Izvor: Politika, 19.Sep.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I odvodnjavanje i navodnjavanje
Prema projektovanim kapacitetima, samo iz hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav moglo bi se navodnjavati 500.000 hektara
Prema zvaničnim podacima, u Vojvodini se ove godine navodnjava oko 43.000 hektara zemljišnih poseda. Reč je o korisnicima koji redovno plaćaju naknadu, ali postoje indicije da se na području pokrajine neovlašćeno navodnjava više od deset hiljada hektara. U Vojvodini bi se mogle navodnjavati mnogo veće površine: prema projektovanim kapacitetima, samo iz hidrosistema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dunav–Tisa–Dunav (DTD) i do 500.000 hektara.
Međutim za tako velike površine trebalo bi obezbediti ogromna sredstva, možda i nekoliko stotina miliona evra. Država toliko novca sada nema, ali neki potezi u tom pravcu će morati da se povuku ako želimo da navodnjavamo mnogo veće površine. Sredstva bi prvo bila iskorišćena za projektovanje, a onda i za radove na vodozahvatima i kanalskoj mreži sistema DTD. Radilo bi se i na hidrosistemu jer je za njegovo održavanje potrebno mnogo novca.
Naravno, tu je i pitanje vlasnika zemljišta, i onih malih, i većih, koji bi uz pomoć kredita mogli da kupe neophodnu opremu. Ali time se vodoprivreda ne bavi. Naša je obaveza da dovedemo vodu do korisnika, ako bude para, a stvar je državne politike, kredita itd. pomoću kojih će krajnji potrošači biti stimulisani da koriste navodnjavanje.
Treba znati i da je oprema za navodnjavanje velikih površina veoma skupa, i do 2.000 evra po hektaru. Tifoni za manje površine, od deset do dvadeset hektara, nisu toliko skupi – od 10.000 do 15.000 evra. Ali i za tako nešto za naše male proizvođače potrebni su povoljni krediti.
Ministarstvo poljoprivrede je početkom ove godine izdvojilo prvih 500 miliona dinara za prilagođavanje odvodne mreže dovodnoj, tako da će u Vojvodini na osnovu tih radova oko 45.000 hektara biti prilagođeno potrebama navodnjavanja. Konkretno, ,,Vode Vojvodine” trenutno u 20 opština na 40 lokacija prilagođavaju postojeću mrežu za odvodnjavanje – navodnjavanju. Reč je o ulaganju, u proseku, od oko 200 evra po hektaru, na osnovu kojeg ćemo dobiti sistem za navodnjavanje dodatnih 45.000 hektara.
Ovim radovima se uređuju kanali, menjaju cevasti propusti i rade regulacione ustave koje, prema potrebi, zadržavaju vodu za navodnjavanje. Radove izvode vodoprivredna preduzeća. To su manji radovi koji omogućavaju da se postojeći sistem za odvodnjavanje, pomoću ustava, koristi za navodnjavanje. To je samo prva faza ulaganja.
Sada se navodnjavanje plaća oko 2.000 dinara po hektaru godišnje. Toliko plaćaju oni kojima obezbeđujemo vodu. Među njima su i vlasnici velikih parcela – kompleksa koji zahvaljujući navodnjavaju ostvaruju veće prinose, jer navodnjavanje obezbeđuje sigurnost proizvodnje.
Da li će neko navodnjavati svoje parcele ili neće mi kao ,,Vode Vojvodine” ne možemo da utičemo na to. Većem navodnjavanju bi možda doprinelo ukrupnjavanje poseda i udruživanje poljoprivrednika, ali reč je o dugotrajnom procesu, a mi reagujemo na tehničke zahteve poput ovoga da sa prvih 500 miliona dinara radimo na dogradnji sistema koji bi trebalo da omogući navodnjavanje novih 45.000 hektara.
Sledeću sezonu ćemo dočekati sa oko 90.000 hektara, što je i dalje veoma malo jer pokrajina ima oko 1,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Ipak, sistem dvonamenskog korišćenja kanala brzo će biti u upotrebi jer radovi se polako privode kraju.
Rukovodilac službe za melioracije JVP ,,Vode Vojvodine”
Nikola Bunčić
objavljeno: 20.09.2012.
