Izvor: Politika, 05.Nov.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladnoća kao socijalno pitanje
Kod nas naglo raste broj ljudi na društvenoj margini, onih koji su kada padne prvi sneg u veoma teškoj životnoj situaciji
Problem zaštite ljudi od hladne zime ima svoju spoljašnju, tehničko-organizacionu stranu, ali i onu mnogo komplikovaniju i teže rešivu, unutrašnju.
Spoljašnji tehničko-organizacioni aspekt problema se svodi na to kako što bolje fizički zaštiti ljude tokom veoma hladnih zimskih dana. I to, ljude koji, s obzirom na njihove uslove života, nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaštićeni ne samo od hladnoće nego i mnogih drugih nedaća. Naročito se to odnosi na stanovnike nehigijenskih naselja, beskućnike u gradovima i usamljene starce u planinskim selima. Iz tih grupacija prošle zime od hladnoće ili od posledica hladnoće umrlo je ko zna koliko stotina ili hiljada ljudi (23 se bukvalno smrzlo). Naša namera je bila da podsetimo i javnost i nadležne da bi sledeću zimu u tom tehničkom i organizacionom smislu trebalo svi skupa da dočekamo spremnije kako se ne bi ponovilo ono što smo doživeli prošlog februara. To jest, što su doživele ove najnezaštićenije grupacije stanovništva.
Na osnovu razgovora s nadležnima u centrima za socijalni rad, u Crvenom krstu, u narodnim kuhinjama, opštinama itd. utisak je, međutim, da februarsko ,,iznenađenje” u vidu snežnih smetova i veoma niskih temperatura sada, pred novu zimu, nigde nije podiglo stepen priprema na mnogo viši nivo.
Čule su se, u stvari, samo neke naznake da nadležni štabovi na svojim prvim sastancima analiziraju prošlogodišnja iskustva kako bi ona loša sledeće zime bila izbegnuta. Takva je, na primer, namera štaba za vanredne situacije u Ivanjici da u svakom selu ima bar po jednu dežurnu mašinu za čišćenje snega, da ne bi, kao prošle zime, stajale sve zajedno na jednom mestu, udaljene od lokalnih puteva koje hitno treba raščišćavati. Ivanjica se uverila i u veliku pomoć motornih sanki na planinskim terenima, a pitanje je koliko naših opština ih već ima spremne za novi sneg. Rečeno je i to da bi opštinske organizacije Crvenog krsta trebalo da imaju u svakom selu po jednog volontera koji bi obilazio starce ili se bar čuo s njima telefonom.
Zanimljiva je i ideja o uvođenju ,,seoskih gerontodomaćica i domaćina”, to jest mladih bračnih parova koji bi se doselili u zabačena naselja i brinuli o starima.
Ona druga, unutrašnja, teža strana ovog problema zaštite stanovništva od hladnoće se, međutim, svodi na to da kod nas naglo raste broj ljudi na društvenoj margini, to jest onih koji su kada padne prvi sneg odmah u teškoj životnoj situaciji. Jer sve više je onih koji zimi ne mogu istovremeno da kupuju hranu, plaćaju struju i nabavljaju ogrev, i sve više je onih kojima je u zimskim uslovima potrebna jednokratna pomoć centra za socijalni rad da bi mogli da zadovolje svoje osnovne životne potrebe. U krug ovih ljudi spadaju već pomenuti stanovnici nehigijenskih naselja, beskućnici i stare osobe po selima, bez redovnih primanja, ali sve češće i njihovi vršnjaci po gradovima, s minimalnim penzijama, nedovoljnim i za najoskudniji život. U istoj poziciji su i mnogi nezaposleni, i to, kako oni koji godinama traže posao, tako i oni koji su posle nekoliko decenija rada dospeli na listu ,,tehnološki” nepotrebnih. Najzad, istoj grupi životno ugroženih približavaju se i mnogi formalno zaposleni, hiljade njih koji nisu na spisku fonda za nezaposlene, ali platu ipak ne primaju.
Svi su oni zimi ugroženi, ako ne baš kao stanovnici nehigijenskih naselja ili starci na hiljadu metara nadmorske visine, ali svakako dovoljno da se ne osećaju spokojno. Jer nije ovde reč samo o tim ljudima bez posla i redovnih primanja nego i o njihovim porodicama i deci, što znači da se krug onih koji se približava marginalnim grupama veoma širi. I prenosi na nove generacije. A to onda nije samo zimski tehničko-organizacioni nego ogroman društveni problem.
Branislav Radivojša
Od sutra nova serija: Eksploatacija nikla – da ili ne?
objavljeno: 05.11.2012.
