Izvor: Blic, 12.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I sreća može da bude greh
I sreća može da bude greh
Film 'Sedam i po', rediteljski debi dramskog pisca Miroslava Momčilovića ( scenarista filma 'Kad porastem biću kengur'), među ostvarenjima iz 12 zemalja regiona predstavljaće Srbiju u takmičarskom programu 12. filmskog festivala u Sarajevu. Inače, na upravo završenom 20. festivalu u Herceg Novom, ovom filmu pripale su četiri 'Zlatne mimoze': za najbolji scenario, kameru, kostim i ton. Beogradska publika moći će premijerno da ga vidi 12. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Centru 'Sava', a 16. avgusta biće prikazan i na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Tretirajući svakodnevicu na komičan način, film 'Sedam i po' obuhvata sedam priča o smrtnim grehovima Novobeograđana koji samoironijom pokušavaju da reše probleme. 'Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, požuda i neumerenost u jelu i piću jesu biblijski gresi, ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih grehova', objašnjava Miroslav Momčilović u intervjuu za 'Blic' i kao najkarakterističniji greh srpskog naroda ističe površnost.
- Verovatno smo najpovršniji narod koji postoji, a površnost se može svesti pod lenjost. Nikad ne mislimo unapred. Naši ljudi kad kreću na put i vide da je oblačno ne pomisle da bi trebalo da ponesu kišobran, nego kažu ‘’ma, neće valjda’’. Neće valjda da se raspadne Jugoslavija, nećemo valjda da izgubimo od Argentine, sve 'neće valjda' a ono najčešće bude da hoće.
Zašto vas je inspirisala baš tema smrtnih grehova?
- Zapovesti je Bog poslao ljudima ispisane na glinenoj pločici, a o smrtnim grehovima niko nikada ništa nije poslao. Jednostavno, oni su se nataložili kao neko civilizacijsko iskustvo. Zanimljivo je da svi grehovi savremene civilizacije mogu da se podvedu pod ovih sedam. Koliko se vaša filmska priča oslanja na Bibliju?
- Apsolutno sam hteo da izbegnem to da se na neki moralizatorski način bavim grehovima, niti sam želeo da pridikujem svom komšiluku ili narodu. Sedam smrtnih grehova su samo polazišta za priče koje razvijam, životne su i mislim da će ta činjenica učiniti da mnogi porazmisle o tome da li greše i da li moraju da greše. Koliko se današnji grehovi razlikuju od biblijskih i koliko su uopšte smrtni?
- Stvari sa kojima smo danas suočeni u društvu varijacije su smrtnih grehova. Grehovi nisu nazvani smrtnim zato što se od njih umire, već zato što se dešavaju smrtnicima. Naziv sedam smrtnih grehova nije baš najtačniji, tačnije bi bilo sedam grehova smrtnika, samo što glupo zvuči. Onda greh kao strašna pretnja više ne postoji?
- Upravo se time bavi ovaj film. Niko nije previše kažnjen, svako je na neki način opomenut. To i jeste život: pogrešiš, padneš, ustaneš i nastaviš dalje, pa malo i razmisliš i ispraviš ponešto. Nije li onda reč o previše slobode?
- Sloboda je opasno oružje - dobar sluga, loš gospodar. Previše slobode ume da sputa i nije za svakoga. Naći pravu meru je znak pameti. Sve stvari koje te čine srećnim postaju greh ako se u njima pretera. Hoćete li se u nekom od narednih projekata baviti vrlinama?
- Romani i filmovi o vrlinama su dosadni, uvek je zanimljivije čačkati po mračnim stranama. Umetnost je pomalo đavolska stvar. Imam utisak da preterano bavljenje vrlinama u umetnosti bude malo patetično, liči na brošure za Jehovine svedoke, gde su svi nasmejani, okolo lete ptice i srne trče u zelenoj šumi. Verujete li u moć umetnosti?
- Da ne verujem, ne bih se bavio time. Ne verujem da film može da promeni svet, ali apsolutno se ne slažem ni sa tim da treba da služi samo zabavi. Umetnost ne može da utiče na onog ko je sirovina i vodi ratove, recimo. Ali, kada pišem ja se ne bavim tim ljudima, već svojom sabraćom po patnji kojima će moja priča učiniti bar jedan dan lepšim ili ih negde tronuti. Film ima magijsku moć da po platnu prosipa ljudski život. Ljudi više plaču u bioskopima nego u sopstvenom životu. Zato je po jednoj teoriji, koja je meni veoma bliska, umetnost bitnija, stvarnija od života. Pirandelo je u jednoj svojoj drami imao lik koji se, ispostavilo se, zvao isto kao gradonačelnik grada u kojem je bila premijera. Rekli su mu da promeni junaku ime, a on im je odgovorio: ‘’Nek’ gradonačelnik promeni ime’’.
M. Graf
|
