Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Jun.2018, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Bojan Marjanović: Trudimo se da razvijamo solidarnost
Sa majskom nedeljom prepunom događaja magazin Liceulice obeležio je osam godina postojanja u Srbiji i izlaženje 45. broja. Osam neverovatnih godina, kako kaže urednik Bojan Marjanović za Novi magazin, jer je malo ko verovao da je to moguće, posebno pre dve, tri godine kada je opstanak ovog zaista posebnog časopisa bio u pitanju.
“Od starta se činilo da neće biti lako naći ni ljude ni resurse za rad, ali iz godine u godinu smo rasli. Prve godine je izašlo dva ili tri >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << broja, ovih godina po osam brojeva i prodajemo ih u sedam, osam hiljada primeraka. Stvorena je velika mreža prodavaca i saradnika, ali najvidljivije je posle onih godina kriza da je stvorena mreža ljudi koji podržavaju ovu priču. Stalo im je do magazina na razne načine, bilo da samo kupuju, bilo da kupuju i čitaju ili samo čitaju, širi se ta priča”, kaže Marjanović i naglašava: “Magazin ima dvostruku misiju, prvo, da pomogne ljudima koji su na rubu egzistencije i marginalizovani su na razne načine u društvu, a sa druge strane, medijski proizvod koji oni prodaju nije samo plod želje da se pomogne tim ljudima već su tu tekstovi koje treba čitati.”
*Onima koji ne znaju da objasnimo šta je “ta priča” Liceulice?
Liceulice spada u široku svetsku porodicu uličnih novina, one nemaju klasičnu distribuciju i prodaju na kioscima već isključivo na ulici, prodaju ih članovi marginalizovanih grupa, a od društva do društva zavisi na kojoj grupi je veći fokus. U Sjedinjenim Državama, gde je nastao koncept, magazin najčešće prodaju beskućnici, budući da je to kod njih najveći socijalni problem; kod nas prodaju i beskućnici, ali najviše ljudi koji dolaze iz drugih marginalizovanih grupa, kao što su ljudi sa invaliditetom, oni koji imaju zdravstvenih problema, pa teže dolaze do posla... Mi smo koncept preuzeli, ali smo ga doradili prema našim uslovima. Ovakvih magazina ima malo u okruženju, postoji u Sloveniji, ima i u Hrvatskoj, ali taj je blizak Crkvi, pa je drugačiji. Interesantno je da smo kroz razne projekte radili na pokretanju u bratskim sredinama, pa je u Skoplju zaživelo Licevlice, u Sarajevu i Prištini je krenulo, pa stalo, ali nadamo se da je samo na stendbaju.
*Koliko je prodavaca i prodavačica u vašoj mreži?
Teško je precizno reći, neki od njih prodaju novine svakog dana, neki dođu povremeno, kako kome odgovara, u svakom slučaju reč je o više desetina ljudi, sad ih je 50, 60.
*Beograd je najveće tržište, ima li još negde organizovane prodaje?
U Novom Sadu imamo dva partnera s kojima radimo, ali nezavisno od toga da li se prodajemo van Beograda ili ne, trudimo se da temama pokrijemo stvari koje se dešavaju ne samo van Beograda nego i van Srbije u tom nekom postjugoslovenskom prostoru koji ima sličnu političku, društvenu i ekonomsku sudbinu. Prodaja kroz razne akcije postoji u Pančevu i Nišu, jedno vreme je bilo u Vranju i Požegi, ali svakako je to širenje mreže, u šta polažemo mnogo nade.
*Od početka su bile uključene mnoge javne ličnosti, umetnici pre svega, što je značajno za popularizaciju magazina. Čini se sada da ima sve više priključivanje onoga što se zove “društvena odgovornost”, raznih firmi, ali i organizacija i institucija.
Sve vreme mi pokušavamo kod svih tih strana da dođemo do podrške. Kad smo počeli ljudi su bili nepoverljivi prema konceptu, nisu pravili razliku između nas i naših prodavaca ili između naših prodavaca i drugih uličnih koji se često bave prevarama. Imali smo punu podršku glumaca, pevača, alternativne scene, a u poslednje vreme i ljudi iz drugih oblasti. Mi neprestano pozivamo i firme na zajedničku saradnju. Što se tiče državnih institucija, Liceulice bi trebalo da ima kontinuiranu podršku na medijskim konkursima i kod nadležnih za socijalnu politiku, ali to je sporadično, tu i tamo se neki novac izdvajao, ali daleko manje od onog što bi, po prirodi, Liceulice trebalo da dobija.
*Da podsetimo šta se sve ovih majskih dana događalo?
Na razne načine smo obeležili tu našu nedelju, kada slavimo i rođendan, a glavni događaj bio je u bašti jednog kafića, kad smo podelili nagrade našim prodavcima; nisu to neke posebne nagrade, više način da im iskažemo zahvalnost. Bio je još akcija, išli smo na ulicu s njima da prodajemo novine, u razne firme.
*Samo još jednu stvar da objasnimo ljudima; kako se deli prihod od prodaje?
Koncept je da 50 odsto od prodaje svakog primerka ostaje prodavcu, što može biti puno na mesečnom nivou, svakako više nego što mogu zaraditi na drugim mestima. Nekim našim prodavcima to je jedini prihod, nekima je to jedan od izvora prihoda i povremeno prodaju. To ekonomsko osnaživanje je jedna strana priče, ali sa druge ljudi koji prodaju novine marginalizovani su i na druge načine, odbačeni, a prodajući magazin integrišu se u tokove u koje ne bi mogli na drugi način. Ta uključenost se vidi, zna se kako su prodavali na početku, a sada su zauzeli mesto u društvenoj strukturi koje im je važno, razgovaraju s komšijama, ljudima u kafićima, kulturnim institucijama, osmislili su sebi život. Čak je i nekim ljudima sa zdravstvenim problemima to pomoglo da poprave svoje stanje. Magazin nije jedino što naši prodavci imaju, mi organizujemo sastanke podrške s njima, imamo psihološki tim koji se s njima viđa iz nedelje u nedelju, razgovara o problemima koji nisu vezani samo za prodaju već i za privatne stvari, imamo i veoma dobru saradnju sa Zvezdara teatrom i naši prodavci mogu da gledaju predstave, postoji niz aktivnosti kojima im pomažemo da se re/integrišu u društveni život.
Mi imamo medijski tim koji pravi magazin i pokušavamo da kroz tekstove objasnimo zašto su se ti ljudi našli tamo gde jesu, imamo tri oblasti kojima smo okrenuti; antidiskriminacija u najširem smislu, održivi razvoj, zelena ekonomija i ekologija, a treća stvar je vezana za javni interes, obrazovanje, zdravstvo, oblasti koje moraju biti očišćene od ličnog interesa. Trudimo se da razvijamo solidarnost.
*Nešto van Licaulice; sem novinarske karijere započeli ste i književnu romanom “Sutra ćemo”.
To ide paralelno, prošle godine je izašao prvi roman, ranije dve knjige poezije, ja nikada nisam voleo da razdvajam te dve karijere, pisanje je pisanje, postoje stvari koje želim da kažem i kad sednem za računar biram formu u kojoj ću to reći. Književnost je, kao i novinarstvo, polje borbe za pravedniji svet.
*Hvala vam i šta da poručimo sem; ljudi, kupujte Liceulice! Nadam se da ima dovoljno primeraka za sve.
Ima, ima.
Pogledajte intervju ---
