Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Apr.2020, 10:26
Intervju Dr Zoran Radovanović: COVID-19 će ostati s nama
Krajem jeseni predstoji nam drugi veliki talas obolevanja od koronavirusa. Međutim, u zemljama u kojima protivepidemijske mere preterano popuste, moguć je ponovni porast obolevanja još pre leta.
Razgovarala: Jelena Aleksić
Ne koristite brufen. Pamučne maske ne pružaju zaštitu. Asepsol ne pomaže u borbi protiv korone. Čeka nas italijanski scenario. Koronavirus su nam doneli slepi miševi. Uhapšen profesor s Harvarda koji je prodao virus Kini. Zabranjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << davanje informacija lokalnim institucijama. Najgori dan u Srbiji. Korona je SARS...
Ako su nas ove informacije u proteklih mesec dana zbunjivale navodeći na mahnito čitanje svega što se igde o virusu pojavilo, možemo li reći da nam je sada nešto jasnije? I da li je vreme da bar neke od ovih zbunjujućih i krajnje uznemirujućih informacija osvetlimo i na njih stavimo tačku? U tome nam pomaže doktor Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji, čovek koji je prvi na ovim prostorima rekao da korona “nije najsmešniji virus u istoriji” i da bismo se trebalo pribojavati onoga što dolazi. A šta nam je to došlo i kako objasniti to što u vreme vanrednog stanja gledamo novinarske isečke u kojima se još prošle godine govori o koronavirusu u Kini, za koji će se ispostaviti da je epidemiolozima odavno poznat? Zato nam profesor sada, u vreme kada nas strah lagano napušta, još jednom objašnjava s čim smo suočeni i s čime ćemo se boriti. Jer, očito je da ćemo s koronom ubuduće živeti. Evo i zašto.
Do početka ovog veka bila su poznata četiri tipa virusa korona koji pogađaju ljude. Uz niz drugih virusa (rinovirusi, parainfluenca, respiratorni sincicijalni, adenovirusi), oni dovode do nazeba, najlakše zarazne bolesti čoveka. Dva od ta četiri tipa mogu, doduše izuzetno retko, da izazovu i upalu pluća.
Teški akutni respiratorni sindrom (engleski akronim SARS) izazvan je tipom koronavirusa koji, za razliku od prouzrokovača nazeba, dovodi do ozbiljnih poremećaja zdravlja. Bolest se javila 2002, a prestala je da postoji naredne, 2003. godine. Proširila se na tridesetak zemalja i odnosila je svakog desetog bolesnika.
Sledeći, po redu pojave šesti virus iz ove grupe uzročnik je bliskoistočnog respiratornog sindroma, poznatog po engleskoj skraćenici MERS. Za njega se zna od 2012. i još uvek se povremeno negde pojavi, najčešće na području Saudijske Arabije. Podleže mu svaka treća obolela osoba, ali se, srećom, retko prenosi sa čoveka na čoveka.
Poslednji, sedmi virus iz ove grupe vrlo je sličan uzročniku SARS-a, pa se označava kao SARS-koronavirus-2, odnosno SARS-CoV-2. Otkriven je krajem decembra prošle godine, zbog čega je efekat koji izaziva u organizmu dobio naziv koronavirusna bolest 19, odnosno COVID-19.
Slepi miševi su prirodni rezervoari za sva tri poslednje otkrivena koronavirusa. Sa njih se SARS preneo na čoveka preko cibetke, divlje životinje slične mački s velikim repom, dok je za MERS prelazni domaćin kamila. Za COVID-19 se sumnja da je tu ulogu odigrao ljuskar sličan mravojedu, poznat kao pangulin.
Iako je SARS bio mnogo smrtonosniji, ova bolest je odnela mnogo više života, raširivši se po celom svetu. Zašto i kako je SARS nestao? Može li se isto desiti i s novom bolešću?
SARS je bilo lako prepoznati po teškoj kliničkoj slici. Gde god se pojavio, bolesnik je slat u strogu izolaciju, a sve osobe koje su s njim kontaktirale završavale su u karantinu. Tako energične protivepidemijske mere učinile su da se ukupan broj obolelih zaustavi na 8.000.
Sa COVID-19 je drukčije jer često protiče bez simptoma ili sa vrlo blagom kliničkom slikom. Tako se nakupilo skoro tri miliona zvanično evidentiranih zaraženih osoba. Stvarni broj je verovatno bar 10-20 puta veći. Kasno je za vraćanje tog duha u bocu. COVID-19 će ostati s nama.
Zašto se novi virus tako brzo širi?
Za polno prenosive bolesti potrebno je da zaražena i osetljiva osoba budu u intimnom kontaktu. Kada je reč o crevnim bolestima, treba jesti prljavim rukama, unositi hranu sumnjivog porekla ili piti zagađenu vodu. Dakle, u oba slučaja bolesnik obično ima razloga da sam sebe krivi za nevolju u kojoj se našao.
Nasuprot tome, za prenos kapljičnih zaraza, kakva je ova bolest, dovoljno je da čoveku, dok stoji u tramvaju ili u redu pred šalterom, neko kine u lice ili mu nešto glasno kaže. To je mat u jednom potezu i često ne zavisi od ličnih higijenskih navika i ponašanja. Zato se kaže da se kapljične zaraze prenose putem najbržih saobraćajnih sredstava – nekad kočijama i lađom, a danas avionom.
Uz lakoću prenošenja, razlog proširenja ove zaraze na ceo svet krije se u odsustvu otpornosti populacije. To je nova klica, prema kojoj postoji opšta osetljivost.
Među prvima ste upozoravali na moguću pandemiju. Većina građana je mislila da je to ponovo neka “azijatska stvar”. Na osnovu čega ste predviđali ovo što se dogodilo? Ili ste možda slutili?
Prethodno iskustvo sa gripom i SARS-om ukazivalo je da će rasejavanje koronavirusa po svetu biti samo pitanje vremena. Pandemije gripa 1957. (honkonški grip) i 1968. (azijski grip) krenule su iz tog dela sveta i za kratko vreme postale su globalni problem.
*Ceo intervju pročitajte besplatno OVDE
