Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Hilari opet umeti da izgubi
Scena izgleda otprilike ovako: hladno veče na Kapitol hilu, kongresmeni u pratnji saradnika užurbano ulaze u limuzine, još jedan radni dan je gotov. Dešava se, međutim, nešto neobično. Beskućnik na ulazu u Kongres besomučno zapomaže, tražeći pomoć i zadovoljenje pravde. Prilazi mu Frensis Andervud, jedan od moćnijih vašingtonskih političara, i bez okolišanja, čelično ledenim glasom, kaže mu da je to što radi jalova rabota i da niko neće čuti njegove jauke. Reč je, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o sceni iz sada već kultne serije Kula od karata (House of Cards), a Frenk Andervud u tumačenju Kevina Spejsija je već postao „omiljeno čudovište” miliona gledalaca širom sveta. Važno je, međutim, nešto drugo. Makijavelistička metodologija za kojom poseže naš (anti)junak često je prenaglašena, ali u pomenutoj sceni na efektan način dočarava nepremostivi jaz između kluba nedodirljivih moćnika i svih ostalih koji gaje iluziju da i oni nešto mogu da promene. Na sličnom fonu je i euforija sa kojom svetski mediji prate zagrevanje za predsedničke izbore u SAD. Navijanje sa tribina, iako zavodljivo i na momente ispunjavajuće, ipak neće preterano uticati na dešavanja na terenu. Budući predsednik biće, kako za sada izgleda, onaj kandidat koji sebi da najmanje autogolova.
NOVO LICE HILARI KLINTON: Ova jesen će biti prilika da nekadašnja državna sekretarka i prva dama naciji pokaže svoje pravo lice, poručuju nam iz izbornog štaba Hilari Klinton. Okosnice nove strategije su više topline i humora. Ako je suditi prema događajima koji su usledili posle ove najave – humora zaista neće manjkati. Klintonova je u svega dva dana dala dve dijametralno suprotne izjave o aferi sa privatnim imejl nalogom koji je, suprotno svim pravilima, koristila za vreme mandata u Stejt departmentu. Prvo je početkom nedelje samouvereno izjavila da nema za šta da se izvinjava, da bi ni 24 sata kasnije za istu stvar molila američku javnost za oprost, ipak priznavši grešku. Mina na koju je nagazila u kampanji 2008. bilo je hvalisanje dramatičnim putovanjem u BiH 1996. kada je navodno na tuzlanskom aerodromu bežala od snajperske paljbe, da bi se kasnije pojavio snimak na kojem se vidi da su je u Tuzli dočekala deca sa cvećem... Ono što je pre sedam godina bila Tuzla (ali i glasanje za invaziju na Irak dok je još bila senatorka), ove godine bi mogla da bude elektronska pošta. Hoće li to Hilari Klinton opet sebi pomoći da izgubi?
Od njenog nagona za samouništenje koristi bi mogao da ima Džozef Bajden, sadašnji potpredsednik SAD. Decentni političar, za razliku od Klintonove nesklon skandalima, još međutim nije javno saopštio svoju kandidaturu. U američkoj štampi takav glas uveliko provejava, a spekuliše se da će baš Bajden biti kandidat koji će dobiti podršku predsednika Baraka Obame.
Među demokratama je još jedno lice koje zaslužuje pažnju. Berni Sanders je, ako ništa drugo, a onda pokušaj da se ideja socijaldemokratije izbori za iole značajnije mesto u američkoj politici. Dovođenje u pitanje ukorenjenih neoliberalnih dogmi neće mu, sve su prilike, doneti značajniji uspeh.
REPUBLIKANCI U ODBRANI STEREOTIPA O SEBI: Republikanski dvojac Donald Tramp i Džeb Buš kao da je ispao iz nekog satiričnog stripa o Amerikancima potpuno ubeđenim u sopstvenu izuzetnost. Iako je Buš na početku izgledao kao jedan od najizglednijih pretendenata na Belu kuću, ili makar predsedničkog kandidata Republikanske stranke, njegova reputacija se zahvaljujući sopstvenim greškama u koracima – istopila. Poput Hilari Klinton, on ponekad deluje kao da mu politički protivnici uopšte nisu potrebni. Najpre se ukopao opaskom da bi i u sadašnjim okolnostima podržao rat u Iraku, a nije mu mnogo pomoglo ni potonje izvlačenje „da nije tako mislio”. Popularnost je nastavila da mu se kruni i zbog kontroverzne izjave o takozvanim bebama za usidravanje. Izdanak dinastije Buš napao je ilegalne imigrante koji preko svoje dece rođene u Americi pokušavaju da ostvare legalan status za cele porodice. Naknadna odbrana je bila takva da bi bilo bolje da je ćutao: iako se najpre obrušio na Latinose, stvar je uprskao rekavši da je u stvari mislio na imigrante iz Azije...
Po ksenofobičnim izjavama ipak prednjači Bušov takmac u trci za republikansku nominaciju Donald Tramp. Mnogi žovijalnom milijarderu ne mogu da zaborave nedavni ispad sa konferencije za štampu na kojoj je ućutkivao novinara latinoameričkih korena da bi mu na kraju na pitanje kako namerava da deportuje 11 miliona ilegalnih migranata odbrusio: „Vrlo humano”.
Prema trenutnom plasmanu, u trci za partijske nominacije najbolje stoje Hilari Klinton i Donald Tramp. Ukoliko njih dvoje zaista uđu u trku za 45. američkog predsednika – razloge za optimizam treba da traže najpre u neverovatnom talentu suparnika da sopstvene mane prikaže u javnosti.
U euforičnoj situaciji koja će tek da se zahukta otrežnjujuće zvuči čuvena kovanica američkog pisca i esejiste Gora Vidala da Amerikom u stvari vlada jedna politička partija sa dva desna krila: demokratskim i republikanskim.
.jpg)
