Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Nov.2016, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Goran Ćirić: Vladajuća većina podstiče nasilje
Način govora poslanika vladajuće koalicije Marijana Rističevića, iza koga su stali predsednica parlamenta i nosilac liste i predsednik Vlade, granica je koju ne smemo da dozvolimo u Srbiji. Upravo zbog toga što nasilje iz skupštinskih klupa može da se prenese u javnost, svi imamo odgovornost za to, kaže šef Poslaničke grupe DS Goran Ćirić
Razgovarala: Jelka Jovanović
Poslednje dve sedmice u Narodnoj skupštini Srbije bilo je prilično burno, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << a dva najnovija ekscesa izazvao je poslanik vladajuće većine Marijan Rističević prilikom rasprave o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmenama Krivičnog zakonika. Pre toga su poslanici SRS i Dveri sprečili šefa Delegacije EU Majkla Davenporta da poslanicima predstavi najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Varnice, neuljudnost, uvrede, pa i psovke su učestale, kako i kažnjavanja opozicionih poslanika. Prvo pitanje za narodnog poslanika i šefa Poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) Gorana Ćirića, odnedavno i potpredsednika DS-a, jeste šta ta atmosfera sa koncentracijom ekscesa govori o samom parlamentu?
“Još od početka devedesetih svedoci smo pokušaja obesmišljavanja parlamentarne demokratije, što za posledicu ima negativan odnos građana Srbije prema Skupštini. Onespokojava nespremnost vladajuće većine da čuje drugačije mišljenje, koja se onda manifestuje kroz otvoreno neprijateljstvo i pokušaj diskreditacije na političkom i ličnom planu”, kaže Ćirić za Novi magazin: “Sve češće kad uđemo u raspravu o zakonima važnim za sve ljude, kad opozicija da neku vrstu argumentacije, na čudan način iz pristojne rasprave, sa mnogo kreativnosti sa obe strane, neko pritisne taster za pokretanje optužbi, vade se neki papiri, čeprka po životima ljudi. Simbolična je slika poslanika vladajuće koalicije u majicama s natpisom ‘isključi nasilje’, koje daljinska ruka pokreće na nasilje. Najdrastičniji primer je nastup poslanika Rističevića, koji je pokušao da politizuje jedan izuzetno intiman status. Meni taj postupak nije iznenađenje, nagledao sam se toga, ali žao mi je što nosilac liste vladajuće koalicije, predsednica Skupštine i šef poslaničke grupe SNS nisu iskazali vrednosni stav u odnosu na takvo ophođenje Rističevića prema javnosti.
*Nisu? Predsednica parlamenta je kazala da neće ustuknuti pre nasiljem opozicije, a premijer je govorio o pokušajima izazivanja krvoprolića. Kako to komentarišete?
To je stvarno teško komentarisati, pošto sam neko ko pamti mnogo i pamti takve vrste optužbi koje nikad nisu dobro donele. Ono što je vidljivo javnosti u Srbiji je da manjina, opozicija, trpi tu vrstu nasilja, kao i spremnost poslanika vladajuće koalicije da zalaze u lične živote, što je moralno neprihvatljivo, a trebalo bi sankcionisati i poslovnikom. Predsedavajući ne reaguju, ali revnosno reaguju kada poslanici opozicije pokušavaju da odgovore na napade.
Ili, još važnije, kada od predsednika Vlade, koga bi parlament trebalo da kontroliše a nema snagu, dobijete takvu optužbu na račun poslanika. Ja ne verujem u krvoproliće, posebno ne ono koje bi izazvali poslanici demokratske opozicije; većinsko raspoloženje proizvodi većina, zahvaljujući samoj većini koju ima, vremenu i onom tasteru kojim predsedavajući sprečava poslanike opozicije da odgovore na napade koji nisu tema.
Mislim i da se tim napadima prekida rasprava i o zakonima i drugim predlozima koji su na dnevnom redu. Evo, na primer, kada smo ukazali da kandidat vladajuće koalicije za predsednika Komisije za hartije od vrednosti ne ispunjava zakonske uslove i pitali da li mi, poslanici koji donosimo zakone, imamo pravo da ih kršimo u Skupštini, vidite da počinju lične diskvalifikacije. Tada je teško čuti argumente. Ili, ako pitate hoće li Vlada uz predlog budžeta doneti i plan svođenja javnog duga u zakonske okvire, odgovora nema.
*Najavili ste posle incidenta da će poslanici DS napuštati salu kad Rističević bude govorio. Koliko dugo?
Način govora poslanika vladajuće koalicije Marijana Rističevića, iza koga su stali predsednica parlamenta i nosilac liste i predsednik Vlade, granica je koju ne smemo da dozvolimo u Srbiji. Upravo zbog toga što nasilje iz skupštinskih klupa može da se prenese u javnost, svi imamo odgovornost za to. Takvu vrstu zloupotrebe u Skupštini možemo da trpimo mi poslanici jer smo deo javnog života, mogu da trpe politički protivnici – mada ni to nije dozvoljivo – ali ne i kada pređe granice i preraste u napade na porodicu, na decu. Mogu ovde da pozovem sve da prestanu s takvom vrstom govora, ne želim da govorim o tome detaljno upravo razmišljajući o osećanju koji imaju ne samo pomenuti roditelji nego svi koji imaju takvu vrstu problema.
*Ostaje do daljeg odluka da nećete pratiti izlaganja Rističevića?
Da, to je poziv ne samo opozicionim poslaničkim grupama već pojedinačni poziv svim poslanicima koji treba da iskažu stav prema takvom načinu i odnosu ne samo prema kolegama i koleginicama u parlamentu, već prema čitavoj javnosti i svim građanima.
*Gospodin Omerović je iskazao stav.
Hvala mu na tome, to je izuzetan potez, bilo je još takvih istupa, ali ohrabrujuće, važno i lekovito za Srbiju bilo bi da to čujemo i s najvišeg mesta.
*Čini se, ipak, da ste blagi u oceni izjava najviših zvaničnika posle incidenta.
Možda sam blag, ali pre svega iz želje da dam primer na koji način možemo da popravimo stanje.
*Demokratska stranka je izgubila vlast maja 2012, kada je Boris Tadić izgubio predsedničke izbore. Uveliko traje nova kampanja iako do izbora ima šest meseci. Može li opozicija imati jednog kandidata?
Pre četiri i po godine se videlo koliko su važni predsednički izbori, za mene je važno da govorimo o stavovima i politici koju će zastupati budući predsednik. Videćemo da li će opozicija naći snage da istakne zajedničkog kandidata, o tome se razgovara, ima mnogo kvalitetnih ljudi, ali ključna je politika koju će zastupati. Vidimo da je politika aktuelnog predsednika kontradiktorna u odnosu na premijerovu, a verujem da se i mnogi poslanici vladajuće koalicije slažu s njim. Zbog toga je važno da budući kandidat bude jasne proevropske orijentacije.
Praktična socijaldemokratija
*Da li je opredeljenje DS kao socijaldemokratske stranke dovoljno jasno i koliko je ono važno za dalji nastup? Kako ćete ga predstaviti?
Jasno smo definisani socijaldemokratski, ali nismo dovoljno jasno to predstavili građanima, od samog programa do projekcija. Recimo, imamo predlog promene poreskog sistema kojima će poslodavci biti motivisani i stimulisani da isplaćuju realne zarade zaposlenima. Sa ovom poreskom politikom često se deo zarade isplaćuje na crno, 600.000 ljudi je na minimalcu, 800.000 je nezaposlenih. Realna zarada je ljudima važna i zbog kredinog rejtinga i mnogih drugih stvari.
*Govorite o smanjenju poreza i doprinosa na zarade? Premijer vas je pretekao.
Ne, reč je o drugom predlogu; proporcionalnosti prosečne isplaćene zarade i poreza na dobit. Ko bude isplaćivao minimalac imaće veću stopu na dobit. Važno je naći dobar mehanizam. Inače, dobro je što je premijer prihvatio naš raniji predlog i najavio smanjenje stope doprinosa i poreza na zarade.
*Mislite li da je Srbija opet spremna za predsednika građanske orijentacije, ne nacionalne? Populizam i nacionalizam jačaju svuda oko nas, može li Srbija izabrati nekoga ko nije “domaćin”?
Verujem da Srbija ima snage i pameti za to, posebno sa znanjem šta nam je nacionalizam donosio, ne samo u Srbiji već i u okruženju. Regionalni odnosi su u padu i građani treba da razmisle šta bi jačanje nacionalizma moglo da donese.
*Znate li ko bi bio dobar predsednički kandidat? Ne tražim ime.
Da, ali važno je proveriti i javno mnjenje i ne izneveriti građane koji bi podržali tog kandidata u smislu jasne politike koju će voditi.
*Jedna škola kaže da mora biti stranački lider, druga nikako, ali mora imati podršku partija. Šta vam je bliže.
Svakako mora da ima političku podršku i jasne političke stavove, to je pošteno i prema građanima. Ali, ne mora biti stranački lider.
*Tokom vikenda Vlada je predstavila 100 dana rada. Šta su vaše impresije?
Prva je to veliko zadovoljstvo Vlade i premijera time što su uradili za ovih sto dana. Mislim da je mnogo odgovornije razmišljati o 1.600 dana, koliko su u ovakvom ili sličnom sastavu na vlasti, od maja 2012. Ključni rezultati Vlade su vidljivi, od 15 milijardi nasleđenog javnog duga sada imamo 25 milijardi ili nešto više, deset milijardi za četiri i po godine novog duga, dve milijarde evra manje deviznih rezervi, uvećani porezi, prvi put uvedena akciza na struju, velike probleme lokalnih samouprava, tamo gde ih ne sme biti jer je tu realan život. Imamo slučaj da se u borbi za referencu i što manji deficit na centralnom nivou prave veliki deficiti na lokalnom, a kad imate konsolidovane bilanse, vidite da je država u ozbiljnom deficitu.
*Ali premijer je rekao, parafraziram, da lokalne samouprave prave haos, dok država dobro radi.
To je presipanje iz šupljeg u prazno, mi smo bili protiv tih zakona jer povećavaju deficit lokalnih samouprava. Tome se dodaje i nestručno rukovođenje, a poslednje četiri i po godine 90 odsto samouprava vodi SNS.
*Javna preduzeća nisu podrobnije analizirana. Kako vi kao bivši čelnik javnog preduzeća gledate na dugu tranziciju i agoniju?
Važan je nivo odgovornosti, koji nije ograničen samo jednim ciklusom od četiri godine, potrebni su dugoročni planovi i ulaganja. Važna je politika u smislu šta želimo od javnih sistema i kako održati i podići nivo kvaliteta života ljudi, jer u svakom selu morate imati struju, deponiju, vodu, internet priključke. Ne moraju javna preduzeća izbacivati profit, ali moraju racionalno poslovati. Mi u DS-u mislimo da treba odvojiti infrastrukturu od operacija nad javnim sistemima, infrastrukturu ne treba prodavati ispod 51 odsto, recimo u Elektromreži Srbije država mora zadržati većinsko vlasništvo, tako se štiti tržište od monopola i podstiče konkurencija. Slično je sa aerodromom, dokapitalizacija da, ali većinsko vlasništvo. Uz, naravno, veće poverenje menadžmentu.
*Već četiri i po godine od gubitka izbora DS je u previranjima. Kako posle izbora u DS ocenjujete stanje i izglede stranke?
Jeste, Demokratska stranka je u velikim izazovima, velikim delom zbog ogromnih pritisaka na sve ljude i bivše funkcionere, pre svega na lokalnom nivou. Od 2012. u pritvoru je bilo oko 80 funkcionera DS, nema nijedne presude, nijednog dokaza za optužbe, a provlačeni su kroz najgore kampanje kroz tabloide i ostale medije. Na takav način se stvara slika o Demokratskoj stranci i pojedincima u njoj, ali i zastrašuju svi oni koji su želeli da ostanu dosledni.
Demokratska stranka je pokazala dovoljno snage da iskorači u smislu neposrednih izbora, prva smo politička stranka koja je na direktnim izborima birala predsednika, u javnoj debati kojoj su prisustvovali članovi i svi zainteresovani. Ishod je izbor Dragana Šutanovca za predsednika, a ono što se kasnije dešavalo takođe je ohrabrujuće jer je on jednom od svojih protivkandidata gospodinu Lutovcu, koji je bio drugi na izborima, predložio mesto predsednika Političkog saveta, Skupština je to realizovala. Demokratska stranka je pokazala snagu da se integriše i taj unutrašnji proces obećava i siguran sam da će DS rasti kroz, pre svega, mogućnosti koje ima u parlamentu, mada kroz ovakvu atmosferu aktuelna vlast želi da zatvori sve kanale kroz koje DS može da promoviše svoju politiku.
Pogledajte intervju:
