Izvor: Blic, 14.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I muzičari trbuhom za kruhom
I muzičari trbuhom za kruhom
Nisam isplanirao da se ženim. Jednostavno desila se ljubav između Maje i mene. Posle dve godine zabavljanja, shvatili smo da je trenutak za takvu odluku. Imamo kćerkicu kojoj je sada devet meseci. Ispunjen sam. Nekome je možda lepše da živi sam, pogotovo ako je umetnik, ali meni je veoma je važno da imam s kim da podelim uspehe. Presrećan sam kad mi Jovana, u dubku, potrči u zagrljaj kaže za 'Blic', naš renomirani klarinetista Veljko Klenkovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s kojim razgovaramo uoči generalne probe pred današnji, tradicionalni, koncert u Pančevu.
Znači brak vam pomaže da izdržite napornu karijeru muzičara?
Supruga mi mnogo pomaže, raznim savetima, a i kad sam u nekom bedaku, ona je uvek tu. Ponavljam, mnogo je lepše ući u punu kuću. Gde vežbate?
Gde stignem. Između dve probe, na 'Kolarcu', ili kod kuće. Koliko ste vežbali za današnji koncert.
Juče, od osam ujutru do osam uveče. Otpala su mi usta. Ali nema pravila. Zavisi od težine programa i koncentracije. Treba vežbati onoliko dugo koliko drži koncentracija.
Da li i dalje nastupate u Parizu?
Dok sam tamo bio držao sam koncerte. Čak sam počeo i da radim na privatnom konzervatorijumu kao profesor, poslednje godine studija. Onda sam došao na letnji raspust, da obiđem roditelje, i stigao mi je poziv da odslužim vojsku. Tako su mi propali i viza i taj posao.
Sarađujete sa nemačkim orkestrom 'Filharmonija nacija' koji, prema statistici, spada među pet najčuvenijih u svetu. Koliko često i kakvi su efekti? Do sada sam dva puta sa njim radio i pošto su bili zadovoljni mojim sviranjem poziv mi je otvoren.
Šta to znači?
Da mogu da idem u Nemačku kad god hoću, ali s obzirom da sam ovde stalno zaposlen kao prvi klarinetistasolista Simfonijskog orkestra RTS, ne mogu često da odsustvujem. Novu godinu 98/99, na primer, proveo sam baš na turneji po Nemačkoj. Ostao sam 25 dana, a potom je trebalo da idem za Japan, Kinu, Ukrajinu, Rusiju, Mađarsku i Vatikan. Dva dana pred polazak, puko je rat i nisam otišao. U avgustu sam sa tim orkestrom nastupao na Palma de Majorci, i sad, nedavno, u Salcburgu, u čuvenom 'Mocarteumu'. Za tri sedmice idem za Japan, Kinu Kambodžu i Filipine. Otprilike na mesec dana. Ne volim da budem duže odvojen od porodice. Znamo da ste polomili klarinet. Da li ste konačno nabavili novi?
Ne, sviram na starom puknutom instrumentu. Na njemu svirate kad nastupate sa nemačkom 'Filharmonijom nacija!?
A ne! Orkestar ima svoje instrumente. A na drugim koncertima?
Snalazim se nekako. Za one jače koncerte, pozajmljujem klarinet od kolega iz drugih orkestara, a vežbam na mom. Imate li vezu sa Internetom?
Ne, ali bih jako voleo, jer bi mi omogućila da dobijam informacije i o konkursima i o novitetima. U ovom trenutku imam preče izdatke. Znate, mi ne živimo luksuzno. Da li mislite da je imati modem luksuz?
Nikako. Ali prilike u kojima mi svi ovde živimo nameću nam da se mnogih stvari odričemo kao da su luksuz. Za većinu nas je luksuz imati mobilni telefon, automobil, pa i kompjuter. Pravo da vam kažem u ovom trenutku pre bih nešto kupio detetu nego što bih uložio u kompjutersku opremu. Kad se sve to uzme u obzir, na kakvom je stepenu razvoja naša muzička scena?
Imamo jako dobre pojedince, čak izvrsne. Na njih se, na žalost, osim na retke izuzetke, ne obraća posebna pažnja, te oni uglavnom odavde odlaze, trbuhom za kruhom. Da li ste kao uspešan muzičar gnevni što ovde radite za 'džeparac'?
Neminovno pitanje koje većina sebi postavlja je: čemu toliki trud. Sa dve i po hiljade dinara plate gubi se motivacija. U čemu vi nalazite motivaciju?
Naprosto, sve teškoće nadvladava ljubav prema instrumentu. Sebi sam zacrtao određene ciljeve. Verujem u sebe , a veliko mi je priznanje što mogu da sviram u 'Filharmoniji nacija', rame uz rame sa muzičarima kojima je tehnika na dohvat ruke, koji kupuju novi instrument svake dve tri godine itd. Da li biste živeli na Zapadu?
Da se razumemo u Nemačkoj ne bih mogao da živim. Ne odgovara mi sredina, a budući da se muzikom mogu baviti jedino okružen toplinom, ne bih to mogao negde gde bih bio nesrećan. Mogao bih da živim u Španiji, u Francuskoj, ili na nekim ostrvima. Koliko vas deranžira činjenica što, iako ste priznat klarinetista, morate da vodite računa o novcu?
Imovina mi nije toliko bitna. Ne znači mi ništa što bih, da živim napolju, mogao voziti bolji auto. Najvažnija mi je lična satisfakcija, dakle, da sviram, da me publika redovno čuje i da se moj rad ceni. Mislite li da se ovde ceni vaš rad.
Pa... Žao mi je što nemam više koncerata. Ali, pošto često sviram solo, kolege mi čestitaju kad me čuju. To mi više znači od novca. Da li ćete danas ići na miting ?
Imam koncert koji dugujem Pančevcima i koji je odavno planiran, a pomerati ga ne mogu, jer idem na turneju. Da li vodite računa o tome ko stoji iza kojeg koncerta?
Niti to pitam, niti me zanima. Ja sam umetnik i moj je posao da sviram. Kad bismo svi radili ono što najbolje umemo, političari nam ne bi bili ni potrebni, a politika bi postala suvišna.
