Izvor: Politika, 28.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li zakon doneti departizaciju
Za opoziciju sporan predlog zakona o javnim preduzećima, jer direktor može biti i stranački funkcioner, pod uslovom da zamrzne partijsku funkciju
Poslanici srpskog parlamenta uskoro će raspravljati o zakonu o javnim preduzećima, koji će, kako tvrdi vlada, omogućiti depolitizaciju, odnosno profesionalizaciju u radu javnih preduzeća i dovesti do njihovog efikasnijeg i transparentnijeg rada, pa i boljih rezultata.
Zakon je već dostavljen u skupštinsku proceduru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a čim su predstavljena neka njegova rešenja, naišao je na oštre kritike. Pre svega, opozicija je reagovala na odredbu po kojoj za direktora javnog preduzeća može biti izabran i stranački funkcioner, pod uslovom da tu svoju funkciju zamrzne dok obavlja direktorski posao.
Na predložena rešenja, prva je reagovala Liberalno-demokratska partija (LDP), koja je juče zatražila da on bude povučen iz skupštinske procedure, jer će, ako bude usvojen u predloženom obliku, „naneti štetu državi.” Lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je juče novinarima da je zakon „temelj uvođenja totalitarnog režima”, a „LDP će borbom protiv ovakvih rešenja razobličiti harangu i vikend-raciju koja se poslednjih meseci vodi pod firmom borbe protiv korupcije”.
Prema Jovanovićevim rečima, ovim zakonom daje se mogućnost „Vučiću, Dačiću i Dinkiću da postave svakog direktora u zemlji”. Jovanović je rekao da se „umesto zakona koji bi bio dokaz iskrenog reformskog opredeljenja, dobija zakon srednjovekovnog orijenta koji feudalizuje Srbiju u partijskim torovima”. On je naveo i da ovaj akt obesmišljava lokalnu samoupravu, jer će „skupštine lokalnih samouprava birati direktore, ali 650 tako izabranih direktora odgovaraće resornom ministru, a sve što ima veze s novcem biće pod kontrolom vlade”. Jovanović je naveo i da će vlada odlučivati o direktorima 50 javnih preduzeća na republičkom nivou, jer se propisuje da u komisiji koja će odlučivati o direktorima od pet članova, tri imenuje vlada, čime je unapred obezbeđena većina”.
Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, međutim, tvrdi da je „ovaj zakon veliki korak napred i ozbiljna reforma u sektoru javnih preduzeća, koja su do sada bila utočište za partijske kadrove, izvor korupcije i bezrazložno trošenje novca poreskih obveznika”. Senić je rekao: „Kad smo pravili ovaj zakon, mi nismo želeli da šminkamo mrtvaca već da u potpunosti promenimo sistem rada javnih preduzeća. Procedure koje su predviđene rađene su u saradnji sa Svetskom bankom i to je garant da će na čelo javnih preduzeća doći ljudi koji će odgovarati za svoje rezultate, koji će biti izabrani transparentno, na javnom konkursu, koji će morati da zadovolje određene kriterijume i čija će smena biti moguća i mnogo lakša nego u prošlosti.”
Veroljubu Arsiću (SNS), članu Odbora za finansije, vrlo je zanimljiva tvrdnja opozicije da je zakon osnov za sistemsku korupciju, s obzirom na to „da ova vlada već ima određene rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”. Arsić kaže da ni u jednom rešenju ne vidi osnov za korupciju, „zakon samo uređuje izbor direktora na jedan transparentan način”. Njemu nije sporno to što direktor može biti partijski funkcioner, ako zamrzne status u partiji, pa kaže: „Svakako da i to jeste departizacija, zbog načina na koji se bira direktor.”
Vladajuća koalicija, međutim, ne može računati ni na podršku DSS-a. Rade Obradović, zamenik predsednika Odbora za finansije, kaže da DSS neće podržati zakon, jer „ne vidimo da on daje prostor za suštinsku promenu upravljanja javnim preduzećima i za suštinski bolji način funkcionisanja”. Obradović kaže da zakonska rešenja ne daju nikakvu garanciju da će biti poštovano pravilo da se ne postavljaju partijski kadrovi. On ističe da su mu neki poslanici vladajuće koalicije već ukazali na nedostatke zakona, kažu da će „oni u jednom velikom gradu u Srbiji imati problem, jer su rešenja koja su predviđena za sastav nadzornih odbora, takva da će nadzorni odbori biblioteke i vrtića imati više članova nego gradska toplana i gradsko komunalno preduzeće”. Obradović konstatuje: „Doćićemo u situaciju da nadzorni odbor EPS-a ima pet članova, a nadzorni odbor vrtića u nekom gradu – osam.”
Vladimir Ilić (URS), smatra da su rešenja dobra, ono što na prvu loptu može da se kaže jeste to da „zakon omogućava daleko transparentnije poslovanje preduzeća, postavlja mehanizme praćenja i kontrole uz mogućnost suspenzije direktora”. Ilić zaključuje: „Ono što je najvažnije jeste profesionalizacija, odnosno departizacija upravljanja.”
---------------------------------------------------------------------------
Ko su vršioci dužnosti direktora
Čedomir Jovanović naveo je juče da će biti zanimljivo videti da li će oni koji su postavljeni za vršioce dužnosti direktora u javnim preduzećima, posle donošenja zakona, biti izabrani za stalnu funkciju. LDP je napravio spisak „interesantnih” vršilaca dužnosti: „ Miloš Tomić (SNS), vršilac dužnosti direktora „Transnafte”, Nikola Petrović (SNS) finansijer „Elektromreža”, Milorad Grčić (SNS), „Kolubara”, Dmitar Đurović (SNS) „Koridori Srbije”, Aleksandar Obradović (SNS) EPS, Srđan Knežević (JS) „Elektro Vojvodina”, Jugoslava Petković (SNS), vršilac dužnosti direktora „Jugoimport-SDPR” i Bratislav Grubačić, predsednik UO „Jugoimport-SDPR”. LDP navodi i da je Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a postavljen za direktora PTT-a.
M. Čekerevac
objavljeno: 28.11.2012.
