Izvor: Politika, 15.Okt.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvata zmije po pozivu
Dragoslav Janković iz Čajetine uhvatio ih je na stotine, a nijednu nije ubio
Užice – Kad u Užicu ili na Zlatiboru ljudi primete zmiju, brzo dolazi i paniku smiruje mlađani Čajetinac Dragoslav Janković. Hvata zmije rukama, hladnokrvno i hitro, pa ih odnosi što dalje od naselja, u njihova prirodna staništa. Na stotine ih je, kaže, do sada uhvatio, a nijednu nije ubio.
Dragoslav je u čajetinskoj opštini zaposlen na poslovima zaštite životne sredine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a uklanjanje gmizavaca na teritoriji grada Užica i opštine Čajetina mu je sezonski honorarni angažman. Vatrogasci i policija mu prosleđuju pozive građana, katkad ga ljudi zovu i direktno, da uhvati zmiju u kući, dvorištu, automobilu, na ulici. Dve godine to ovde uspešno radi, a jednom je čak i slepe miševe u nekom užičkom potkrovlju hvatao.
– Desetak zmija sam minulog leta na ovom području uhvatio. Leto je bilo vrelo, pa su ih ljudi uglavnom viđali oko kuća, gde ima vode, uz bunare, česme i korita. Evo ovih dana se završava sezona zmijskih izlazaka, opet će one napolje kad proleće grane – kazuje za naš list mladi zmijolovac.
Otrovnice i neotrovnice hvata rukama.
– Stavim kožne rukavice, ne zbog otrova, već zbog neprijatnog mirisa koje neke, poput belouške, ispuštaju. Za hvatanje treba imati dobar refleks, a udavi (belouška, smuk) brži su od otrovnica (poskok, šarka). Nemam nikakav strah od zmija, ali razumem tuđi. Objašnjavam im kako da normalno reaguju kad ih vide, da ne padaju u nesvest, učim ih da razlikuju otrovnice od neotrovnica. I nikad me zmija nije ujela. Hvatam je živu, pa stavljam u kakvu kantu ili kutiju i nosim van naselja, puštam u prirodu. To je i smisao mog posla, da poštujem i sačuvam i ljude i životinje – objašnjava Dragoslav.
Od malih nogu, još u zlatiborskom selu Jablanici, odakle su mu roditelji, hvatao je zmijolike guštere i zmije. Veli da se sve one plaše ljudi, da ne napadaju već se brane. Zato u hodu kroz gustu travu, kaže, treba truptati, jer zmija oseća vibraciju i sklanja se pre nego što je neko nagazi.
– Pamtim kad sam u jednom užičkom naselju došao po prijavi da su ljudi kraj neke stare šupe videli veliku zmiju. Čitav sat sam pregledao teren, a onda u grmlju spazio rep jedne belouške i uspeo da je uhvatim. Iznenadio sam se da je bila duga 180 cm, mada je poznato da u ovim krajevima rastu do metar i po dužine. Inače, otrovnice (poskok i šarka) izbegavaju urbane sredine, neće u naselja i među ljude. Njih sam viđao po obodima Zlatibora, jednog poskoka ispred kuće u naselju Zova uhvatio sam proletos. A neotrovnica ima i u gradu. U Užicu sam za dve godine uhvatio dvadesetak – kazuje mladić koji se zmija ne plaši.
Da je s Dragoslavom bolje i za ljude i za zmije, potvrđuje nam gradski ekološki inspektor u Užicu Dobrosav Jovanović.
– Gradska uprava nema posebnu službu za te namene i ranije je bila nemoćna kad su ljudi tražili ovu vrstu pomoći, pa smo s Dragoslavom sklopili ugovor po kome on uklanja zmije. Izuzetno je vredan, uvek dolazi po pozivu, uplašene ljude smiruje, a zmije ne ubija. Prava pomoć u takvim prilikama – kaže Jovanović.
Branko Pejović
objavljeno: 15.10.2012.
