Izvor: Politika, 29.Nov.2014, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska minira samit u Beogradu?

Zoran Milanović je požurio da otkaže dolazak na skup premijera centralne i istočne Evrope i Kine, koji bi trebalo da bude najvažniji diplomatski događaj na Balkanu

Hrvatski premijer Zoran Milanović potvrdio je juče da neće doći u Beograd 16. decembra na samit premijera centralne i istočne Evrope i Kine, koji zajednički organizuju Beograd i Peking. Po svemu sudeći, Milanović će biti i jedini među 15 pozvanih šefova vlada koji neće prisustvovati ovom skupu. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako za „Politiku” kažu u Vladi Srbije, svoj dolazak su pre nekoliko dana potvrdili svi pozvani gosti, a među njima i premijer Hrvatske, ali je on očigledno u međuvremenu odustao od puta. Umesto njega dolazi ministar saobraćaja Siniša Hajdaš Dončić.

Zvanična potvrda dolaska slovenačkog premijera Mira Cerara već je stigla, albanski premijer Edi Rama je svoj dolazak najavio prilikom nedavne posete Beogradu, a portparol Vlade Estonije Vili Kand je juče za „Politiku” potvrdio da će prvi čovek njihove vlade Tavi Roivas doputovati u Beograd. Pored njih i domaćina srpskog premijera Aleksandra Vučića, skupu sa premijerom Kine Li Kećengom prisustvovaće još i šefovi vlada Mađarske, Poljske, Slovačke, Letonije, Litvanije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Bugarske i predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda.

Uz potvrdu da njihov premijer neće prisustvovati ovom sastanku, iz hrvatske vlade je našem listu stiglo i saopštenje u kome se citiraju Milanovićeve reči izgovorene juče u Dubrovniku, gde on navodi i da je očekivao da se vlast u Srbiji ogradi od istupa Vojislava Šešelja nakon povratka iz Haga. „Ako neko ulaže puno energije, vremena i emocija, i ima štete od toga, u zaštitu srpske manjine u Hrvatskoj, to sam ja i to je moja stranka i moja vlada. Prema tome, očekujem od drugih da se barem korektno izjasne o nekim događajima. Recimo, o ovom ponašanju ’uvaženog gospodina’ koji je izbačen iz Haškog suda, jer to je i pitanje kulture, naročito zato što su svi ti ljudi bili isto političko društvo devedesetih godina prošlog veka”, rekao je Milanović dodajući da veruje da bi se prethodna vlast u Srbiji ogradila od Šešeljevih izjava dok „ova iz nekog razloga neće, i u takvim okolnostima smešno je da ide tamo”.

Komentarišući izjavu srpskog premijera da je rezolucija Evropskog parlamenta uvreda Srbiji, Milanović odgovara da nije reč o uvredi već o „izbalansiranoj rezoluciji” za koju čak nije bilo dovoljno razumevanja u Evropskom parlamentu, jer su mnogi govorili da je to korišćenje EP za hrvatsko-srpske obračune. On je ocenio i da to nije„nikakva huškačka rezolucija”, što, kaže, nisu razumele ni neke kolege iz Slovenije. On očekuje konstruktivnije i razumnije ponašanje i poručuje da se mora preuzeti odgovornost, jer „državništvo uključuje i odgovornost, a ne bežanje od problema i guranje glave pod jastuk”.

Odgovarajući Milanoviću, ministar policije Nebojša Stefanović ocenio je da je Srbija veoma posvećena regionalnoj saradnji.

„Zadovoljan sam što je posle mnogo žalosnih stvari koje su uradili, a poslednja od njih bila je rezolucija koju je Hrvatska predložila u Evropskom parlamentu, gospodinu Milanoviću nešto smešno”, rekao je Stefanović i dodao: „Nama nije. Važna nam je regionalna saradnja, nije nam smešna i veoma smo joj posvećeni, a to što bi hrvatski premijer voleo da se meša u izbore građana Srbije i političare koje biraju, više govori o njemu nego o nama.” Stefanović je u izjavi za Tanjug, dodao da se nada da će Milanović pokazati bar malo državničke odgovornosti i sačuvati onih 10 tabli na ćiriličnom pismu koje u Vukovaru do sada nisu uspeli da sačuvaju.

Zanimljivo je, međutim, da Milanović tvrdi i da „nezavisno od događaja poslednjih dana”, sastanak u Beogradu, posle onih u Varšavi i Bukureštu „nije poslovno opravdan”.

„U samom poslovnom smislu mi imamo druge kanale saradnje. Dakle, vodili smo računa o tome da nikoga ne uvredimo. Međutim, ovaj sastanak u Beogradu, koji je sad već treći po redu, pomalo traži i smisao cele priče”, ustvrdio je hrvatski premijer.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić kaže da je imajući u vidu sve ono što se dešava sa Hrvatskom u poslednjih nekoliko dana, očigledno da ona svoju spoljnu politiku vodi tako što, ne samo da pokušava da pridobije što više glasova za izbore nego i u skladu sa svojom novostečenom snagom članice EU i NATO-a.

„Srbija je vrlo zgodna meta da ona sve to i pokaže. Srbija je zemlja koja je demonstrirala svoje simpatije prema Rusiji, koja je rekla istorijsko ’ne’ sankcijama protiv Moskve, i za Hrvatsku je prosto ona idealna zemlja na kojoj se može demonstrirati ta sila Zagreba, njegova iskrena posvećenost članstvu u EU i NATO-u”, objašnjava Simić i dodaje da Brisel, „ni natovski ni unijski” nikada nije gledao blagonaklono na susrete sa kineskim premijerom pribojavajući se da Kina zapravo želi da podeli Evropu, da stvori neki rascep.

Hrvatska priča ono što bi Brisel i Vašington želeli da čuju, jer je u prilici da bude portparol EU i Amerike.

„Onim što je Hrvatska uradila u Evropskom parlamentu, demonstrira svoju snagu, hoće da pokaže da je na prvoj liniji fronta, slično Poljskoj kada je u pitanju Rusija. Ali, videli smo i glasanje, Srbija baš i ne uživa veliku popularnost. Svi oni koji su glasali za hrvatsku rezoluciju su nam poručili da im smeta naša politika”, ocenjuje Simić uz ocenu da ima i „zrnca” istine u Milanovićevoj oceni o samitu jer od kineskih para do sada navodno nije bilo mnogo vajde.

„Kineske pare se daju pod vrlo povoljnim kamatama, ali se one vraćaju u Kinu jer na tim poslovima ne rade domaći nego kineski radnici. One se vraćaju nazad, a ostaje ono što naprave Kinezi”, kaže Simić.

Deset milijardi dolara kredita za centralnu i istočnu Evropu

Samit premijera centralne i istočne Evrope i Kine koji se ovoga puta održava u Beogradu je treće po redu okupljanje evropskih premijera i predsednika kineske vlade. Prvi takav susret održan je pre dve godine u Varšavi dok je prošle godine domaćin bio Bukurešt. Pre dve godine u Poljskoj, tadašnji kineski premijer Ven Đijaba najavio je da njegova zemlja planira 10 milijardi dolara vrednu specijalnu kreditnu liniju za centralnu i istočnu Evropu, a sredstva bi bila uložena uglavnom u razvoj infrastrukture u 16 država učesnica samita. Učesnici samita su se složili da je uloga Kine u svetskoj ekonomiji i politici u stalnom porastu kao i da stalno jača uloga država centralne i istočne Evrope unutar Evropske unije.

J. Cerovina

objavljeno: 29.11.2014.

Nastavak na Politika...