Izvor: Politika, 13.Jan.2012, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imate li ritma?
Pojedinačne sudbine, karijere, lična sreća, sve to ponekad zavisi od dobrog ili lošeg ritma u koji smo upali
Po ko zna koji put, iznervirao me je sportski komentator: „Utakmica ima spori ritam”?! Stvarno je nedopustivo da neko ko se bavi javnim istupanjem ne zna pravo značenje reči koje upotrebljava. Ritam ne može biti spor ili brz, te odrednice se odnose na tempo. Ritam može biti dobar ili loš. Odnosno, nešto može imati ili nemati ritam.
Ne bih se baktao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sportskim komentarima kada pitanje ritma ne bi predstavljalo jedan od najvažnijih aspekata naših života. Mnoge stvari, uključujući i one od presudnog značaja, kao što je rad srca, zavise od dobrog ritma. Zar se jedno od najtežih koronarnih oboljenja ne zove – aritmija? Ali, rekao bih, i kod manje važnih stvari primećujemo da li su usklađene, da li teku glatko ili nailaze na prepreke. U stvari, sve je moguće posmatrati kroz prizmu ritmičnosti.
Ako preskočimo muziku, koja je očigledno satkana od ritma, videćemo da je i u ostalim umetnostima pitanje ritmičke organizacije presudno. U fazi montaže, film iz dana u dan, u zavisnosti od toga kako uobličavamo njegov ritam, menja ne samo oblik već i smisao. Sklapajući ga, autori su često očajni jer im deluje dosadno ili priča ima nekakav zastoj. A onda se dogodi nešto neobjašnjivo: posle male intervencije, ili jednostavnog premeštanja delova s jednog na drugo mesto film „progleda”.
Van umetnosti, ritam je takođe dramatično prisutan. Na primer, ljudski odnosi. Ponekad uspesi ili neuspesi grupe zavise od sklada, osećanja za opšti ritam pojedinaca koji rade na ostvarenju zajedničkih ciljeva. Bilo da se radi o najkrupnijim događajima, kakvi su ratovi, do onih sasvim običnih, kao što je igra jedne sportske ekipe.
Sklad najvažnije grupe ljudi, porodice, ponekad može narušiti aritmično ponašanje jednog njenog člana. Obično ga nazivamo „crnom ovcom”. Koliko puta smo naišli na svadljive tetke, bezosećajne strine ili glupe nećake koji su nam kvarili porodičnu idilu? I uspeh najmanjeg skupa, kakav je brak, takođe zavisi od ritma kojeg se oba supružnika obavezno pridržavaju. U protivnom, sve propada.
Pojedinačne sudbine, karijere, lična sreća, sve to ponekad zavisi od dobrog ili lošeg ritma u koji smo upali. Jednom prilikom sam svom kolegi, koji mi je rekao kako mu se jedan moj film svideo, priznao da mi se, snimajući ga, nekako sve slučajno nameštalo. Imao sam utisak da sam, jednostavno, imao sreće i kako krajnji rezultat nema mnogo veze sa mnom. Nikada neću zaboraviti njegov galantni odgovor: „Ušao si u dobar ritam. Tada se čini da se sve samo od sebe događa”.
Čini se, dakle, da svačiji život ili ima ritam ili ga nema. Ima dana kada se njegovi delovi skladno smenjuju ali ponekad kao da se sudaraju, brekću i nikako da se uklope. Da li na to možemo da utičemo? Pre nego što to pitanje stavimo na sto, možda bi bilo korisno da raspravimo šta je to uopšte – ritam. Po definiciji, to je raspored naglašenih i nenaglašenih delova. Ovaj raspored mora zadovoljiti dva principa: simetričnost i raznovrsnost. To je sve.
Šta su to naglašeni i nenaglašeni delovi (akcenti i intervali)? Za nečiji život naglašeni delovi biće lepi trenuci a nenaglašeni sve što je ružno ili teško. Ali moguće je stvari posmatrati i obrnuto: akcenti nečijeg života su tragični i dramatični događaji a intervali, odmorišta, sve što je bilo lepo. Za nekoga, naglašeno je ono što mu se događa svakodnevno a nenaglašeni su prošlost i budućnost. Drugi će plivati u oblacima, maštanja će biti ono što ga uzbuđuje i nosi a svakodnevica će mu biti potpuno nevažna. I tako dalje, od čoveka do čoveka.
Delovi koji čine ritam nečijeg života još ne predstavljaju ništa ukoliko ne zadovolje princip simetričnosti. To znači da se određeni fenomeni ponavljaju u pravilnim vremenskim razmacima. Ponavljanje nam omogućuje da ih uporedimo, prepoznamo. Nikada ne bismo shvatali kako život protiče kada se godišnja doba ne bi smenjivala a bore ne bi prekrivale lica onih koji su ostareli.
Ali, istovremeno, na ritam života utiče i drugi princip – raznovrsnost. Novi i novi događaji učiniće da životne trenutke uvek iznova razvrstavamo i ponovo vrednujemo. Jer, život se ne vrti u krugu. Tek kada ove dve sile (nešto slično centripetalnoj i centrifugalnoj) dostignu sklad, naš život će, na jednoj strani, biti shvatljiv ali će se istovremeno i kretati unapred, u nepoznato.
Imaće ritma.
Goran Marković
objavljeno: 13.01.2012.
