Izvor: Blic, 23.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holivudski žutokljunci
Holivudski žutokljunci
'Do poslednjeg daha' je moja četvrta knjiga, ali nisam pisac i pisanjem se bavim usput. Duboki razlog za nju je naših krvavih deset godina, sve ono što se videlo sa moga pendžera, bez literarne ambicije, jer sebe smatram dnevnim pesnikom - reči su Radeta Šerbedžije na veoma posećenoj konferenciji za novinare u 'Ateljeu 212' povodom objavljivanja autobiografije na srpskom jeziku, a gde će (naš) holivudski glumac večeras održati koncert.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
O razlozima za pisanje autobiografije...
- Sudelovanjem u našim životima pokušavao sam biti na putu onih koji su želeli sprečiti rat. I pitam se da li se učinilo sve što se moglo da bi se izbegla katastrofa. Ova knjiga je prilog čoveka dobre volje i optimizma koji želi da učestvuje u ponovnom građenju mostova. O optimizmu u knjizi...
- Pokušao sam shvatiti i drugačije stavove smatrajući da ne moramo svi isto misliti. Ali, ja ne mogu sarađivati s ljudima koji drugačije misle. Lepo mi je rekao pokojni Lazar Udovički, moj tast, izuzetan čovek, kad sam ga pitao: Reci mi, Lazo, kako da uspostavim odnos s prijateljem koji je to i to učinio. Odgovorio mi je: 'Rade, postoji nivo tolerancije do koje se iz tvog svetonazora mogu trpeti drugačiji stavovi. Nekim prijateljima moraš reći: Nažalost, ti si prekoračio granicu moje tolerancije'. Mogu ja sesti i piti piće s ljudima iz Šešeljeve stranke sve dok ne učine nešto što tu moju granicu tolerancije ne kosi, to jest dok ne učine nešto što nije samo drugačije mišljenje. O susretima sa slavnima, žutokljuncima, nelagodi...
- Zadovoljan sam, recimo, poglavljem o saradnji sa Stenlijem Kjubrikom, o Vanesi Redgrejv, zato razmišljam o engleskoj verziji ove knjige. Ne bih izbacivao one delove koji strancima, naizgled, mnogo ne znače. Na primer, o Zoranu Radmiloviću. Jer, baš u tim pikanterijama leži nešto što ih može zainteresovati. Ipak, ona bi bila fokusirana za drugačiju čitalačku publiku i morala bi imati poglavlje o životu čoveka u Americi koji je nekada, negde davno, u mladosti bio, oprostite što to kažem, blizu karijeri njihovim zvezda u svom mikrokosmosu. Šta se sa mnom zbivalo kad sam došao u poziciju da stojim nasuprot žutokljunca kome ni ime ne znam a velika je zvezda mada nije ni trećinu vešt koliko ja. Odjedanput postajem početnik sa svim talentom i iskustvom. Želim o tome da pišem. Nije to poniženje, ne, nije to, već nelagoda. Ali, ja sam i ranije, dok sam živeo u Jugoslaviji, bio naviknut na takvu vrstu života i nisam odviše tašt - teško je to reći, jer svi smo mi u umetnosti tašti, ali nisam bio odviše. U nogometu, e tu, ako mi neko kaže da sam loš, išlo bi teže!
O glumačkim iskustvima...
- Imam još životinjske snage u sebi i potrebe da se znojim i živim punim plućima. Izvinjavam se mladim glumcima što im o tome još ne mogu pisati. I nema toga mnogo što bih im mogao savetovati. Bavio sam se i pedagogijom i uvek mi je osnovna uputa mladom glumcu bila da verujem da je bolji od mene, samo da se malo potrudi. Najbolje je da se autoritet pokuša srušiti istog časa. Ako to pedagogu uspe, a student ga i dalje poštuje i gotovo pomalo mu i ne veruje, uspeo je kao pedagog. M. Marjanović
