Izvor: Politika, 03.Avg.2015, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska slavi, Srbija tuguje
Zvanični Zagreb prvi put za godišnjicu „Oluje” pravi paradu, a Beograd, prvi put, godišnjicu „Oluje” proglašava danom žalosti
Zagreb se već danima unazad priprema za sutrašnju proslavu, odnosno „vojni mimohod” kojim će prvi put na takav način obeležiti godišnjicu akcije „Oluja”. Centralna proslava ipak će biti održana dan kasnije, 5. avgusta, na sam dan „Oluje” u Kninu, koji je i svih prethodnih godina bio domaćin obeležavanja Dana pobede i domovinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja, jer za Hrvatsku ovaj grad ima izuzetno važnu simboličku važnost. Naime, proterivanje Srba iz ovog grada u kome su uoči ratnih dešavanja 1995. godine bili većina i isticanje šahovnice na Kninsku tvrđavu u Hrvatskoj se doživljava kao simbol konačne pobede nad „srpskim agresorima”.
I dok će Hrvati ova dva dana uglavnom provesti na ulicama, uz muziku i pesmu, Srbi iz Hrvatske, ali i Beograd, 5. avgust će dočekati u potpuno drugačijoj atmosferi. Prvi put ovaj dan će se u Srbiji i zvanično obeležavati kao Dan sećanja na stradanje i progon Srba, a odlučeno je i da to bude dan žalosti. Srbi iz Hrvatske takođe će tog dana održati parastose i pomene ljudima koji su izgubili živote tokom „Oluje”. Paralelno sa kninskom proslavom, u riječkom pozorištu će svoja ratna sećanja ispričati pet žena različitih nacionalnosti, što bi trebalo da ukaže, kako se u najavi ovog događaja kaže, da je rat ipak mnogo kompleksniji od onoga kako ga pokušava predstaviti zvanična politika. Ovaj događaj, koji je „Slobodna Dalmacija” nazvala „kontrapunktom” proslavi „Oluje”, izazvao je bes tamošnje javnosti i, kako kaže reditelj ove svojevrsne predstave Oliver Frljić, pravi medijski rat koji bi mogao dovesti i do nasilja.
Iako prvobitno ambiciozno zamišljena, vojna parada koja je predviđala da zagrebačkim ulicama, rame uz rame s hrvatskim vojnicima, marširaju i mnoge druge vojske članice NATO-a, „mimohod” se na kraju sveo na manifestaciju lokalnog karaktera. Za taj debakl hrvatska opozicija je najviše krivila vlast u Beogradu, koja je poručivala da bi učešće stranih trupa značilo otvoreni antisrpski stav. Nelagoda u kojoj se našao zvanični Zagreb, kako kažu opozicionari, mogla se izbeći da vlast nije megalomanski insistirala na međunarodnom karakteru parade, što je mnoge države dovelo u neugodnu poziciju da se svrstavaju za „Oluju” ili protiv nje, a to u ovom trenutku ne odgovara nijednoj državi.
Odluka hrvatskog državnog vrha da se organizuje parada izazvala je i u samoj Hrvatskoj oprečne reakcije, a najviše su joj se usprotivile mirovne organizacije i intelektualci.
Hrvatski novinar Denis Kuljiš smatra da obeležavanje godišnjice „Oluje” u Kninu neće uticati na odnose Srbije i Hrvatske, ali svakako neće biti ni od koristi u međusobnim odnosima.
„
Dve decenije u izgnanstvu: izbeglice iz Hrvatske (Foto Fonet)
Svake godine se ta akcija obeležava u Kninu i na to su navikli i Srbi i Hrvati. To je nešto za šta bi se reklo da je normalno i regularno. Ono što je tu novost jeste ta vojna parada koja se priređuje u Zagrebu, za koju nije jasno kakva se i kome poruka upućuje”, kaže Kuljiš za Tanjug i dodaje da je pitanje parade „predizborni manevar” vlade i vladajuće stranke, „koji ima čak i neke ratno-huškačke elemente, jer se demonstrira nekakva vojna sila koja nema veze sa evropskim prioritetima koje Hrvatska ima kao zemlja unutar NATO-a”. Ovom događaju usprotivila su se i udruženja ratnih veterana, ali iz potpuno drugačijih razloga. Oni, naime, veruju, da se time skreće pažnja sa centralne proslave u Kninu.
Aktivisti Centra za mirovne studije, koji su na centralnom, Markovom trgu organizovali javnu konferenciju za novinare pod nazivom „Rat je gotov” u znak protesta protiv parade, kažu da je ona samo produbila podele u društvu. Tražili su rasvetljavanje činjenica o nestalima, stradalima i raseljenima u toj akciji i poručili da Hrvatska nikada nije prestala da slavi rat.
Međutim, ni u Srbiji nisu svi zadovoljni činjenicom da je 5. avgust proglašen Danom sećanja na stradanje i progon Srba. Prema rečima Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam, to je samo „nastavak one priče koju smo već imali – da se i dalje žrtve računaju kao ’naše’ i ’njihove’”.
„Mislim da nadmetanje sa brojem žrtava, čije su veće, čije manje, postaje mnogo degutantno, kao što je bilo degutantno sve što se događalo uoči obeležavanja 20. godišnjice od genocida u Srebrenici”, smatra Popov.
