Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Maj.2018, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Đorđo Žujović: Država ne želi da se zameri Šešelju
Funkcioner Liberalno-demokratske partije Đorđo Žujović napadnut je 6. maja u Jarku, mestu nadomak Hrtkovaca, gde je policija dozvolila okupljanje radikala predvođenih svojim predsednikom i narodnim poslanikom Vojislavom Šešeljem.
Šešelj je, nakon pravosnažne presude za ratne zločine za nasilno iseljavanje Hrvata iz Srbije devedesetih, obećao “đurđevdanski uranak” baš u mestu koje je tada najviše stradalo i u znak “pobede” preimenovano ga u Srbislavce. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << U mestu gde je održao žučni govor koji je najviše svedočio o optužbama, bar prema nalazima haškog suda, odnosno Mehanizma koji ga je nasledio, i prvobitnu oslobađajuću presudu preinačio u desetogodišnji zatvor.
Deo opozicionih stranaka, među kojima je LDP, suprotstavio se pokušaju Šešelja i radikala da ponovo zastrašuju žitelje Hrtkovaca, ali ni policijska zabrana skupa nije uspela da ih spreči u tom naumu. Istina, stigli su do Jarka, gde je Žujović napadnut.
*Mesec dana čitava se Srbija bavi Šešeljem, vi ste i fizički napadnuti. Šta vam je glavni utisak ne samo tog okupljanja radikala nego čitave atmosfere?
Posle pravosnažne presude Šešelj je shvatio da poslanički mandat mora da mu bude oduzet. Međutim, pošto se radi o čoveku koji se dugo bavi politikom, svestan je da problem koji postoji može da se “prevaziđe” drugim problemom kako se o prvom više ne bi razgovaralo. Sam ili na nečiji nagovor ponovo je isti onaj Vojislav Šešelj, primitivan, prost, spreman da i fizički napada. Zašto? Samo zato da se ne bi govorilo o toj presudi. Odavno je savladao taktiku da na svakom mestu pravi incident trudeći se da ne prelazi granicu koja bi mogla državu da predstavi u lošem svetlu. Spreman je sebe da predstavi u svetlu koje je njegovim glasačima potrebno da bi bio politički živ.
Ali o presudi ne može da se priča jer ona otvara nova pitanja, pre svega o ulozi Srpske radikalne stranke devedesetih, ko se sve tamo nalazio i šta su sve ti ljudi radili i, drugo, ovaj zakonski zahtev koji je neumoljiv – da mu se po sili zakona mora oduzeti mandat. On je posle toga najavio miting u Hrtkovcima, deo opozicionih stranaka je najavio da to neće dozvoliti, napravljen je određen pritisak kroz javnost, pa je rečeno da neće biti skupa, nijednog skupa, što je zamena teza jer je postojao samo jedan skup – povratak na mesto zločina posle 26 godina i ljudi koji su se kao građani organizovali da skup spreče.
I samo još jedan detalj koji nije mnogo bio u javnosti – pre tog skupa u Jarku Šešelj je gostovao na TV Pink i rekao” “Dobro, ako ne mogu u Hrtkovce, mogu bar do Jarka”. Dva sata posle toga policija stavlja blokadu kod Jarka. I mi dolazimo jer ne može samo ta slika da ode u svet, kao on dolazi i bukvalno postrojava policiju, izdaje naredbe i pretvara se u – državu.
Kad smo razvukli transparent, oko sto ljudi iz radikalne stranke zatrčava se na nas, pljuje i vređa, pribijeni smo uz neku ogradu. Analizom snimka utvrdili smo da je osoba koja me je s leđa udarila u glavu, dočekala Šešelja, kretao se s njim, stajao pored poslanica Radete i Jovanović. Očito je iz obezbeđenja, inače ne bio tik uz njega.
*Sve što kažete ukazuje na ulogu ili, tačnije, manjak uloge države, sem parlamenta i policije, i na Upravni sud.
Ja ne mogu to drugačije da tumačim sem kao nemoć države. Svi njegovi verbalni napadi i sad ovaj fizički govori da država ne može da mu se suprotstavi, neće ili ne može, verovatno zajedno. Sa druge strane, on je još moćan u sistemu, vodio je partiju koja je godinama bila najmoćnija, ljudi koje je postavljao još su unutar sistema i pružaju mu zaštitu. To mogu da čitam i iz ličnog iskustva koje sam doživeo, kada je napadač navodno proveden. Ali bez navođenja imena. Usledile su i pretnje smrću Nikole Šešelja, koji nije samo njegov sin već i funkcioner i sa Šapićem vodi opštinu Novi Beograd i kaže da će me ubiti ili platiti likvidaciju. Reč je o osobi koja je nedavno uhapšena zbog nelegalnog posedovanja oružja.
Danas (utorak) Šešelj mi je opet pretio, rekao je da mu je žao što nije bio tu da mi zavali šamarčinu i da se tamo ništa nije ni desilo i da sam imao sreće; šamar je bio mera za transparent. A nije video da je njegov sin pretio. Šta reći posle svega, ljudi imaju porodice. Sve to govori da je država nemoćna.
*Prošle godine nisu identifikovani napadači na novinare tokom inauguracije predsednika Vučića, samo su oni ostali anonimni, kao i u vašem slučaju, tu se poštuje prezumpcija nevinosti.
Opet kažem, država ne radi svoj posao, očigledno iz namere, ne žele da se zamere Šešelju. I to što se dogodilo tokom inauguracije je sramotno, ali mediji su saznali ko su ti ljudi iako ni policija ni tužilaštvo to nisu rekli. Očito su to ljudi koji mogu nekažnjeno da vrše nasilje po Beogradu.
*Razgovaramo uoči Dana pobede nad fašizmom. Kakvu poruku Srbija danas šalje antifašističkoj koaliciji?
Mi smo kao država, još gore kao društvo – u potpunoj konfuziji. Ako je ovde nešto konstanta, to je brisanje istorije kad se dođe na vlast. Taj fašizam nosio je mnogo nasilja, moderan fašizam koji se možda zove drugim imenom i te kako je prisutan, samo što nismo u ratnim dejstvima. Država se bavi sama sobom i nema sluha za te stvari o kojima govorim, a negiranjem istorije devastira se pobeda.
*Mislite na rehabilitaciju zločinaca iz ratova, reviziju istorije. Kako vam izgledaju optužbe Hrvatske i Srbije da to druga strana radi?
U pravu ste za rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata, ali i za moderne rehabilitacije zločinaca iz poslednjih ratova koji danas sede u predsedništvima vladajućih partija i to nikome nije problem, neki su poslanici uprkos presudama. Što se tiče odnosa sa susedima, fasciniran sam nezrelošću ljudi koji vode Srbiju i Hrvatsku.
*Koliko je to posledica nesuočavanja sa prošlošću i ćutanja u javnom prostoru?
Oni idu logikom neka prođe što više godina i da se zaboravi. To je najpogrešnije jer ako gurate sve pod tepih, jednog dana vam prekrije glavu. Trenutno se nameće druga agenda, ali suočavanje sa prošlošću nije završena tema, a nije završena jer oni koji vode države na Balkanu na neki način su posredno ili neposredno učesnici.
*Za kraj, jeste li se uplašili i hoćete li tražiti zaštitu i šta ćete preuzeti?
Rekao sam u nedelju da su to kukavice, da ne koristim drugu reč, ali jesu, to su ljudi koji kao hijene napadaju u čoporu. Nisam uplašen, ali imam porodicu koja ovo preživljava i prijatelje. Čekali smo 48 časova, niko nije reagovao ni na nove pretnje i prinuđen sam da podnesem krivične prijave i protiv Nikole Šešelja i osobe koja me je napala. Sa druge strane, zatražio sam da država proceni da li sam bezbedan jer se radi o ljudima koji su neuračunljivi. Ne moraju oni ništa uraditi, ali mogu neki drugi koji žele da se dokažu.
I poražen sam što nijedna opoziciona stranka i organizacije civilnog društva nisu reagovali. Od države ništa ne očekujem, ali solidarnost je postupak kojim se ja rukovodim i porazilo me je što je nije bilo.
Pogledajte intervju ---
