Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Okt.2017, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Danka Nikolić: Lida Barova je bila priličan monstrum
Novinarka Danka Nikolić prevela je knjigu “Bekstva” Jiržija Škvoreckog (Klio, Beograd, 2017), koja je u ponedeljak predstavljena u Beogradu. To je priča o čuvenoj češkoj glumici Lidi Barovoj i njenom burnom životu. Kako Danka Nikolić sa suprugom Omerom Karabegom dugo živi u Češkoj, zna junakinju:
“Prvi moj susret sa Lidom Barovom je preko dokumentarnog filma ‘Prokletstvo lepote’ poznate dokumentaristkinje Helene Trešnjikove. Lida Barova je tada imala više >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << od 80 godina, odala se i alkoholu, taj film ostavlja mučan utisak. Posle njega dobila sam od prijatelja knjigu ‘Bekstva’ o njenom životu. Škvorecki je divna literatura, meka, prijatna, ne da se ostaviti iz ruku, prosto se lepi. Kad sam je završila, odjednom mi se učinilo da sam u nekoj praznini, razmišljala sam kako da nastavim kontakt s njom i došla sam na ideju da je prevedem iako se pre toga nisam bavila prevođenjem”.
*Vi ste poznata televizijska novinarka koja se bavila filmom, sada prevodite. Koja je razlika između ocenjivanja filmova i prevođenja knjige?
Ogromna, pre svega novinarski posao sam radila godinama i već je prešao u rutinu, a u ovo sam se upustila prvi put u životu i ne mogu da kažem da nije bilo problema; bez obzira na to što u Češkoj živim 20 godina, u literaturi sam nalazila na poteškoće, čitave pasuse koje nisam bila u stanju da prevedem, pa sam morala da potražim pomoć naših ljudi koji tamo žive duže od mene. Mislim da sam uspela da isplivam, a kako sam to uradila, videćemo ako knjiga dospe do ruku nekog bohemiste, možda će nekad i proceniti.
*Kažete da vas je dokumentarni film proganjao na neki način, odrasli smo na romanima Škvoreckog, da li je i on imao potrebu da predstavi takvu biografiju i sve muke koje je preživela.
Ona je bila vrlo dobra filmska glumica, snimala je s najpoznatijim režiserima, poput De Sike, i nije te uloge dobijala po protekciji. Njen život je prosto drama i jako je zahvalan za roman, Škvorecki je tu video dobar materijal za priču, uobličavanje u literaturu. Oboje su bili u egzilu, Škvorecki je otišao iz Čehoslovačke posle okupacije 1968, ona je pobegla – zato se i zove knjiga “Bekstva” – posle raznih peripetija, zatvora, robije.
*Da li je tačan podatak da je bila Gebelsova ljubavnica?
Zbog toga je ona i proganjana posle oslobođenja i odslužila te razne robije i zatvore. Bila je Gebelsova ljubavnica i to ne kratko vreme, a prema Škvoreckom, Gebels je u nju stvarno bio zaljubljen i da nije bilo čuvene Magde, njegove žene koja je na kraju pobila svoju decu, otrovala ih u bunkeru, da nije bilo Magde koja je na koncu otišla kod Hitlera da interveniše – kod Hitlera kome se takođe dopadala i koketirala, Gebels se spremao da napusti ženu s kojom je tada imao troje dece i sa Lidom ode u Japan. On je tada išao sa takvom molbom kod Hitlera, ali on nije hteo ni da čuje i odlučio je da se Lida Barova progna iz Nemačke... Možete misliti kakva je bila lepotica, nisu samo Hitler i Gebels bili tu, već je imala mnogo ljubavnika, i režisera i drugih...
*Da li vas je ta čudesna sudbina proganjala da prevedete knjigu, kao i Škvoreckog da je napiše; znate da je radila zlo, ali opet imate potrebu da se njen život zna?
Da, ona je zahvalan lik za literaturu, sjajan lik za opisivanje. Škvorecki je verovatno iz tih razloga i krenuo ne u tu avanturu nego u odluku da o njoj piše knjigu. Ja sam prosto bila impresionirana tim dokumentarnim filmom koji sam već pomenula i ne znam da li sam bila više impresionirana Lidom Barovom ili Škvoreckim; znamo ga svi, kako kažete to je pisac naše mladosti, ali to je tako tečna literatura, o najstrašnijim epizodama iz njenog života on piše tako smireno, ni sa gađenjem ni sa mržnjom.
*Volela sam zločinca, pa nije to zločin, kažete da je rekla jednom.
Čuvene su neke njene rečenice, ta, pa: “Moglo je da bude i gore, mogla sam da budem Hitlerova ljubavnica”, a najstrašnija izjava koju sam pročitala u toj knjizi je: “Žao mi je što sam izvesne neprijatnosti nanela i svojim bližnjima”. A te “neprijatnosti” su da joj je majka umrla od infarkta na saslušanju u policiji 1946, sestra Zorka, koja je takođe bila lepotica i glumica, izvršila je samoubistvo pošto je kao sestra Lide Barove dobila otkaz u svom pozorištu, skočila je sa drugog sprata. Taj siromah otac, koji je ostao sam, dobio je dijabetes, odsečena mu je noga i do kraja života je bio na štakama. I ona za sve to kaže “žao mi je što sam učinila neprijatnosti”.
Lida Barova je bila, kako da kažem, priličan monstrum.
*Mogu li nas ovakve knjige naučiti da pazimo kako se ponašamo i moralu?
Naravno, ali nisam sigurna da li se moral može učiti iz literature, to je ipak stvar i nekih urođenih osobina i vaspitanja, ali svakako se štošta može naučiti iz knjige, a nekome bi i život Lide Barove mogao nešto da znači.
*Kako biste ocenili danas kulturni život u Češkoj, a kako u Srbiji?
Život u Češkoj je veoma intenzivan, sada više nisam toliko pokretna, odustala sam od mnogih festivala, imaju svakodnevne izložbe, ne stižem na sve. Srbije što se tiče, ne znam mnogo, tamo više živim nego ovde.
Pogledajte intervju --->>>
