Izvor: Politika, 26.Feb.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li se rat Rusije i Zapada oko gasa voditi preko leđa BiH?
Nakon najave mogućih aranžmana sa Moskvom, stiže ponuda i sa Zapada
Banjaluka – Odmah pošto su se u javnosti pojavile informacije da su Republika Srpska i Rusija pred potpisivanjem ugovora o direktnoj isporuci gasa, koje su pratile i nepotvrđene prognoze da „Južni tok” nije potpuno mrtav, usledio jesvojevrsni protivudar iz Energetske zajednice iz Beča, iz koje poručuju da pred BiH stoji devet energetskih projekata u koje spada i gasifikacija.
Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle još nepotvrđenih informacija o ugovoru RS i Rusije, ali i izjave Milorada Dodika predsednika RS da ima saznanja i obećanja da „Južni tok” nije zauvek mrtav, čuju se poruke Energetske zajednice iz Beča, ali i ambasade SAD u BiH ,da je pred BiH devet projekata od regionalne važnosti i da oni uprkos političkim blokadama nisu zaustavljeni. Najvažniji od tih projekata odnose se na infrastrukturu, to jest gasovod iz Hrvatske ka Brodu i Zenici, zatim konekciju Ploče–Mostar–Sarajevo–Travnik, te konekciju Lička Jesenica – Bosanska Krupa. U Ambasadi SAD rekli su da BiH kroz devet energetskih projekata ima šansu da bude deo gasnog prstena energetske zajednice. SAD kao najvažniji vide projekat gasovodne konekcije BiH sa Hrvatskom.
„Ovaj gasovod bi u BiH ulazio u Brodu i išao na jug do Zenice, gde bi se povezao sa postojećim gasovodom. EU je ranije ponudila finansiranje studije izvodljivosti ovog projekta. Nažalost, ta studija je blokirana zbog unutrašnje politike u BiH”, ističu u ambasadi SAD.
Upravo u gotovo istovremenim vestima o navodnom nastavku „Južnog toka” i ruskim energetskim aranžmanima sa RS, kao i projektima na koje ukazuju u Energetskoj zajednici iz Beča, analitičari vide opasnost od rata oko gasa koji bi svoje posledice mogao imati i na političkom polju. Posebno je, napominju, zabrinjavajuće to što su svi ti projekti na izvestan način još na dugom štapu, pa je najveća opasnost u tome da se povede političko sukobljavanje oko projekata koji su u vazduhu. Kažu da projekti na koje ukazuje Energetska zajednica iz Beča svakako zavređuju pažnju, alidodaju da ni druge mogućnosti ne treba odbaciti. Po nekim pretpostavkama, već se može naslutiti da će Banjaluka biti više opredeljena za energetsku saradnju sa Rusijom, dok bi FBiH verovatno mogla naginjati saradnji sa Hrvatkom, to jest projektima Energetske zajednice. Nije zanemarljiva, ocenjuju oni, ni uloga koju će imati novi saziv Saveta ministara BiH, naročito zbog toga što je Rusija priličnoolako najavila da odustaje od „Južnog toka”. Zanimljiv je i stav Petra Đokića, ministra industrije, energetike i rudarstva RS, koji je rekao da će u ovom pogledu RS pratiti Srbiju.
„Trošiće se energija na nešto što ko zna hoće li i kada zaživeti na terenu. Možda je, recimo, hladna otvorenost prema svim tim projektima najbolji politički odgovor. Ko ima želju i novac neka gradi. Za BiH, kao uostalom i za celi region, dobro je daima što više ponuda. Međutim, neće biti dobro ako svaka strana u BiH bude imala svog favorita uz nastojanje da minira ’one druge’, što se najčešće i dešava u BiH”, kažu analitičari i napominju da praksa pokazuje da će i na ovim poslovima biti teško zadržati pragmatičnost. Neće biti dobro, dodaju, ni ako veliki igrači celom poslu pristupe s ultimatumima.
Obrazlažući uticaj velikih zemalja na opredeljenja onih manjih kada je reč o gasu, analitičari iz RS kažu da ono što su nekada bili ugalj i čelik, kroz učešće u političkim procesima, danas jeste energija. U tom okviru je, kažu, i gas deo političke priče i obratno.
„Dođe li do ugovora sa Rusijom, RS će preko svoje kompanije trgovati direktno, umesto kao dosad preko BH gasa. Ne treba zaboraviti da je Sarajevo bilo energetski centar odlučivanja i trgovine, što neće biti u slučaju direktne isporuke”, navode oni. Napominju da sve velike države na gas ne gledaju samo kao na sredstvo politike već i sredstvo za sticanje profita.
„Jasno, u tom okviru biće mnogo aktivnosti. I ranije je postojao predlog iz SAD da se gas kupuje iz Azerbejdžana ili američkih iz škriljaca, koji je, ruku na srce, prilično skup. Ta bitka odavno je počela. Na političarima je da se opredele. RS ima dobre odnose sa Rusijom, ali ne smemo zaboraviti na komplikovanu proceduru odlučivanja u BiH. Tržište energije otvoriće veliku bitku na Balkanu”, mišljenja je Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose.
On smatra je da važno odabrati efikasniji i bolji predlog, ali tako što će se sagledati sveukupni odnosi, ne samo politički već, pre svega, oni ekonomski.
„Treba pažljivo sagledati ko je veći investitor, u koju proizvodnju, potom obim trgovinske razmene, ali i mnogo drugih faktora koji ovo važno pitanje izdižu iznadlogike ’kupi–prodaj’. Rusija ima dobre odnose sa većinom zemalja jugoistoka Evrope. To bi moglo da utiče na neke konačne odluke i obračun u ovoj oblasti. Svi će da sesluže mrkvom i štapom, samo je pitanje hoće li preovladati mrkva ili štap”, zaključuje Šolaja.
M. Kremenović
--------------------------------------------------------
Dodik: Nećemo zakon o gasu na nivou BiH
Sarajevo – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je neprihvatljivim donošenje zakona o gasu na nivou BiH jer je reč o prenosu nadležnosti. Naglasio je da BiH nema nikakvu nadležnost za energiju i da će RS naći načina da se tome suprotstavi. „Ono što oni žele jeste da ruski gas ne dolazi u RS iz Srbije, nego iz Hrvatske, i to je ta priča o izgradnji gasovoda od Broda prema Zenici”, rekao je Dodik juče novinarima u Banjaluci, ističući da samo naivni ne vide o čemu je reč.
Predsednik RS je rekao da o tome govori i najavljeni dolazak direktora Energetske zajednice jugoistočne Evrope koji, kako je naveo, veruje u skupštinsku većinu u BiH, koja će nakon osmogodišnjeg odbijanja RS doneti zakon o gasu na nivou BiH.
Prema njegovim rečima, sasvim je jasno i da Evropa, koja je zaustavila projekat „Južni tok”, želi to da uradi preko „Severnog toka”, i tako učini region zavisnim u snabdevanju gasom i ovlada ovdašnjim energetskim potencijalom.
Dodik kaže da će RS nastaviti da pokušava da se priključi na postojeći gasovod kod Zvornika, da preko Bijeljine gradi gasovod prema Banjaluci, jer bi priključenje na gasovod iz Hrvatske ili nekog drugog pravca bilo mnogo skuplje. „Nećemo davati saglasnosti za gasovod Brod–Zenica jer se time RS čini dodatno zavisnom o gasu iz nekih drugih destinacija”, dodao je on.
D. S.
objavljeno: 26.02.2015.
