Izvor: Politika, 15.Apr.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li biti revizije presude po tužbi BiH protiv SRJ
Pojedini bošnjački krugovi zahtevaju ponavljanje postupka po tužbi za genocid protiv Srbije i Crne Gore
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore (bivše SRJ), stara više od osam godina, u poslednje vreme ponovo zaokuplja pažnju sarajevskih medija i javnosti, zahvaljujući pojedinim bošnjačkim udruženjima i nevladinim organizacijama koji forsiraju priču o neophodnosti i značaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << revizije te presude, koju je moguće pokrenuti do 26. februara 2017. godine.
„Argumenti” o potrebi pokretanja postupka revizije iznose se i na posebnim skupovima u Sarajevu koji su do sada održani u organizaciji Veća Kongresa bošnjačkih intelektualaca, Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Bošnjačke zajednice kulture „Preporod” i Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99. Nedavno je promovisan i „Priručnik za reviziju ili obnavljanje postupka na presudu Međunarodnog suda pravde – BiH protiv Srbije i Crne Gore”.
Na promociji tog priručnika, čiji su autori dvojica profesora i jedan pravnik, rečeno je, između ostalog, kako će on „biti svojevrsni vodič” stručnom timu koji treba formirati sa mandatom da radi na „otkrivanju novih činjenica koje pre izricanja presude nisu bile poznate sudu u Hagu, ili stranci u sporu”.
Pokretači i učesnici kampanje, koja postaje sve intenzivnija, navode kako reviziju treba pokrenuti zbog „istine i pravde, kao i jačanja stabilnosti i procesa pomirenja u BiH i regionu”, što je i njima, kažu, bio motiv da krenu da rade to što rade. Od vladinih organizacija i političara očekuju da „slušaju glas uma, odnosno akademske zajednice koja pruža snažnu podršku inicijativi za reviziju presude kojom su Srbija i Crna Gora de fakto amnestirane od odgovornosti za genocid u BiH”.
Zagovornici „skidanja tačke” sa presude i mogućnosti ponovnog „suočavanja” Srbije i BiH pred haškim sudom ubeđeni su da je „nove činjenice moguće naći”, a oni ih vide, između ostalog, „u odlukama koje je Haški tribunal u međuvremenu doneo (predmeti „Popović” i „Beara”), kao i u presudama koje se „očekuju u predmetima Karadžić, Mladić, Perišić i Simatović”, a koje će, prema njihovom uverenju, „biti u funkciji utvrđivanja istine o dešavanjima tokom agresije na BiH”.
Sakib Softić, koji je bio pravni zastupnik BiH u procesu protiv bivše SRJ i koji je i najpozvaniji da govori o tom procesu i mogućnosti podnošenja zahteva za njegovu reviziju, nije bio raspoložen da odgovara na naša pitanja. Potvrdio je samo to da je „reviziju moguće pokrenuti”, a na svako sledeće pitanje odgovorio je ili „da se treba držati po strani” ili da „ne bi ulazio u priče koje ne želi da čuje”. Softić je i nakon što je presuda postala pravosnažna izjavio da je revizija u ovom slučaju jedini preostali pravni lek i da njeno pokretanje „ne zavisi od saglasnosti tročlanog Predsedništva BiH”.
Tužbu protiv Srbije i Srne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu BiH je podnela 1993. godine, a četiri godine kasnije taj sud oslobodio je Srbiju optužbi za genocid, presudivši da „Srbija nije počinila genocid ni preko svojih organa, ni preko svojih zvaničnika”, kao i da „Srbija nije bila saučesnik u genocidu”. Haški sud izneo je i mišljenje da Beograd „nije iskoristio svoj uticaj da bi sprečio genocid i kaznio one koji su vršili masakre”.
D. Stanišić
objavljeno: 16.04.2015.
