Izvor: Politika, 10.Jan.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iluzije političarske svemoći
Za veru u čudesa, od čudotvoraca su potrebniji oni koji veruju „A, na nesreću, političari su vam svemoćni”. Arčibald Rajs, 1928.
Stalno nas podsećaju na svemoć ekonomije. Pre neki dan čusmo kako je jedan moćnik sa obećanih hiljadu evra po glavi doveo na vlast jednog drugog moćnika (a da li bi, da je obećao 2.000, on sam došao na vlast?). A evo i sada, sa najvišeg mesta kažu da ćemo se svi razvijati ako se razvije ekonomija, do 2020. godine. Ili, možda samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << misle da je ekonomija motor razvoja. Izgleda, ipak, da su oni uvereni da ekonomija sve može sama. U stvari, ne misle oni da je ekonomija svemoćna, već političari, jer republiku razvijaju razvojem ekonomije, a ovu razvijaju političkim odlukama.
S jedne strane, političari misle da su oni svemoćni, barem kada planiraju neposrednu i onu malo dalju budućnost (za razliku od njihove procene razloga neuspeha tih planova, tada su svemoćne spoljne okolnosti, objektivni činioci, iznenadna kretanja, kao na primer, svetska kriza). Narod se, s druge strane, slaže sa njima. Da se ne slaže ne bi umišljao da su političari krivi za sve i da bi nekim drukčijim odlukama učinili da nam svima bude bolje, a ne ovako. Zato narod i mrzi političare (sve dok ne naiđe neko kojeg zavole jer im je obećao šarenu lažu koja se dugo šareni; a kad izbledi onda se ponovo mrze svi političari i čeka novi mesija sa šarenom lažom). Političarima pripišemo svemoć, a onda ih mrzimo zato što su svemoćni.
Ma, neka se političari i samozavaravaju svojom što realnom što imaginarnom moći ili moći koju smo im pripisali, zapitajmo se, pak, zašto narod vidi ono čega nema. Prvi odgovor je – zato što političari zaista imaju određenu moć.
Drugo, kad vidimo da je političarska vlast moćnija i od zakonodavne i od sudske vlasti, zar da ne poverujemo da je svemoćna?
Treće, ima nekih prostora gde se političarska moć zaista ispoljava kao svemoćna. Mladenovačka vlast je svemoćna u pogledu mog izrovanog sokaka dugog 144 metra, koji počinje na 2280. metru od centra Mladenovca i koji spaja i razdvaja sedam-osam seoskih kuća.
Četvrto, kada se vlasti pridruže drugi centri moći, onda postaje svemoćna. Svemoć traje onoliko koliko ti drugi centri moći u tome vide svoj interes.
Peto, političari imaju svemoć u onim retkim vremenima u kojima vladar dela u okviru datih okolnosti i onoliko koliko mu te okolnosti dozvoljavaju. Takav je, u poslednjih nekoliko vekova bio onaj jedini vladar koga su Srbi ubili posle njegove smrti (sve ostale Srbi su ubili za života ili oterali sa vlasti, sve bez povratka osim Miloša Velikog), e taj srpski vladar je umeo da uzjaši povoljne okolnosti (a bogme, i da ih namesti), da im ide niz dlaku, a ne da piša uz vetar.
Šesto, političarska moć jeste svemoćna u ono kratko vreme kad im pridružimo sve naše moći i kada se u sinergetskom lancu nađu i drugi centri moći (ili se ne protive novoj moći već čekaju da vide njena ishodišta). Na primer, u vreme srpske oktobarske revolucije, u jesen 2000.
Sedmo, političari su svemoćni jer imaju monopol nad upotrebom sile.
Osmo, političari su svemoćni jer malo ko može da ih kontroliše, a uglavnom su izvan kontrole.
Deveto, samovolja političara ih čini još svemoćnijim nego što jesu.
Deseto, političarska svemoć je naličje naše svekolike nemoći. Ko je pandan toj nemoći? Naravno, Bog na nebu i političari na zemlji!
Veliko nezadovoljstvo ovom vlašću i veliko nepoverenje prema ovoj vlasti, a takođe i jučerašnje veliko nezadovoljstvo i veliko nepoverenje, rezultat su našeg verovanja da su političari svemoćni. Jer samo kao takvi oni mogu učiniti ono što od njih očekujemo, samo u tom slučaju naše nade imaju smisla. Ako oni nisu svemoćni, onda ne mogu da ostvare ono što od njih očekujemo (iako su nam to obećali). Onda oni nisu odgovorni za neostvarivanje onoga što su nam obećali. Nama odgovara da verujemo da su oni svemoćni. Iako znamo, istraživanja to pokazuju, da ovom zemljom ne vladaju legalno izabrani političari, već kriminalci, tajkuni, međunarodna zajednica... Pa kako to, političari su svemoćni, a najvažnije odluke donose neki drugi. Izgleda da je narod nezadovoljan političarima zato što nisu svemoćni, jer da jesu, ispunili bi svoja obećanja i svima bi nam bilo lepo!
A šta biva onda kad političari, osamljeni i umišljeni na vetrometini moći, bez nas ili protiv nas, bez sadejstva drugih centara moći ili protiv njih, bez znanja i razumevanja okolnosti u kojima delaju, pokušavaju da izvedu čudo (do 2020?). Koliko se zna, samo je jedan uspeo da sa „pet hljebova i dvije ribe” nahrani gladne („a onijeh što su jeli bješe ljudi oko pet hiljada, osim žena i djece”), a i preteče „dvanaest kotarica punijeh” (Matej 14: 15-20). Sve ostalo je samovaranje i varanje drugih!
Za veru u čudesa, od čudotvoraca su potrebniji oni koji veruju! A mi, iako nemamo poverenja u čudotvorce, verujemo u čudesa!
sociolog
Srećko Mihailović
objavljeno: 11.01.2011.
