Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Jun.2016, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Gorica Mojović: Vučić zloupotrebljava Đinđića
Najava mandatara Aleksandra Vučića da će njegova nova vlada 2018. podići spomenik u Studentskom parku ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću izazvala je buru reakcija, posebno zbog neuvijene optužbe da Demokratska stranka za deceniju vlasti nije podigla spomenik svom predsedniku.
Zbog toga je ovo prvo pitanje Novog magazina funkcionerki DS Gorici Mojović, koja formalno i danas obavlja tu dužnost? “Moja poslednja funkcija je predsednica Odbora za podizanje spomenika Zoranu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Đinđiću. Na tu funkciju me je imenovala Skupština grada Beograda 25. juna 2013. Ne samo mene nego i ostale članove Odbora, među kojima su odbornici više stranaka, ali i istaknuti umetnici Čedomir Vasić, tada rektor Univerziteta umetnosti, slikarka Marija Dragojlović, slikar i pisac Mileta Prodanović i arhitekta Dejan Milićević, jedan od koautora projekta Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Nemam ništa protiv toga da neko ko je svojevremeno na najgori način osporavao Zorana Đinđića promeni svoje mišljenje. U ovom slučaju ne radi se o tome već o još jednom pokušaju obračuna sa Demokratskom strankom zloupotrebom Zorana Đinđića. Aleksandar Vučić to radi dugo, u jednom danu, povodom Savamale, indirektno optuži da su fantomke hapsile predsednika iako naravno Slobodan Milošević u tom trenutku nije bio predsednik već je sve rađeno po nalogu državnih organa i kao naša međunarodna obaveza. Naravno, on je posle toga to negirao, a onda u drugom danu izašao sa izjavom da će on podići spomenik Zoranu Đinđiću iako to nije u njegovoj nadležnosti”.
*Šta je Odbor sve uradio i do kada ste radili?
Odlučili smo da se raspiše međunarodni konkurs za idejno rešenje spomenika, doneta je odluka da se formira žiri, a ključna odluka bila je da se Odbor obrati glavnom gradskom arhitekti, Urbanističkom zavodu i ostalim nadležnim organima da nam ponude lokacije. Tokom narednih mesec, mesec i po dana oni su prikupljali podatke i tadašnji glavni arhitekta Dejan Vasović rekao je da je jedna od najboljih lokacija Finansijski park između Vlade Srbije i Ministarstva finansija. Član Odbora Zoran Alimpić i ja otišli smo u taj park, videli mesto i činilo nam se da je to dobar predlog. Postoji jedna uzvišica s koje se direktno vidi ulaz u Vladu, gde je Zoran Đinđić ubijen. Imala je ta lokacija i simboličko značenje, a sa druge strane svako ko dolazi u Vladu Srbije zvanično mogao je da oda počast Zoranu.
Od svih službi dobila sam urbanističke podatke, ali nisam stigla da održim novu sednicu zato što je u septembru “prekomponovana” vlast u Beogradu, smenjen je gradonačelnik Dragan Đilas, uspostavljeno Privremeno veće. Posle izbora 2014. uspostavljena je nova vlast, imenovana nova komisija za spomenike koja je prvi filter. Predsednica Komisije Jasmina Mitrović Marić rekla je da će sve proveriti i nastaviti rad, naravno ništa se nije desilo. Početkom ove godine srela sam gradskog menadžera Gorana Vesića i tada sam njemu prvi put rekla za Finansijski park. On se oduševio. Dve nedelje kasnije u Finansijskom parku postavljen je spomenik Gavrilu Principu.
*Bez ulaženja u istorijske ocene, kako doživljavate činjenicu da je na mestu gde je trebalo da bude spomenik premijeru ubijenom u atentatu, postavljen spomenik jednom atentatoru?
Ne bih ulazila u kvalifikacije i ne bih da vređam patriotska osećanja. Nije spomenik baš na istom mestu, ali tu je u blizini. Malo su ipak asocijacije neprijatne. Ali, nisam odgovorila na pitanje zašto Demokratska stranka nije ranije podigla spomenik. Ne može niko ni stranci ni meni lično da prebaci da se ne trudimo da sačuvamo sećanje na Zorana Đinđića, ali za svaku veliku ličnost treba da postoji vremenska distanca, pa i za Zorana Đinđića. Čini mi se da je nekim dobrim redom u spomen na Zorana Đinđića urađeno nekoliko dobrih stvari; prvo je plato na Trgu republike dobio njegovo ime, potom je bulevar u Novom Beogradu dobio ime Zorana Đinđića, 2011. je postavljena spomen-ploča na kući u kojoj je živeo. Potom sam ja pripremila inicijativu za Predsedništvo Demokratske stranke povodom desetogodišnjice ubistva i 3. februara je stranka odlučila da pokrene tu inicijativu. To je neki logičan raspored stvari; ne podižu se spomenici u roku od nekoliko godina, ali ono što je bitno, i što je glasanje na toj Skupštini Grada 25. juna pokazalo, i što je bio napor tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa, to je da se političke stranke usaglase, da se ne izazivaju trvenja, da ne bude političkog prepucavanja. Za Odluku su glasali svi sem uzdržanih socijalista iako su obećali da će glasati i odbornika DSS koji su bili protiv. Probali smo da Zorana Đinđića ne izlažemo ponovo političkim okršajima. Sad se to ipak desilo.
*Đinđić je ubijen kao premijer Srbije, ne kao predsednik DS. Koliko je to bitno, posebno ako znamo da je godinama posle njegovog ubistava i dalje trajala hajka, rušeni su spomenici u Kragujevcu, razbijena ploča na platou?
Stalno razmišljam da li bi ga rušili da je to urađeno ranije oni isti koji danas hoće da mu podignu spomenik, kao što su radili i sa ulicom i sa drugim spomenicima. Zaista, svako ko razmišlja objektivno treba da shvati da je potrebna vremenska distanca i da treba da se političke strasti smire. Sada su ponovo razbuktane i što je najstrašnije opet se oko Zorana Đinđića u Srbiji vodi jedna ružna, mučna priča koju je inicirao Vučić. I ovom prilikom je kazao “ja sam odlučio”, a da je rekao predložio sam gradskim organima možda bi mu neko i rekao: “Čoveče, postoji Odluka, mi tu odluku treba da poništimo, Odbor da rasformiramo, da formiramo neki drugi...”. Nemam ništa protiv, Studentski park je dobro mesto, ali to ne može bez struke. To je akademski park i tamo ima mnogo spomenika, nisam ja kompetentna, postoje oni koji treba da kažu svoju reč. Meni je sve ovo nekako dokaz da taj čovek nikoga ne pita i ne razmišlja da konsultuje stručnjake, što je takođe strašno.
