Izvor: Politika, 28.Apr.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IGRE SUDSTVOM
Ovoj zemlji nisu potrebne sudije koje će suditi u strahu od organa van sudske vlasti
Opet problemi sa sudstvom. Tek što se donekle stišala buka oko sudijskog reizbora i, po svemu sudeći, ozbiljnih prekršaja zakonskih procedura načinjenih tom prilikom, poslednjih dana se ono ponovo našlo pod udarom istih ljudi iz Ministarstva pravde: ministarke Malović i državnog sekretara Homena.
Oboma je neprihvatljiva odluka sudskog veća o pretnjama navijača novinarki TV >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << B92, pa nisu krili svoju ljudsku i profesionalnu povređenost i zgroženost. Štaviše, odmah su, kao savesni građani, pokrenuli inicijativu da se odluka sudskog veća preispita, a sudije disciplinski kazne. Kako reče Malovićka: „U okviru ovlašćenja Ministarstva pravde, učinićemo sve da se ovaj slučaj preispita i utvrdi da li je postojalo kršenje zakona od strane sudije.” Ili Homen: „Prvi osnovni sud nije adekvatno procenio ozbiljnost situacije i upravo zato će Ministarstvo pravde podneti inicijativu nadležnom organu, a to je Visoki savet sudstva, da preispita postupanje suda.”
I zaista, ima li išta prirodnije nego da čelnici Ministarstva pravde, ej pravde!, reaguju na pogrešnu odluku suda i krenu u akciju u korist života građana, pravde i vladavine zakona?
Ima: trebalo je da ćute kao zaliveni, odnosno da eventualno kažu da je isključivo sud nadležan da oceni karakter dela i da sudski postupak nije okončan, odnosno da postoji mogućnost žalbe nezadovoljne strane višem sudu. Jer ministarstvo nema nadzornu funkciju nad sudstvom i nije mu posao da se bavi ispitivanjem sudskih presuda.
Ovako su čelnici Ministarstva pravde učinili nešto što se od visokih državnih službenika ne očekuje: ugrozili su nezavisnost sudstva vrlo negativno komentarišući odluke suda i pozivajući na disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije zbog odluke koju je doneo u prvom stepenu.
Time su svakako izvršili pritisak na sudije višeg suda dajući im praktično smernice za buduću presudu po žalbi. Još jasnije su pokazali šta misle (ili ne misle) o odnosu izvršne i sudske grane u državi koja se,po Ustavu,zasniva na konceptu podele vlasti.
Za takvo ponašanje dobili su pravu lekciju s prave strane. Vrhovni kasacioni sud (najviši sud u zemlji) podsetio ih je da je nedozvoljena svaka javna, unapred izrečena ocena nepravnosnažne sudske odluke, kao i zahtev za preispitivanje rada sudije zbog izraženog mišljenja prilikom donošenja te odluke. „Posebno zabrinjava što to čine predstavnici izvršne vlasti”, rekoše.
Predsednica Apelacionog suda izjavila je da je nedopustivo da se odbacivanje optužnice za pretnje novinarki komentariše na način kojim se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost suda. S razlogom je rekla da ovoj zemlji nisu potrebne sudije koje će suditi u strahu od organa van sudske vlasti i da su takve sudije veća šteta za državu od bilo kog nestručnog sudije. Nestručnost, ako postoji, rekla je, ispravlja se lako, ali strah traje dugo, širi se i ugrožava pravnu sigurnost i jednakost svih građana pred zakonom.
Predstavnici najviše sudske vlasti nisu, verovatno iz pristojnosti, neposredno pomenuli da su Malovićka i Homen verovatno prekršili sada već čuveni član 336a Krivičnog zakonika koji, pod pretnjom zatvora, zabranjuje da se javno komentarišu nepravosnažne presude u nameri da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnosti suda.
Poznato je da je ta odredba, doneta na predlog ove ministarke, imala za svrhu baš da onemogući podbunjivanje javnosti dovođenjem u sumnju rad sudova, ali su, izgleda, njeni tvorci poverovali da se ona ne odnosi na njih, odnosno da su oni lično iznad zakona i da mogu da kritikuju i usmeravaju sudstvo bez posledica. Valjda su kroz pročišćavanje sudija stekli utisak da je moguće bez ikakvih teškoća ukloniti ili bar zastrašiti svakog sudiju.
Na kraju krajeva, neki navijači jesu huligani i neke sudije greše, ali i jedni i drugi imaju pravo na pravnu zaštitu od truda političara da na njima steknu naklonost moćnih medija i igraju se pravdom po svojoj (i partijskoj) volji.
Neki kažu da se radi o mladim i neiskusnim ljudima. Pa, neka se vežbaju nečim drugim, a ne sudstvom i pravdom u Srbiji.
direktor ekonomskih studija CLDS-a
Boško Mijatović
[objavljeno: 28/04/2010]
