Izvor: Blic, 21.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Horsko lajanje političara na zvezde
Horsko lajanje političara na zvezde
Večeras smo odigrali najbolju predstavu do sada - rekla je popularna glumica Mirjana Karanović na početku razgovora za 'Blic' obavljenom nakon druge predstave 'Pandorina kutija' prikazane na sceni WUK - a (Werkstatten und Kulturhaus) u Beču. Ovaj komad tekstopisca i reditelja Gorana Markovića rađen u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, recimo i to, privukao je veliku pažnju ne samo naših ljudi već i Austrijanaca, što je posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << došlo do izražaja u posle predstave upriličenom razgovoru sa Goranom Markovićem.Obrazlažući ovu svoju ocenu Mirjana Karanović je navela da ne zna precizan odgovor na pitanje zašto je to tako.
'Da li zbog toga što dugo nismo igrali 'Pandorinu kutiju', pa smo se uželeli igre - mada je i sinoć bila jako dobra predstava, ali smo večeras otišli korak dalje - da li zbog zbilja fantastične publike, da li zbog prostora koji je odličan za ovu predstavu, jer je intiman, da li zbog nekih sasvim iracionalnih razloga, ne umem da odredim. Ali, u svakom slučaju bilo je odlično i stvarno mi je drago što smo došli ovde. Pri tom, meni je uvek najvažnije to što se dešava na sceni, taj energetski saldo koji mi glumci postignemo.' Ova predstava čija je radnja smeštena u današnju Srbiju govori, između ostalog, ne samo o otvaranju policijskih dosijea već i otvara jedan univerzalni problem suočavanja čoveka sa sopstvenom prošlošću. Međutim, nije li i ovaj razgovor koji je publika vodila sa autorom pokazao da je taj društveni i politički kontekst nešto što mnogo više prvocira ljude?
- Mislim da je većina ljudi u zemlji Srbiji prosto zavise od toga i da sada ne možemo da se oslobodima. Imamo naglašenu tu potrebu da se, onako, ko' pijan plota držimo politike i političara. Izražena je ta žeđ da oni budu nešto bitno. A, što Goran Marković kaže, stvarno više nisu toliko važni u našem životu. Manje više, ne mislim ništa ni loše ni dobro, oni su sada, prosto, normalni političari. Uostalom, kao svuda u svetu, samo što su u svetu malo šlifovaniji, ne laju toliko kao naši, nisu toliko direktni nego umotaju stvari u marketinške i sofisticirane varijante. Mi, izgleda, to ne shvatamo onako kako treba. Kako vi vidite tu svojevrsnu zavisnost ljudi od politike i političara? Nije li to, možda, i izbegavanje odgovornosti za (ne)uspehe u sopstvenom životu ?
- Jeste, mi stalno mislimo da nam život zavisi samo od njih, i da moramo da imamo izražen emotivni odnos prema njima. Svojevremeno su jedni mrzeli Miloševića, drugi Vuka, a posle Đinđića. Prisutan je taj odnos prema stvarima - da ukoliko voliš Koštunicu moraš mrzeti Đinđića, ako voliš Šešelja onda mrziš ne znam koga, i tako dalje. Čemu tako izražen emotivni pristup, emotivan princip. Po meni to je besmislica, i mislim da oni nisu vredni toga da ih strasno volimo ili mrzimo, a još manje da se svađamo između sebe zbog njih. Treba da se okrenemo nekim svojim pitanjima i stvarima, a oni će biti jedni ili drugi na vlasti, ili će se smenjivati. I, znate šta, bez obzira ko pobedi, stvari će morati da idu kako idu.
A to znači?
- To znači da mi ne možemo biti mimo onog sveta kome smo rešili da pripadamo i gde smo i geografski smešteni. Toga moramo biti svesni sviđalo se to nekom ili ne. Vratimo se vašem poslu, vašoj umetnosti. Snimate film sa Emirom Kusturicom; o kakvom liku je reč?
- Nikad takav lik nisam igrala, veoma sam srećna što me pozvao da radim na tom filmu. Za mene je on, Emir, nešto najuzbudljivije što postoji u mom poslu. Govorim kao o čoveku sa kojim sam u mogućnosti da sarađujem, da stvaram, da zbilja stvorim...Jer, on je reditelj koji sa jedne strane ima apsolutno precizan plan, sliku toga šta hoće, a sa druge strane u taj precizno uređen raspored stvari on pušta da svi ulaze i 'svi premeštaju taj nameštaj' i nema nikakav strah od tuđih ideja i predloga. Kažete da nikada takav lik niste igrali, u kom smislu?
- To je nešto potpuno drugačije od svega što sam do sada igrala. Žena koja nije heroj, nego je, onako, stvarno žena. I nije majka heroj nego je potpuno drugačija. A, sa druge strane nije obična. U svakom slučaju uzbudljivo je igrati je. Planirate li nešto novo, bilo na filmu ili u teatru?
- Najvažniji mi je sada, u ovom trenutku, moj pedagoški rad na akademiji. Jer, kao što znamo počela je školska godina i treba se posvetiti tome, a za buduće projekte videćemo. Tatjana Nježić
