna predsedavajuća zemlja i može se očekivati da će se OEBS pojaviti kao značajan akter na spoljnopolitičkoj sceni, ponovo kažem, pre svega evropskoj.
*Može li se reći da je manjak pravih informacija, uz incidentno informisanje kao u slučaju drona, uzrok netrpeljivosti prema Albaniji i Albancima?
To jeste tačno, ali sa druge strane kad god neko iz Srbije ode u Albaniju, a to je nekim poslom, uglavnom se vrati sa veoma dobrim utiscima. Ako bi se pravila anketa među ljudima koji su bili u Albaniji, šta misle o ljudima i zemlji, mislim da bismo dobili pozitivnu sliku. Uvek se radi o jednom pozitivnom šoku, da to tako nazovem. Drugim rečima, obećavajuća je predstava o tome da je Albanija vrlo lepa zemlja, da su ljudi tamo mediteranskog mentaliteta i gaje opuštene odnose.
*Istraživanja ne menjaju stvarnost, ali jesu uputstvo onima koji kreiraju javne politike i donose odluke. Šta očekujete od vlada u Beogradu i Tirani?
Istraživanje je javno predstavljeno u Medija centru i ono je tek početak jednog dugogodišnjeg projekta koji planiramo zajedno sa Albanskim institutom za međunarodne studije. U okviru tog projekta planiramo veći broj aktivnosti, a na njih nas direktno usmeravaju istraživanja obavljena u Albaniji i Srbiji.
Građani, zapravo, imaju veoma pozitivan stav prema privrednoj saradnji i trgovini, svim oblicima ekonomske saradnje, pri tome bih naglasila da Albanija nije beznačajan ekonomski partner Srbiji. Sarađujemo u okviru Cefte i baš je Cefta pomogla da se ljudi koji donose važne odluke u ekonomskoj sferi mnogo bolje upoznaju.
Ovo istraživanje je ukazalo da treba raditi sa ljudima iz medija, sa mladima posebno, u oblasti kulture i umetnosti, sa akademskim krugovima i već je bilo mnogo inicijativa. Dakle, ovo istraživanje je poslužilo da postavimo temelje za mnogo dugoročniju agendu i da jednu po jednu ciljnu grupu, jedan po jedan problem, oblikujemo u konkretnu aktivnost koja bi unapredila i poznavanje i saradnju.
Srbija i region
*Kako vidite odnose u regionu i poziciju Srbije?
Srbija je igrala pozitivnu ulogu poslednjih godina, nije izazivala incidente, nije zaoštravala odnose sa susedima, što je veoma dobro. Međutim, prosto situaciono nametale su se prilike da se ti odnosi bilateralno zaoštravaju, jer čitava agenda nerešenih bilateralnih pitanja već dugo stoji bez pomeranja i očigledno je došlo vreme da oni počnu da se rešavaju na sistematičan način. To je bila ideja samita balkanskih zemalja u Beču; ta bilateralna pitanja treba aktivnije i brže rešavati da bi čitava zapadnobalkanska scena bila i stabilnija i mirnija, pogodnija za oporavak, razvoj i ubrzanije pristupanje zemalja regiona Evropskoj uniji.
Istraživanje: Kako Srbi i Albanci vide odnose dveju zemalja
Dron razdora
Dobri odnosi između Albanije i Srbije važni su za obe zemlje i čitav region, smatraju ispitanici istraživanja sprovedenog u Albaniji i Srbiji
Građani Srbije i Albanije veoma malo znaju jedni o drugima, a posebno mladi. Zato se percepcija odnosa zasniva na stereotipima i predrasudama, incidentima; uvreženim mišljenjima o lošem istorijskom nasleđu, odnosima kroz istoriju i odnosu prema Kosovu, nego na osnovu informacija. To su ukratko poruke istraživanja sprovedenih u Srbiji i Albaniji o odnosima dve zemlje, dve vlade i dva naroda, koje je u ponedeljak predstavljeno u Beogradu, a nedavno i u Tirani.
Istraživanje su sproveli Ipsos Stratedžik marketing u Srbiji i Albanski institut za međunarodne studije u Tirani, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
“Kada bismo više znali jedni o drugima i kada bismo razumeli šta se dešava kod jednih i drugih, odnosi bi bili odlični. Ovako, jedan dron može da nam napravi čitavu pometnju. Ljudi veruju da će se odnosi popraviti, ali dominira ocena da se u narednih pet godina tu ne može bogzna šta očekivati”, sažeo je istraživanje o srpskoj percepciji o Albaniji i Albancima Srđan Bogosavljević iz Ipsosa.
On ukazuje na stav ispitanika da su odnosi sa Albanijom prevashodno važni za Srbiju i stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu, a ne zbog međunarodne zajednice ili Evropske unije: “Glavne prepreke za bolje odnose Srbije i Albanije, kako su građani naveli u anketi, jesu istorijska netrpeljivost, trenutni odnosi Srbije i Kosova, kao i dugotrajni nedostatak komunikacije Beograda i Tirane. Ovo treće je možda jedna od najpreciznijih ocena zastoja. Ali, dron u Beogradu je jedan vrlo bizaran događaj koji je uticao mnogo više nego što ima smisla.”
Odnosi dveju vlada bolji su nego odnosi među građanima, a 60 odsto ispitanika je spremno da popravi odnose sa Albancima; veliki deo veruje da će do toga i doći, mada ne u značajnijoj meri. Dron na Partizanovom stadionu tokom utakmice između srpske i albanske reprezentacije vidi se kao značajna prepreka, slede istorijska netrpeljivost, pitanje Kosova i nedostatak međusobne komunikacije.
Prema istraživanju provedenom u Albaniji koje je predstavio izvršni direktor Albanskog instituta za međunarodne studije Albert Rakipi, Albanci sa više optimizma gledaju na odnose sa Srbijom; većina smatra da su odnosi između dve zemlje normalni i dobri, a nešto manje od trećine (29,5 odsto) da su loši.
Suprotno građanima Srbije koji Albaniju vide kao veliku pretnju, Albanci ne smatraju da je Srbija najveća pretnja njihovoj nacionalnoj bezbednosti. Prednost u tom smislu daju – Grčkoj.
I ovaj deo istraživanja pokazuje da je veliki udarac za srpsko-albanske odnose bio incident na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija, kao i to da je u poslednjih petnaest meseci bilo mnogo kontroverznih poteza između Beograda i Tirane. “Pre nego što je čuveni dron poleteo iznad stadiona u Beogradu, mislili smo da odnosi između dve države idu u pravom smeru, polako ali sigurno. Ali smo onda videli da je nešto pogrešno u našem shvatanju. Da nedostaje suštinsko razumevanje između naših društava i građana. Naravno, odnosi između vlada su važni. Ali i proces normalizacije odnosa”, kaže Rakipi.
Primetan je i visok stepen neobaveštenosti, jer čak jedna trećina albanskih građana smatra da su Srbija i Albanija međusobno ratovale.
“Uveren sam da su naše sudbine sve više povezane i da ćemo zajedno napredovati i sve više se povezivati. Na putu ka EU moramo deliti iskustva i imati kontakte na svakom nivou”, kazao je ambasador Albanije u Srbiji Ilir Boćka, prenoseći spremnost Vlade Albanije da intenzivira komunikacije sa Beogradom radi poboljšanja odnosa između dve zemlje i prevladavanja prošlosti.
Posebnu pažnju i odobravanje učesnika prezentacije izazvale su reči ambasadorke Francuske u Srbiji Kristin Moro da ne veruje u – realnost projekta Velike Albanije, ali i njeno upozorenje da takvo verovanje postoji u Srbiji. Ona je naglasila da se istorijsko nasleđe, kao glavna prepreka boljim odnosima, lakše prevazilazi dobrom komunikacijom, podsetivši na otpore koje su i Nemci i Francuzi imali prema međusobnom pomirenju pre više od pola veka.
