Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 04:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interesi preči od ljudskih prava
Mnogo će vode proteći Ist Riverom pre nego što se nešto promeni u Ujedinjenim nacijama, a pogotovo u njihovom najmoćnijem telu – Savetu bezbednosti. Imajući u vidu koliko sporo svet postiže kakav-takav regionalni i svetski mir, možda nije slučajno što je sedište svetske organizacije smešteno baš u delu Menhetna koji se zove Zaliv kornjača. Baš taj korak kornjače uslovljen je time da Savet bezbednosti UN i dalje oslikava raspored sila s kraja Drugog svetskog rata, ali i da sporost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove međunarodne organizacije na izvestan način odgovara velikim silama koje imaju pravo blokiranja odluka svetske vlade – SAD, Rusiji, Kini, Velikoj Britaniji i Francuskoj.
Uprkos tome što s početka 21. veka potiču zahtevi da se reformiše petnaestočlano telo u kojem je pet stalnih članica sa pravom veta i deset nestalnih članica koje se biraju na period od dve godine, velike promene i dalje su samo na papiru. I to na papiru koji je 2004. godine ispisao tim savetnika bivšeg generalnog sekretara UN-a Kofija Anana, predlažući da se broj stalnih članica poveća na deset. U klub sa pravom veta ušli bi, prema predlogu, Japan i Nemačka (zemlje koje su na drugom i trećem mestu po finansiranju budžeta UN-a), a zatim Brazil i Indija (zemlje koje najviše doprinose mirovnim misijama slanjem svojih trupa). Dodatno mesto otišlo bi jednoj uticajnoj afričkoj zemlji (Južnoj Africi ili Nigeriji) ili jednoj uticajnoj zemlji iz Arapske lige. Predlog, međutim, nikad nije dobio dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini UN-a u kojoj su predstavnici 193 država članica.
U iščekivanju reforme svojevrsne svetske vlade u kojoj je pet država „jednakije” od ostalih, svetski mir je prepušten Savetu bezbednosti kojem, kako je ove nedelje u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu zaključio Amnesti internešenal (AI), nije pošlo za rukom da bude na visini „hrabrosti” koju su iskazali demonstranti i opozicioni aktivisti širom sveta. Osim toga, AI primećuje da ovo telo sve više iskazuje svoju nemoć da se „prilagodi potrebama”, kao i da „jednostavno ne odgovara svojoj svrsi” budući da su najveći svetski trgovci oružjem upravo stalne članice Saveta bezbednosti UN. Pet stalnih članica SB UN, koje bi trebalo da budu glavni garanti svetskog mira, drže čak 70 odsto svetske trgovine oružjem. Neko bi rekao da je to kao da se dilerima narkotika poveri zadatak suzbijanja narkomanije.
Iako se čini da AI u svom izveštaju, pre svega, ističe neuspeh međunarodne zajednice u zaustavljanju krvoprolića u Siriji, kritikujući više puta uložena veta izvoznika oružja, poput Kine i Rusije, odgovornost za fijasko svetske organizacije snose svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Prema AI, i nove sile, poput Brazila, Indije i Južne Afrike, su svojim „ćutanjem bile saučesnici” kada je reč o ključnim ljudskim pravima.
Da su finansijski i geostrateški interesi preči od zaštite ljudskih prava, najbolje svedoče upravo najsvežiji primeri pobuna u arapskom svetu. S jedne strane, Rusija otvoreno brani režim sirijskog predsednika od nasilnog prevrata, strepeći da će padom Bašara al Asada izgubiti Siriju kao klijenta za kupovinu oružja, ali i mogućnost da na sirijskoj obali u gradu Tartus ima jedinu pomorsku bazu u Sredozemlju. S druge strane, SAD otvoreno brane kraljevsku porodicu u Bahreinu i autoritarni režim u Jemenu od prevrata. U Bahreinu je smeštena američka Peta flota (koja štiti brodove koji transportuju čak 40 odsto proizvedene nafte na svetu), a Jemen je u tom regionu glavni američki saveznik u borbi protiv Al kaide.
I tako ispada da je, bez obzira na kršenja ljudskih prava i surove masakre, sasvim u redu da najveći proizvođač oružja na svetu (Amerika) ovih dana „u skladu sa nacionalnim interesima” skida embargo na izvoz oružja u Bahrein, a da drugi najveći proizvođač oružja (Rusija) „u skladu sa komercijalnim ugovorima” nastavlja isporuku oružja Siriji.
U takvoj situaciji Amnesti internešenal predlaže da u julu svih 193 država članica UN-a potpišu sporazum o globalnoj trgovini oružjem, kojim bi se striktnim međunarodnim standardima uredila prekogranična trgovina konvencionalnim oružjem – od pištolja do borbenih aviona. Međutim, kako kažu eksperti, nikakav dogovor ove vrste neće sprečiti velike sile da nastave sa dosadašnjom praksom. Kako kažu eksperti, u ovom sporazumu sigurno će postojati „rupa” dovoljno velika da kroz nju prođe čitava kolona novih tenkova.
Nenad Radičević
objavljeno: 27.05.2012
