Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Avg.2015, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Goran Karadžić: Nismo mi inkvizicija
Regulatorno telo za elektronske medije nema ingerencije nad kablovskim operaterima koji “prekrivaju” pojedine programe, kaže predsednik Odbora REM Goran Karadžić povodom odluke pojedinih operatera da isključe HRT i OBN tokom prenosa proslave Oluje.
“To su privatne kompanije koje imaju ugovorne odnose kako sa svojim korisnicima, tako i sa onima čije signale distribuiraju. Činjenica je da bi oni morali svoju ponudu da drže konstantnom i da vode računa isključivo o autorskim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pravima, što znači da bi morali da prekidaju program kad se emituje nešto za šta nisu kupljena prava za Srbiju. Prenosi sadržaja koje proizvodi HRT, OBN ili bilo ko drugi mogu biti distribuirani na osnovu Sporazuma o prekograničnoj televiziji, a sve drugo je nešto za šta REM nema ingerencije”, kaže Karadžić za Novi magazin i dodaje: “Ovde nije bila reč o povredi autorskih prava, a šta je motiv za isključenje HRT-a i OBN-a treba pitati one koji su to učinili.”
*U toku je kraj privatizacije elektronskih medija, a pretpostavlja se da će dobar deo biti likvidiran. Šta će biti sa frekvencijama koje se oslobode?
Procenat uspešnosti privatizacije medija u Srbiji bio je oko 60 odsto i može se očekivati da će i ovaj deo biti tu negde. Oni koji ne budu privatizovani na aukciji neće ići u stečaj ili likvidaciju, već će akcije preduzeća biti podeljene zaposlenima.
*Tamo gde prihvate, s tim što je mnogo zaposlenih uzelo “Dinkićeve akcije”, pa ne mogu i ove.
Treba pitati Ministarstvo šta se u tom slučaju dešava, ali ukoliko bilo koji od medija prestane da radi, naša je obaveza kao regulatora da raspišemo novi konkurs za upražnjena mesta. Dozvola važi osam godina od dodele, nema kontinuiteta sa ranijim subjektom.
*Kršenje Zakona o oglašavanju stalna je tema REM-a. Ima li promena?
Stanje je u neku ruku gore nego što je bilo, verovatno je ova kriza primorala emitere da pribegnu prekoračenju predviđenog vremena za oglašavanje u većoj meri nego ranije. Nadam se da će stvari krenuti nabolje, jer je izmenama Zakona o prekršajima rok zastarevanja produžen sa dve na četiri godine; mnogi predmeti koje smo pokrenuli su zastareli, a sada će zastara biti manje. Kad je manja šansa zastare, veća je mogućnost kazne, pa se nadam da će pružaoci medijskih usluga prestati da krše zakon.
*Zašto bi kad je kazna daleko manja od zarade?
Jeste, ali zakon je zakon, sudije ga sprovode, ja dolazim iz regulatornog tela i ne komentarišem odluke sudova. Ali, nije ovo ništa specifično, sećate se kako britanski tabloid San procenjuje da li će šteta od naslovne strane u kojoj će povrediti nekog člana kraljevske porodice biti veća od zarade na tiražu, ili je zarada veća. Možemo povući paralelu, pa neko kod nas kaže: “Ja ću od 13. ili 14. minuta zaraditi milion dinara, a platiću kaznu 200.000. Isplati se!”. To je naša realnost, regulatorno telo ne može da utiče na tekst zakona i moramo da ga sprovodimo. Jedini lek je da se medijima oduzima dobit stečena prekršajem i izriče kazna, to može i prema važećim zakonima, ali takva praksa ne funkcioniše.
*Vlasničko spajanje B92 i TV Prva i promena šeme i imena Radija B92 i dalje su hit tema. Ima li tu posla za REM?
Objedinjavanje vlasništva nad dva nacionalna emitera omogućeno je Zakonom o elektronskim medijima. To ranije nije bilo moguće, sada jeste ukoliko gledanost ta dva medija ili čak tri ne prelazi 35 odsto? Prva i B92 nisu prešle taj procenat i mi smo dali saglasnost i sada imamo iste osobe kao vlasnike ta dva emitera...
*Što se znalo i ranije, ali bez dokaza?
Sve je bilo na nivou spekulacija, dokumentacijom koja je imala međunarodnu validnost to nije bilo moguće dokazati. Mi smo čak 2012. pozvali sve koji imaju dokaze ili bar saznanje o tome da prijave nadležnom tužilaštvu i da se pokrene istraga. Nikad niko ništa nije prijavio, ali svi su spekulisali da su isti vlasnici. Regulatorno telo nije tužilaštvo, mi ne možemo da vodimo međunarodnu istragu o tome da li se neko na nekoj jahti u Sredozemnom moru dogovorio da fingira vlasništvo za nekoga; to je stvar tužilaštva, ne samo našeg. Hoće li se neko time baviti, nije naša stvar.
*A programom i dozvolama za rad, time možete da se bavite?
Promena vlasnika ne odražava se na programske šeme. Oni su na osnovu zasebnih elaborata dobili zasebne dozvole i treba toga da se pridržavaju. Mislim da to nije sporno, mada je bilo mnogo pitanja da li se B92 pridržava svog elaborata. Ja mogu da kažem da se pridržava i da ne možemo očekivati da neko osam ili 16 godina ima identičnu emisiju i identično vreme emitovanja. Programske šeme su podložne promenama i na osnovu godišnjeg doba i interesa i interesovanja publike, gledanosti. Ovde je reč o programskom konceptu, ne o šemama, i možemo reći da je kriza promenila programske elaborate svih medija u nekoj meri. To, međutim, ne može biti dijametralno suprotno elaboratu, ne možete da dobijete dozvolu kao pružalac medijske usluge opšteg tipa i kažete – sada ćemo biti filmski ili muzički program. U tom kontekstu, kao i svi u zemlji, primetili smo promene na Radiju B92 i ovih dana ćemo imati izveštaj, jer jedno su percepcije, drugo stav javnosti, a treće pokazatelji koliko ima kog programa u kojim terminima. Ako se pokaže da je došlo do bitnog odstupanja od elaborata, pokrenućemo postupak koji predviđa da se emiter upozori i vrati obavezi koju je sam sebi propisao.
*Ima li u Srbiji još ilegalnih televizija?
To je pitanje za Ratel, ali kako svakodnevno kontaktiramo, znam da sa televizijama više nema problema, ali još ima piratskih radija. Doduše, znatno manje nego ranije. Emitovanje programa bez dozvole je krivično delo, nedavno su izrečene i zatvorske kazne onima koji su se time bavili i to će dodatno uozbiljiti stanje.
*Česte su zamerke, pa i oštre kritike na rad REM-a. Prihvatate li ih i kako ih doživljavate?
Svako ima pravo i mogućnost da iznese svoj stav. REM ima devet veoma različitih članova i donosi oduke u skladu sa zakonom. Te odluke se nekome mogu dopadati, nekome ne; nekada su kritike bile takve da smo shvatili da treba da obratimo pažnju na njih, pa smo i neke odluke menjali. Regulator nije bezgrešan, doneli smo hiljade i hiljade odluka, ali trudimo se da radimo u skladu sa zakonom. Napokon, dobili smo sporove koji su vođeni protiv nas, a bilo ih je stotine.
*Najčešće su kritike zbog promocije nasilja i govora mržnje koje, navodno, tolerišete.
Javnost bi ponekad htela da se regulator ponaša kao inkvizicija, da neko vikne veštica da ga sutra spalimo. Ne ide to tako, postoje procedure, a i oni na koje su sumnja da su prekršili pravila imaju prava na odbranu. Javnost bi htela da se sve završi za 24 sata, a to nije moguće. Sećate se da je Maja Nikolić optužena za govor mržnje protiv Jevreja, ali ona i njen kolega su oslobođeni na sudu, iako je reakcija javnosti bila – zatvorite i njih i televizije. Jedno je naš osećaj za lepo, moral, pravdu, a na drugoj strani su postupci.
*Ko određuje koji je program podoban za koje godine publike, odnosno zaštitu dece? Praksa je šarena.
Emiteri uglavnom uzimaju preporuku producenta čiji film ili program kupuju.
