Izvor: Politika, 24.Sep.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre sa granicama
Od toga ko je muva, a ko orao, mnogo je važnije da li poslovni preduzimač iz Anadolije zna da njegov vozač kamiona može slobodno i na vreme da preveze robu preko delova Balkana i dalje
Minulih dana menja se fokus brige zbog pratećih posledica tzv. izbegličke krize. Umesto sveprisutne i hvale vredne zabrinutosti za sudbinu stotina hiljada nesrećnih ljudi koji lutaju prema zapadu i severu Evrope, pod vrelinu reflektora stižu ekonomske posledice. Naročito posle odluka mađarskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i hrvatskih vlasti da zatvore granične prelaze za robni saobraćaj. U međuvremenu je deo problema sa mađarskim prelazima rešen, ali suština sporova ostaje.
Ako je moguće da na evropskom kontinentu, prvi put posle pada izolacionističkog komunizma, bez najave i jednostranim odlukama, bilo ko i bilo kada zatvori granicu i onemogući prevoz robe ili prolazak ljudi sa urednim dokumentima - da li to znači da je Evropa u riziku da izgubi ključnu poslovnu prednost u odnosu na neke druge delove sveta: izvesnost i relativno široku slobodu kretanja i poslovanja?
Još ne znamo odgovor na to pitanje, ali dopustiću sebi da mi nada bude dublja od strepnje. Verujem da niko u Evropi, pa makar to bili i političari, nije dovoljno lud da ne izračuna potencijalnu štetu od gubitka tako velike prednosti. Gubitka ključnog motiva koji decenijama gura svakog na svetu ko planira ozbiljniji posao sa izvozom da ukalkuliše Evropu kao tržište od toliko stotina miliona ljudi sa, u odnosu na mnoge druge regione, prilično izdašnim novčanikom otvorenim i spremnim za kupovinu svega, od ajvara do pametnih telefona.
Akutne krize ne dozvoljavaju da ljudi dignu glavu i pogledaju širu sliku. Međutim, obaveza svih koji politiku vode jeste da se postaraju da dara ne bude skuplja nego maslo. Ne znam kako u Hrvatskoj, recimo, prevode ovu izreku, ali sigurno postoji neki živopisni izraz za to i kod njih. Dakle, od toga da li je orao pao ili nije, bez obzira na to ko je muva, a ko orao, mnogo je važnije da li brkati poslovni preduzimač iz Anadolije zna da njegov vozač kamiona može slobodno i na vreme da preveze robu koju je namerio da proda „na Zapadu” preko delova Balkana i dalje. Pomenuti Turčin, i njegov pandan iz Štutgarta, Nemac s brkovima ili bez njih, tačno je, ne učestvuju, recimo, na hrvatskim, mađarskim ili srpskim izborima. Možda oni zbog toga deluju pomalo naivno kada ih zanima samo da roba stigne, a ne da li Orbanov Fides mora da zateže „u desno” da bi odbranio deo svog biračkog tela „neprijateljskog preuzimanja” sa ekstremnije desnice. Ne zna vredni čovek iz Štutgarta ni da Zoran Milanović, kao i uvek u sličnim temama, potpuno pogrešno misli da će zatezanjem prema Srbiji namoliti nekog zajapurenog obožavaoca Ruže Tomašić da glasa za njegove reformisane komuniste umesto, recimo, za Glavaša. Njemu to, izgleda svejedno i nebitno, čak i kada dođe u Makarsku na more.
Žalosno je, međutim, ako političari, mađarski, hrvatski, srpski, slovački ili švedski, ne razumeju da im i te kako zavise političke šanse i budućnost od procena nasumično izabranih skromnih privrednika iz Turske i Nemačke. Ili, još više, od lokalnih privrednika koji vole nacionalni naboj, ali najviše vole svoj novčanik i ozbiljno su ljuti na političare kad im zaustave kamion na granici ili ne umeju da im kažu da li će sledećeg meseca moći da izvezu robu koju su ugovorili. U tu robu oni su uložili skoro sve što imaju, sudbinu porodica, i zbog nje ih jure banke kod kojih su se zadužili zato što su imali sigurne izvozne poslove.
Ne bi bilo dobro izgubiti iz vida još jednu važnu okolnost, pre svega našu unutrašnju. Srpski političari bi morali da vode računa i o toj vrlo političkoj stvari. Ako unutar Evropske unije države podižu ograde na nacionalnim granica, to će iskoristiti oni koji su duboko protiv političke, ekonomske i kulturne integracije Srbije u zapadnu Evropu. To već organizovano čine. Kažu da se Evropa srušila. Vade poluinformacije, vrlo vešto falsifikuju analize o „kraju kraja Istorije”, sve da bi iskoristili šansu koja se otvorila nakon sloma priča o tome kako srpski domaćin neće moći da peče rakiju kada dođu briselske birokrate da nam zapečate dedine kazane.
Sada je vreme za razumnost. Za proračunavanje trenutne, ali i potencijalne štete od mogućeg sloma koncepta Evrope (skoro) bez granica. To nije nikakva komplikovana računica. Akumulirano bogatstvo i vredan brend Evrope će vrlo brzo izgubiti vrednost ako koncept bude ozbiljno narušen. Atraktivnost Evrope će i u političkom smislu takođe pasti. Neko drugi će pokušati da na tome, politički i ekonomski, zaradi. Nadam se da to znaju evropski šefovi država i vlada. I da to pomno prate i takođe uzimaju u obzir i regionalni donosioci političkih odluka.
*Direktor Trust Market Research
.jpg)
