Izvor: Blic, 02.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vi imate preskupe lakrdijaše
I vi imate preskupe lakrdijaše
Osećam se kao kada sam, pre mnogo godina, radio u školi pa vodio djecu na ekskurziju - rekao je poznati pisac iz Hrvatske Ivo Brešan, koji je u Beogradu proteklog vikenda boravio i nastupao u okviru FAK-a, odnosno Festivala A književnosti, svojevrsne literarne asocijacije koja okuplja književnike sa prostora prethodne Jugoslavije i po nekog stranca.
Podsećanja radi, recimo da je to jedan od najpopularnijih dramskih pisaca ex-Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Komadi su mu izvođeni u svim teatrima ondašnjih kulturnih centara. Beograđani, oni kojima to godine dozvoljavaju, još uvek pamte predstavu 'Hamlet u selu Mrduša Donja', zatim 'Nečastivog na filozofskom fakultetu', 'Svečanu večeru u pogrebnom poduzeću' i druge. Kažu upućeni da je tokom poslednje decenije napisao niz pozorišnih komada koji se sa velikim uspehom izvode u hrvatskim pozorištima, zatim roman 'Ispovjedi nekarakternog čovjeka', a sa sinom Vinkom scenarija za filmove 'Kako je počeo rat na mom otoku' i 'Maršal', koje je i beogradska publika imala prilike da vidi. Govoreći o FAK-u i o svojoj ulozi u njemu, Brešan kaže da ljudi greše kada misle da je to nekakav pokret ili nešto slično.
'Radi se, jednostavno, o različitim individualnostima mladih pisaca koji su se udružili da populariziraju književnost. I, čini se, da to rade vrlo uspješno. Barem u Hrvatskoj, gde god su nastupali, uvjek je bilo puno. Čitaju oni tako, uz pošalice, jedan za drugim po osam sati, a dvorana ne da se ne prazni, nego, naprotiv, sve se više puni. Iz iskustva znam da književne večeri nikad ne traju duže od sat. Ali ovo je drugačija priča.' Mislite li da bar deo razloga za uspeh leži u činjenici da je FAK nadstranačka i nadnacionalna družina?
- Oni apsolutno jesu i nadnacionalni i nadstranački. Pa u FAK-u ima i Srba i Hrvata, i ko zna koga još. Dakle, njih ne okuplja ni politička, ni nacionalna ni bilo koja druga ideja, pa čak ni stilska. Deo razloga za uspjeh svakako leži u tom njihovom neformalnom i posve šarmantnom načinu priređivanja tih večeri. Verujem u te mlade ljude. Lično se ne mogu smatrati 'fakovcem' jer, jednostavno, generacijski im ne pripadam. Mnogi od njih mlađi su čak i od mog sina. Više sam među njima kao gost. Da li ste u Beogradu čitali svoju prozu novijeg datuma?
- Čitao sam jednu od svojih priča iz zbirke koja je objavljena prošle godine. Nisam hteo da to bude odlomak iz romana, iako sam objavio jedan nakon te zbirke, jer je teško izdvojiti deo koji bi mogao predstaviti celinu. O kakvom romanu je reč?
- Zove se 'Astaroth', što je jedno od imena za sotonu. Nije li to odviše indikativno?
- Zar ne vidite da je ovim svjetom sotona zavladao? Sotona je bio jedan od glavnih junaka i u mojim ranijim djelima. Dakle, sledim liniju koju sam imao i ranije. Bili ste priznat pisac u vreme prethodne Jugoslavije i često dolazili u Beograd. Potom, od raspada SFRJ niste bili gost Beograda, da biste prvi put došli pre nepune dve godine na premijeru filma 'Maršal', i evo sada. Možete li uporediti te periode? Kakve su vam impresije?
- Ranije sam mnogo dolazio u Beograd. I to ne samo na premijere svojih tekstova, već i kao selektor šibenskog dječijeg festivala. Mogu vam reć da kad sam prvi put posle toliko godina došao na premijeru 'Maršala', u prvi mah sam imao dojam da se ništa nije promjenilo. Da je sve nekako isto. Slušao sam od ljudi da je to samo fasada i da se uistinu živi u siromaštvu. Prosečna plaća, kako su mi govorili, bila je oko 80 DM, a sada je, kažu, oko 200. Nešto se, istina, poboljšalo u odnosu na vrijeme mog prethodnog dolaska, ali to je još uvjek život u siromaštvu. Na sreću, ko zna kako i zašto, to se na prvi pogled ne vidi. Svojevremeno ste izjavili da nikad niste bili u službi političkih ideja i da ste ih uvek posmatrali sa stanovišta večnosti. Kako vam danas izgleda politički kontekst u Jugoslaviji i u Hrvatskoj?
- Kao jedna velika i skupa lakrdija. Čini mi se da stvari ovde počinju da liče na ono što se kod nas dešava između vladajućeg bloka i HDZ-a. Kod vas se prepucavaju Koštunica i Đinđić, ovi i oni... Svako tjera svoje. Meni je to sve skupa jedna farsa.
Lično ne pripadam nikakvoj stranci, niti se vezujem za bilo kakvu političku ideju. Moje je samo da promatram stvari. Premda, ono što pišem uvjek ima veze sa politikom. I uvjek je imalo. U kom pogledu?
- Pa ne može se pisati, a da se ne bude političan. Zašto?
- Jer je, naročito na ovim prostorima, politika sastavni deo elementarnog življenja. I ako čovek promatra život, ne može je mimoići. No, bitno je da politika ne postane stajalište sa koga se promatraju stvari, jer onda to nije literatura nego propaganda. Proneo se glas da radite novi scenario. O čemu je reč?
- Vinko i ja smo, istina, započeli novi scenario. To je još u fazi prve verzije. Pre toga, on treba da ekranizira roman Jurice Pavičića, koji je ovdje na FAK-u, tako da će taj naš projekat morati da pričeka. Šta je okosnica tog vašeg, zajedničkog scenarija?
- To je nešto slično onome 'Kako je počeo rat na mom otoku', samo nije o tome kako je počeo rat, nego kako se stvarala država. I, kako se stvarala?
- Reč je o komediji. A Vinko mi je zabranio da govorim o tome. Pripisuju vam da ste rodonačelnik novog žanra - tragigroteske?
- Termin groteskna tragedija sam ja izmislio i nećete ga naći ni u jednoj teoriji književnosti. Vidite, sav taj život o kome mi pišemo, sve su to stvari koje daju mračnu sliku svjeta, bez obzira koliko se tu publika smije i koliko su pojedine situacije komične. Možda nam je to i sudbina. Ali, vidite vi da to naše ludilo, koje je ovdje imalo male dimenzije, sada počinje poprimati velike, odnosno svjetske. Tatjana Njezić
