Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre bez granica sa cenama
Kako će izgledati cenovnici u Srbiji za nekoliko meseci i koliko će koštati hrana, pitanje je na koje odgovor zavisi od izbora sagovornika.
Što se trgovaca i proizvođača tiče, oni bi cene podigli čim se pojavi i najmanji povod, ali priznaju da ih u tome sprečava slaba kupovna moć.
Nisu, međutim, potpuno iskreni u takvoj tvrdnji. Jer, kada je nedavno razlog poskupljenja bilo približavanje kursa evra vrednosti od 120 dinara, svi su podigli cene, a sada kada se stabilizovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na 112, nikome ne pada na pamet da cene vrati na prethodni nivo.
Ali, to je stara priča i arogancija koja će im se obiti o glavu pojavom prvih diskonta, poput „Lidla”.
Što se države tiče, u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine odgovaraju da se tržište smirilo i da ne očekuju nova drastična povećanja cena, ali i da spremaju kodeks za trgovce, kao i predlog socijalne korpe, koji bi trebalo da zauzda cene i očuva standard potrošača, barem najsiromašnijih.
Ni oko odgovora na pitanje – zašto cene u Srbiji rastu, nema saglasnosti. Prema rečima Gorana Kovačevića iz Unije poslodavaca Srbije i vlasnika „Gomeksa”, cene u našoj zemlji uglavnom rastu zbog velike javne potrošnje i monopolskog položaja pojedinih privatnih i javnih preduzeća.
Na sednici Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, ponovio je i da je jedino sidro koje drži cene slaba kupovna moć stanovništva.
U potrošačkim organizacijama, sa druge strane, upiru prstom upravo u trgovce i proizvođače, navodeći da dominantni položaji mnogih od njih, kroje cenovnike.
– Pojedini vlasnici trgovinskih lanaca ujedno su i vlasnici prerađivačke i prehrambene industrije, pa i ratarske proizvodnje. Kod njih je ulazak na police preskup za druge proizvođače. To je javna tajna i jedan od glavnih razloga zbog čega je hrana u Srbiji skupa – navodi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
I dok se igre bez granica sa cenama nastavljaju, ministar spoljne i unutrašnje trgovine, Rasim Ljajić, ponudio je još neka rešenja. Najpre da se potpiše trgovinski kodeks, ali i da se napravi socijalna korpa. Šta bi konkretno značili i kodeks i socijalna korpa, pitali smo u tom ministarstvu.
Vladimir Matović, savetnik ministra, objašnjava da bi takav kodeks imao za cilj da „kanališe slobode u trgovini na profesionalan, etički i društveno odgovoran način”.
– Reč je o jednom obliku društvene odgovornosti i težnji da se naprave smernice za tržišni nastup koji će imati konkurentski karakter, ali i da čuva interese potrošača. Uvođenjem takvog etičkog aspekta u poslovanje i usvajanjem prihvatljivih pravila ponašanja istovremeno se smanjuje potreba za intervencionizmom države – kaže Matović.
Budući kodeks, deklaracija, sporazum ili kako god se bude zvao takav dokument jeste, kako ističe, trenutno u procesu izrade, a na njega se direktno nadovezuje i predlog takozvane socijalne korpe.
– Svi najvažniji učesnici, trgovci, proizvođači i naše ministarstvo okupljeni su oko ideje da artikli neophodni za život i zdravlje ljudi svima treba da budu dostupni. Zato će se zajednički kreirati koncept koji će omogućiti dostupnost tih robnih kategorija kroz određene artikle sa najnižom mogućom cenom – navodi on, dodajući da koncept socijalne korpe nije stran internacionalnim kompanijama koje su prisutne na našem tržištu, a koje imaju centrale u inostranstvu.
– Prirodna je težnja države da zaštiti najugroženije kategorije stanovništva, omogući punu snabdevenost proizvodima iz kategorije osnovnih životnih namirnica i njihovu cenovnu pristupačnost. Uradili su to mnogi pre nas. Nema razloga da taj koncept koji je prihvaćen u drugim zemljama ne zaživi i ovde – zaključuje Matović.
vodećim trgovinskim lancima koje smo zvali navode da koncept socijalne korpe razumeju kao predlog da potrošačima ponude osnovne artikle po povoljnijim cenama, ali će na tu temu nešto više moći da kažu tek kada stignu konkretne ponude i kodeksa i socijalne korpe.
Stefan Despotović
objavljeno: 18/11/2012
