Izvor: Blic, 22.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I zvezde su od krvi i mesa
I zvezde su od krvi i mesa
Imala je 18 godina kada su je 'otkrili' ljudi iz 'Fektori modelsa' iz rodnog joj Amsterdama. Zahvaljujući svom neobičnom izgledu, za koji su 'krivi' njeni indonežanski i holandski koreni, Rouzmari Vecel (1,83m; 88/64/89) je toliko impresionirala agente iz pariske filijale 'Elita', da joj je istog momenta ponuđen ekskluzivni ugovor, što je predstavljalo presedan u istoriji agencije. Čuveni kreator Karl Lagerfeld nazvao ju je pravim osveženjem u modnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << industriji, nadenuvši joj epitet koji je i danas sastavni deo njenog imena: 'Ona je holandska Sindi Kroford'. Rouzmari je već godinu dana kasnije postala veliko ime i nezaobilazni ukras najpoznatijih svetskih modnih kuća. Danas jedna od najplaćenijih svetskih super modela, oko koje se 'tuku' najpoznatiji modni fotografi. Ova 25-godišnja Holanđanka našla je vremena da, između Pariza i Njujorka, svrati i do Beograda ('Definitivno ne i poslednji put') kao specijalna zvezda jugoslovenskog finala 'Rosa Elit Model Look 2000'.
Kao članica žirija ovogodišnjeg 'Elitovog' finala, izjavili ste da su sve devojke zaista veoma lepe. Koliko to ima veze sa područjem na kome se nalazimo, pošto su istočne Evropljanke veoma popularne u poslednje vreme?
Definitivno je da imate nešto posebno u svom izgledu, pre svega prelepa, vrlo interesantna i nesvakidašnja lica. Čak i kada su veoma mlade, devojke odavde deluju veoma ponosno i zrelo; nisu sramežljive i hodaju pravo i sigurno kao da su rođene na pisti. Za ovaj deo sveta karakterističan je i odličan ten, kao i savršena skeletna struktura. Moje dobre prijateljice su iz Rusije i Poljske i za mene su jedne od najlepših devojaka koje znam. Znači, među manekenkama ipak postoji prijateljstvo?
Naravno, ali ne u klasičnom smislu. Sve se uglavnom svodi na ćaskanja iza scene i u pauzama snimanja. Teško je da se sa nekim intenzivno družiš kada stalno putuješ. Uglavnom se viđamo na revijama, ali to je zaista retko. Kada se, posle izvesnog vremena, ponovo negde sretnemo, mi to burno proslavimo ko zna kada ćemo se opet videti. Ta druženja traju kratko, ali su time još slađa.
Nema ljubomore?
Naravno da je ima, ali ljubomora, zavist i želja za nadmetanjem postoje u svakoj profesiji, zar ne? Ljubomora vas uvek vreba negde iza ugla, međutim, ja se trudim da ne obraćam pažnju na to. Ne želim da svoju snagu trošim na negativne stvari, već se koncentrišem isključivo na one pozitivne. Koje su još negativne strane manekenstva?
To što nikada nisi siguran gde ćeš biti što je ponekad vrlo uzbudljivo, ali ti ne dozvoljava da mnogo planiraš u životu uvek sa koferom u ruci i uvek prepušten sam sebi. Sama putujem, letim sa mesta na mesto, a onda tamo srećem neke nove ljude, sa kojima treba da radim. Trudim se da uspostavim što je moguće prijateljskiji kontakt, jer su mi oni i otac i majka, doduše samo na dan-dva. Posle toga idem dalje i sve ispočetka: novi ljudi, nova mesta, nova iskustva... Mora da si veoma usamljena?
Nisam. Imam mnogo prijatelja i veoma stabilne odnose sa svojom porodicom u Amsterdamu, sa kojom provodim svaki slobodan trenutak. Velika je stvar kada imaš svoju 'bazu' koja te podržava, daje snagu i kojoj se uvek vraćaš. A gde je tu ljubav?
-Sa njom je malo teže, a možda sam i ja teška, ne znam. Nije lako održavati vezu sa nekim ko stalno odlazi, ko nikad nije tu. Ja već sutra mogu da budem u nekoj drugoj zemlji, na drugom kontinentu... Ali, ljubav postoji, to je nešto u šta ja čvrsto verujem. Njoj je potrebno vreme. Da li su tvoji momci ljubomorni na tvoju karijeru?
Ljubomorni kod mene nemaju šanse, takvi mi ne trebaju. Pošto si lepa i poznata, da li se muškarci plaše da ti priđu?
Ponekad. Nije lako kada pred sobom imate lepu i pametnu ženu! (smeh) Da li ti prilaziš njima ili čekaš na svog princa?
Strpljivo čekam na svog princa. Veruješ da prinčevi zaista postoje?
Teško je verovati u tako nešto, ali ja još uvek ne odustajem. Verujem u pravu ljubav, u pravog muškarca. Mislim da vredi čekati. Ljubavi je potrebno vreme, ali ne smemo gubiti strpljenje. Moramo se nadati. Uvek. Verovatno imaš priliku da često srećeš razne poznate ličnosti iz svetskog džet-seta. Koliko one privatno uopšte imaju veze sa svojom slikom za javnost?
Svi smo mi samo ljudi. Čak i ako smo poznati i posedujemo izvesni talenat, lepotu ili boju glasa, mi ostajemo ono što jesmo, iako nas drugi gledaju drugačije. Ljudi iz tvoje okoline počinju da menjaju svoj odnos prema tebi i zato se i tvoje ponašanje u javnosti menja. Staviš masku da bi se zaštitio. Većina poznatih osoba sa kojima sam pričala u suštini je veoma fina. Možda malo nesigurna u sebe, pa zbog toga sa prividnom 'čvrstom' spoljašnjošću. Oni samo tako izgledaju, inače su kul i veoma prirodni kad ih čovek upozna. Mnogi su tu nesigurnost pokušali da 'zaleče' drogama, alkoholom... Šta je potrebno da čovek poseduje kako bi izdržao toliki pritisak?
Moraš biti jak. Ljudi te uvek vide samo kao zvezdu, ali zaboravljaju da su i zvezde od krvi i mesa; da i one imaju svoje strahove, radosti i tuge. Ne smemo zaboraviti da smo svi mi, pre svega, ljudska bića. Bez obzira kako skupo odelo ili haljinu nosimo. Bekstvo u poroke traže oni koji ne vole mnogo sebe u tom trenutku.
