Izvor: Blic, 01.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoću da spajam ljude
Hoću da spajam ljude
Japanac Damo Suzuki već trideset godina po raspadu tehnološkog džina rokenrola, grupe 'Ken', u kojoj je kao pevač započeo svoju misiju, istrajava na sopstvenoj karijeri, putuje planetom, nastupa na stotinama koncerata i sarađujući sa mnogim lokalnim muzičarima. Po drugi put u Beogradu nastupio je proteklog vikenda u Domu Omladine uz američku grupu 'Kuldesak'. Uoči nezaboravnog koncerta tokom koga se muzika iz minuta u minut valjala od konstrukcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do rekonstrukcije, od kosmičke jednostavnosti do prepoznatljivih šema rokenrola a očaravajuća psihodelija plenila srca, razgovarali smo sa njim za 'Blic' o razočaravajućem početku 21. veka koji ne obećava ništa izvesniju sudbinu od one kojoj je bio prepušten čovek kamenog doba.
Sa kojim osećanjima, nakon dve godine, ponovo dolazite u Beograd, ovog puta sa bostonskom grupom 'Kuldesak'?
- Ovde sam u posebnoj vrsti misije koja nije toliko usko povezana sa muzikom. Muzika je samo posrednik, medujum, da spojim ljude. Svi koji dolaze na moj koncert žude za jednom vrstom energije koju ne bih direktno definisao kao globalnu žudnju za mirom, ali svakako je to vrsta energije koja nudi jednu drugačiju viziju sveta. Pogledaj, molim te, političke ideje koje kolaju svetom dve hiljade, tri hiljade godina, i šta? Isprobali smo vrste političkih ideja i stilova ali ljudi i dalje nisu zadovoljni, niti im je bolje. Zato ne bi trebalo više da živimo u svetu politike, nego ispod tog površnog civilizacijskog sloja koji nam se nudi. Moramo biti zajedno i uraditi neke stvari, ne zbog politike, nego uprkos njoj. Sve vrste revolucija započinjale su ispod površine vladajućeg mišljenja.
Koja vrsta revolucije bi trebalo da se desi 'ispod površine vladajućeg mišljenja'?
- Kad kažem 'revolucionarne promene', pritom ne mislim na nasilne društvene promene nego na revoluciju 21. veka koja bi trebalo da se desi na metafizičkom, duhovnom planu. To je promena koja se dešava u glavi svakog od nas, povezana sa osećanjima koja nisu stvar ovog trenutka nego stvar planetarne vizije. Upravo radim na jednom albumu koji će se zvati 'Metafizički transfer'. Ako živiš u miru i razmišljaš o miru generacija koje dolaze, to ti baš i ne polazi za rukom. Ali kad rat zakuca na vrata tada ne razmišljaš samo o sopstvenom miru nego i o budućnosti planete.
Mislite na činjenicu da tehnološki najjača civilizacija uništava drevni Sumer nesvesna da time ruši i sopstvene korene?
- Moj je stav da ne odgovaram na politička pitanja ali slažem se da su se ljudi pokrenuli u lošem smeru, sve manje poštujući Boga. Tek kad se nešto loše desi ljudi se ujedine, a, ustvari, trebalo bi da to uradimo pre nego što stvari krenu naopako. Ljudi bi trebalo da, bez obzira na religiju i boju kože, započnu suštinsku komunikaciju. Možda ovako strašan rat pomogne da se ujedine oko nekih vrednosti nakon njegovog kraja, promene svest i krenu u suprotnom smeru od civilizacije materijalizma. Mnogo toga se promenilo posebno u svesti ljudi kojima je Amerika bila neka vrsta ideala. Mnogo će biti opasno kad se ovaj rat završi, jer, kako će širom sveta ljudi gledati na Ameriku? Ono što trenutno rade nije ništa drugo od onog što su već radili i u drugim delovima sveta pa i ovde, kod vas. Bojim se da mnogi već sada vide američkog predsednika u Den Hagu.
Da li ste se za saradnju sa grupom 'Kuldesak' odlučili dok ste, usisavajući prašinu, preslušavali njihov album?- Nemoj da ofiraš kako Damo sam usisava po kući. Još pre tri godine u Njujorku sam dobio njihov CD ali sam ga tek nedavno preslušao i odlučio da radim sa njima. Moja je muzika u stalnom pokretu stalno se menja i baš mi odgovara njihov način muzičkog razmišljanja. Nisu tipični predstavnici 'američke škole', otvoreni su prema raznim uticajima i u svim pravcima. Tako i ja razmišljam, ne stvaram muziku za određene kategorije ljudi, niti da bih je svrstao u neku postojeću muzičku kategoriju. Milorad Pavlović
