Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Nov.2014, 15:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

In memoriam Jovan Ćirilov (1930-2014): Diskretni velikan

Smrću Jovana Ćirilova sprska kultura je izgubila jednog od najvećih ličnosti druge polovine XX veka. U autorskim tekstovima pisanim za Novi magazin Nebojša Bradić, Anja Suša i Borka Pavićević pišu o gospodinu Ćirilovu dok se naš list oprašta od njega delom intervju koji je dao povodom 47. Bitef-a 12.septembra 2013. čiji je umetnički direktor bio od samog osnivanja i rubrikom “Na mom radaru” koju je napisao 15. septembra 2011. i koja ga definiše bolje od bilo kakve uštogljene >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << biografije.

Nebojša Bradić: Privilegija je biti njegov savremenik

Ne znam tačno kada sam upoznao Jovana Ćirilova. Ponekad mi se čini da sam ga znao čitav svoj život. U svakom slučaju, verujem da je to bilo na početku mog pozorišnog pamćenja. Od tada sam pratio njegov pozorišni rad, cenio sam ga i potajno mu se divio...

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Anja Suša: Tihi svedok istorije

Odlazak Jovana Ćirilova za mene bukvalno znači kraj jedne epohe u istoriji (post)jugoslovenskog teatra. Jovan je bio možda poslednja velika teatarska figura sa tog prostora, figura koja ga je na neki način objedinjavala, osoba čiji je dug život i rad u teatru i na polju kulture uopšte, ujedno i individualizovana istorija jugoslovenske kulturne politike od sredine XX veka do danas... Ceo tekst možete da pročitate OVDE.

Borka Pavićević: Misliti i delati

Kada bismo govorili o smrti, Jovan bi uvek rekao da se ne plaši, samo ponekad u snu. Užasavao se bola i nasilja. Samo da ne boli, i nije bolelo.

Ceo tekst možete da pročitate OVDE.

Intervju: Jovan Ćirilov

Manjak novca, ali dobar pravac kretanja!

Novi magazin br 124, 12. septembar 2013.

Razgovor vodio : Ivan Jovanović

Umereno krizna vremena stimulativna su za umetnost, pa i za Bitef. Ona izazivaju neku vrstu dramatike koja je bliska pozorištu, tako da su ovo dobra vremena za pozorište i da se potraži nešto novo.

Bitef ima autoritet, a ova godina (2013.) nije najteža. Najteža je bila 1993, za vreme Miloševića i kulturnog embarga. Onda smo se Ljubiša Ristić i ja, s kim se inače ne slažem oko mnogih stvari iako smo obojica na nekoj vrsti levice, složili oko jednog: Bitef se mora održati makar na njemu bile samo domaće predstave, jer da nije održan veoma lako se moglo desiti da ga više i ne bude i teško bi se obnovio. Sledeće godine su bili samo oni dovoljno hrabri da dođu: Poljaci, Italijani i, mislim, Rusi i pravili su razliku između Miloševića i druge Srbije – a Bitef je bio deo te druge, opozicione Srbije. Svaka vlast je čuvala Bitef, jer ako bi ga ukinula direktno bi se deklarisala kao diktatorska i antinapredna.

Program Bitefa pokazuje da se umetnost i dalje batrga u ovim okolnostima i može – a dokaz je Marsel Prust – da revolucioniše stvari baveći se malim stvarima, bez direktne političnosti i angažmana. Izgleda da nam je potreban novi Habermas, Markuze ili From.

Nije osnovni zadatak Bitefa da se razlikuje, već da budemo dosledni sebi i svojoj prošlosti i „novim pozorišnim tendencijama“. Pisalo se o tome da je to „šezdesetosmaški“ slogan, ali ja mogu da dodam „uvek nove pozorišne tendencije“. Novum je osnovna ideja celokupnog razvoja svih umetnosti. Uvek se traže nove forme da bi se kazivali novi ili stari sadržaji.

Nisam futurolog da proričem, ali kako je Bitef izgledao proteklih 47 godina, mislim da su koreni duboki i staza je već zacrtana da ništa u njemu nije večito sem stalne potrage za novim. Sa Anjom Sušom i drugima to ide dobro i nadam se da će Bitef u budućnosti i dalje biti ozbiljan, tragalački, sa spoznajom da otkrije nešto novo tamo gde se najmanje očekuje.

Jovan Ćirilov na mom radaru

Novi magazin broj 20, 15. septembar 2011

Autor dramskih dela, filmskih scenarija, romana, više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena, antologija drama, rečnika... Prevodilac, kolumnista, direktor pozorišta, od osnivanja 1967. godine, umetnički direktor i selektor Bitefa, nosilac francuskog odlikovanja Vitez umetnosti i književnosti....

SEKS - Na mom radaru seks nema onaj značaj koji se pridaje u javnom i tajnom životu pojedinca. Naravno da je priroda podarila čoveku i živim bićima seksualnost kao nagon kojim će se produžiti vrsta. Ali, u oceni celokupnog lika jedne ličnosti seksualnost nije osnovni faktor njegovog karaktera. Poštena osoba može biti i frigidna žena i strasni muškarac, inteligentan muškarac ili žena mogu biti i oni heteroseksualni i oni homoseksualni. Lopov može biti i sadist i mazohist. Ja sam ovih sada već dugih decenija, putem svog moćnog „autoradara“, prilično dobro sebe upoznao, te se usuđujem da konstatujem da sam daleko više određen svojim naslednim genima i vaspitanjem nego svojom seksualnošću.

OPŠTA MESTA - Mi živimo pod terorom opštih mesta. Poslušajte preko svog „radara“ šta ljudi pričaju u redu za markice za prevoz ili u tramvaju. Gotovo sve što čujete biće opšta mesta o ljudima na vlasti, o sadašnjoj omladini i o narodima s kojima smo često ratovali ili onima o kojima mislimo da su nam tradicionalni prijatelji. Ne bih se upuštao u primere da ne bih našu sredinu još i ja hranio njenim opštim mestima. Čak i ovaj moj lament nad opštim mestima još je jedno opšte mesto.

KLIŠEI - Na klišee ću rado uperiti svoj radar. Najmarkantniji klišei odnose se na nacionalne osobine. Tako je opšteprihvaćeni kliše da su Škoti škrti, Nemci preterano pedantni, Italijani dobri ljubavnici, Rusi široke duše, Jevreji pažljivi muževi, Englezi džentlmeni, a da su pripadnice jedne nacije, neću reći koje, najvatrenije u Evropi. Međutim, moje iskustvo mi govori da su osobine mnogih pripadnika ovih nacija sušta suprotnost ovih klišea. Klišei ove vrste opasni su, jer od predrasuda se ne vidi kompleksnost pripadnika jedne nacije.

Nastavak na NoviMagazin.rs...