Izvor: Vostok.rs, 12.Sep.2013, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandija „odgovara“ za Srebrenicu
12.09.2013. - Povod da se podsetimo važnosti borbe za istorisjku istinu
U septembru 2013.godine, Vrhovni sud Holandije je prihvatio krivicu svoje države u slučaju pogibije 3 muslimana u Srebrenici u julu 1995.godine. Reklo bi se, apsurdna situacija. No, dajte da se prisetimo šta se zapravo dogodilo u Srebrenici i u čemu se zaista sastoji krivica Holandije?
Danas je Srebrenica postala sinonim za genocid muslimanskog stanovništva, koji je navodno počinio srpski vojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << korpus u okolini Srebrenice 1995. godine. Manipulacija brojem žrtava je počela još onda kada su te 1995. godine u medijima počele da se pojavljuju cifre koje lede krv- od 8 do 27 hiljada ubijenih muslimana. Pri tome se o broju žrtava uvek govorilo kao o okvirnim ciframa, obzirom da direktnih dokaza nije bilo. I do danas muslimansku verziju o genocidu niko ni ne pokušava da proveri, čak i međunarodne organizacije ovaj podatak prihvataju kao aksiom. Ipak, podaci o broju žrtava se ne potvrđuju činjenicama, slika o onome što se dogodilo u julu 1995.godine ostaje nejasna, a dokazi protivurečni, kao i mnoge optužbe- nedorečene.
Ali, ipak, okrenimo se činjenicama. Srebrenica gradić, sa ne više od 10.000 stanovnika. U samom gradu je većina stanovnika muslimaske veroispovesti, a oko grada žive uglavnom Srbi. Rat koji je buknuo 1992. godine u BiH nije prošao mimo ovog gradića. Već 1992. godine u opštini Srebrenica bilo je uništeno 21, a u opštini Bratunac 22 srpska sela, ubijeno je više od hiljadu civila, uglavnom starih, žena i dece. 1993. godine Srebrenica je dobila status „zaštićene zone“, tu su došli i mirotvorci. Ovakva je odluka bila donesena kako bi osigurala mir u ovom regionu Bosne, ali desilo se nešto drugo. Alija Izetbegović tadašnji predsednik BiH je podsećao, da se svim silama u Srebrenicu mora dostavljati oružje, kako bi iza leđa mirotvorcima, u gradu „plavih šlemova“ mogla da se formira velika grupacije vojske (bilo je poslato 18 helikoptera oružja). I tako je Srebrenica, u kojoj je bila smeštena 28. muslimanska divizija, postala centar terorističke delatnosti. I odmah su počeli napadi muslimanskih vojnika na srpska sela, ubistva, paljenje kuća, maltretiranje srpskih civila. Glavni zadatak ove formacije je bio da se sa sarajevskog fronta udalji veliki broj srpske vojske. Prema podacima Instituta istraživanja srpskih žrtava, na teritoriji opštine Srebrenica, muslimanske snage su 1992.-1995.godine ubile 3262 srpska civila.
Važna je i činjenica, a prema saopštenjima Vrhovnog komesara UN za pitanja izbeglica - da su muslimanske vlasti zabranile evakuaciju žena i dece iz grada, kada su u Srebrenicu došli mirotvorci jer su pretpostavljali da Srbi neće napadati ovaj gradić ako se u njemu budu nalazili žene i deca, to jest, praktično su ih ostavili u gradu kao taoce. 6.jula 1995.godine Srbi su počeli sa ofanzivom na Srebrenicu. Operacija, koju je sprovodila Vojska Republike Srpske bila je najpre u vezi sa bezbednošću srpskih civila i izbacivanjem muslimanske vojske iz grada.
Neposredno pre nego što je srpska vojska zauzela Srebrenicu, tokom noći sa 11. na 12. jul u gradu se nalazilo 40.000 ljudi, od toga 25.000 žena, dece i staraca. Humanitarna situacija je bila teška. A komandant divizije Naser Orić je veče pre srpske ofanzive, napustio grad sa 20 oficira. Ovo govori o tome da muslimanksa vojska uopšte nije ni planirala da brani Srebrenicu.
U gradu su ostali holandski mirotvorci, koji nisu dobili naređenje da učestvuju u vojnim dejstvima, a Armija RS je Srebrenicu zauzela sa malo snaga (200 vojnika). Oko 25 hiljada civila se našlo u bazi UNPROFOR-a u Potočarima, a naoružana kolona muslimanskih vojnika je izašla iz grada po koridoru koji je za njih ostavila srpska vojska i krenuli su prema Tuzli,. Veliki deo pripadnika ove kolone je došla do Tuzle, ali je u sukobima poginulo prema raznim podacima između 400 i 700 ljudi.
Šta se desilo sa civilima koji su bili koncentrisani oko holansdkog bataljona? Komanda srpske vojske je predložila da se organizuje prevoz stanovništva na bezbedno mesto, omogućila je čak i transport i organizovala evakuaciju na teritoriju Tuzlansko - Podrinjskog kantona. Ostali su sačuvani i dokumentarni snimci, na kojima je zabeleženo kako general Ratko Mladić ulazi u svaki autobus, predstavlja se i smiruje žene, decu i stare, obećavajući im bezbednost. Tako je i bilo. Iz Srebrenice su tada bile evakuisane 22.853 osobe. U Deklaraciji, koju je dan kasnije potpisla Vojska RS, muslimani i UN, konstatovano je da je sve izvedeno prema Ženevskoj konvenciji. Holandski bataljon je pomagao pri evakuaciji, jer je u suprotnom pretila humanitrna katastrofa. Zapravo, i srpska vojska i holandski mirotvorci su učinili sve kako bi pomogli civilima.
Ipak, porodice Hasana Nuhanovića i Rize Mustafića su podnele tužbu holandskom sudu, optužujući mirotvorce da su oni „predali“ muslimane Srbima, da su se muslimani prvo složili da budu evakuisani, a da su potom članovi njihovih porodica poginuli. Ipak autoru ovog materijala nije pošlo za rukom da nađe niti jedan izvor u kojem bi bili navedeni razlozi pogibije ovih ljudi. Osim toga, 2008.godine, okružni sud u Hagu je ustanovio da Holandija ne snosi odgovornost za ovaj „neuspeh“ mirotvoraca. Potom je sledila žalba tužioca. 5. jula 2011.godine apelacioni sud u Hagu je ustanovio da Holandija jeste odgovorna za smrt trojice muslimana, koji su poginuli u Srebrenici 1995.godine. Sada već apelaciju podnosi optuženi. Epilog je da je Vrhovni sud Holandije potvrdio krivicu Holandije za smrt trojice muslimana u Srebrenici. To je otvorilo vrata za podnošenje zahteva za odštetu svih onih čiji su rođaci bili ubijeni zbog propusta holandskih mirotvoraca.
Ovaj neobični proces u Holandiji je interesantan još i zbog toga što je na zahtev Vlade, Holandski institut vojne dokumentacije, tokom 6 godina prikupljao materijale i dokumenta o događajima u Srebrenici, sastavivši izveštaj o obavljenom poslu na 6 hiljada stranica. U aprilu 2002.godine, bila je održana prezentacija materijala u Haškom parlamentu. Po mišljenju eksperata, posao plavih šlemova nije bila zaštita enklava, već „uzdražana vojna reakcija“. Po prvi put u ovom izveštaju se pominje i krivica muslimanske vojske, koja je rešila da se zajedno u koloni sa civilima evakuiše u Tuzlu. U izveštaju Holandskog centra takođe je pomenuta „pojedinačna odgovornost“ holandskih vojnika za pogibiju muslimana u Srebrenici.
Sva ova buka oko Srebrenice nije mogla da prođe mimo holandskih mirotvoraca, koji su dugo godina ćutali o onome šta se dogodoilo. U avgustu 2008.godine neki id njih su čak, na sopstvenu inicijativu došli u Beograd, kako bi ponudili svoju pomoć advokatima predsednika Republike Srpske Radovanu Karadžiću. 20 osoba je bilo spremno da istupe kao svedoci u procesu i da opovrgnu optužbe da je srpska vojska izvršila krivična dela oko Srebrenice 1994.i 1995.godine. Bivši mirotvorci su tvrdili da, dok su služili u Srebrenici, nisu znali niti videli bilo šta poput masovnog streljanja muslimana i da su o ovome čuli tek po povratku u svoju zemlju. Vojnici su istupali pred parlamentarcima u svojoj domovini, ipak Haški tribunal nije želeo da ih sasluša. Svoja delovanja u tom pravcu oni su nazivali „misija istine“. Oni su govorili da su bili pod velikim pritiscima brojnih holandskih političara i muslimanskih organizacija, koji su od njih tražili da priznaju „krivicu Srba“. Komandantu bataljona Karemansu su čak pretili i ubistvom i on je bio prinuđen da napusti Holandiju. Ovo je veoma uticalo na bivše mirotvorce. Oni su govorili da su u tom periodu, povodom ovih pritisaka i njihove porodice počele da se raspadaju, dvojica su se izvršila samoubistvo, neki su pali u tešku depresiju. Ali, oni su bili dosledni i nisu pristajali na laž.
„2006.godine Ministarstvo odbrane Holandije je podržalo mirotvorce i nagradilo „za uspešno obavljen posao i dobro vladanje u Srebrenici“. Posle ovoga kritika muslimanskog lobija je postala još jača. Šta više, optužili su čak i same Holanđane za navodno učešće u masovnim ubistvima hiljada nevinih muslimana. Nazivali su ih čak „mirotvorcima sa krvavim rukama“. Na kraju je odgovornost na sebe preuzela država, kako mirotvorci ne bi bili krivi. Ali, posledice onoga što se dogodilo mogu biti katastrofalne. Prvo- uzimajući u obzir da je Tribunal pomenuo cifru od 8000 ubijenih, Holandija je morala da počne da prikuplja sredstva kako bi isplatila odštetu rođacima svih žrtava. I drugo- interesovanje za ono što se dogodilo u Srebrenici kroz ovakve procese samo raste.
Uzgred, pitanje o žrtvama u Srebrenici, odavno je prešlo iz pravne dimenzije u političku. Cifra od 8000 muslimana koji su poginuli od „ruke srpskih vojnika“, a koju stalno pominje Tribunal, uskoro će postati neprikosnovena: već se čuju predlozi međunarodnih organizacija da se prestane sa ponovnim razmatranjem događaja iz Srebrenice, jula 1995.godine.
A šta će biti sa istinom? Jer, naučnici iz raznih država, u tom smislu i sa Zapada, pravnici, istoričari, patolozi, demografi i drugi analiziraju postojeće podatke, iznose protivrečne činjenice postojeće verzije događaja, menjajući opštu sliku onoga što se dogodilo. Ipak, još su živi očevici i učesnici tih događaja, postoje neobjavljeni dnevnici učesnika tih događaja- muslimana. Pomenućemo svega nekoliko momenata.
U julu 2012.godine, Belorusija je omogućila politički azil majoru francuske tajne službe. Ovaj francuski major je pokazao dokumenta o događajima u Srebrenici. Prema sadržaju ovih dokumenata, ubistva u Srebrenici su pripremale tajne službe SAD, Engleske i Francuske, koristeći plaćenike, a o ovome nije znala Vojska Republike Srpske. Amerikanac Džon Šindler je objavio mnogo novih podataka koji pokazuju da je Sarajevo „izdalo“ Srebrenicu, kako bi se svetu pokazala tragedija, za koju su opet krivi Srbi. Mnogi naučnici i istraživači su obratili pažnju na interesantan detalj iz knjige, gde Alija Izetbegović govori rukovodstvu Srebrenice: „Znate, meni je Klinton predlagao 1993.godine, da četničke snage uđu u Srebrenicu, izvrše pokolj 5000 muslimana, kako bi bio stvoren razlog za vojnu intervenciju“.
Na ovaj način, novi podaci omogućavaju da se na dešavanja u Srebrenici gleda iz potpuno drugog ugla. A Holandija, moguće i ne potpuno namerno, podgrejala je interesovanje za ovu epizodu rata u BiH i dala još jedan povod da se podsetimo važnosti borbe za istorisjku istinu.
dr Jelena Guskova,
Izvor: Glas Rusije
