Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitler se vraća?
17.11.2012. -
U poslednje vreme u svetskim medijima se sve češće pojavljuje ime bivšeg lidera nacional-socijalizma Adolfa Hitlera, koji je uvukao nemački narod i čitavo čovečanstvo u najkrvaviji rat 20. veka, u čijem plamenu je izgorelo 60 miliona života.
Hitlerovo ime isplivava čas ovde, čas tamo, u najrazličitijim kontekstima. U austriji je čak skinut nadgrobni spomenik na grobu Hitlerovih roditelja, zato što je on bio mesto hodočašća naonacista i ekstremista. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << U Turskoj je zabranjen spot u kojem se lik rajhkancelara Nemačke koristi za reklamu muškog šampona.
Tužilaštvo Italije letos je dobilo signal – neki trgovac vinom prodaje vino u bocama na čijoj etiketi je Adolf Hitler (i Benito Musolini). Tužilaštvo je započelo istragu na osnovu žalbe američkog para čiji su rođaci poginuli u Aušvicu. A u Velikoj Britaniji na aukciji je bila prodata posteljina koja je pripadala tvorcu Trećeg Rajha za 2000 funti.
Pa i u samoj Nemačkoj interesovanje za diktaturu je jenjava. Pre dve godine u Berlinu, u Nemačkom istorijskom muzeju, održana je izložba Hitler i Nemci. Jedinstveni narod i zločini. Svaku novu generaciju brinu pitanja: kako je moglo da se desi da je Hitler došao na vlast, kakav je on bio čovek, koji su bili uzroci njegove surovosti, kakav uticaj je njegova ličnost vršila na okolinu?
Još jednom uzroke namerava da razabere nemački producent Niko Hofnam u svojoj novoj sagi o Hitleru. Televizisjka serija pokazaće život firera, počev od 1914. godine pa do njegove neslavne smrti posle pada Berlina 1945. godine.
Prošle nedelje na Prvoj nemačkoj televiziji ARD prikazana je drama Romel nemačkog režisera Nikija štajna. Premijera koja govori o protivrečnom general-feldmaršalu Trećeg rajha, okupila je ispred televizora više od sto miliona gledalaca.
Otkud ovaj neprolazni interes prema Hitlerovoj personi i njegovom okruženju? Da li je zaista Adolf Hitler posedovao nekakvu mračnu harizmu koja do danas privlači naučnike i obične ljude?
O tome razgovaramo sa nemačkim istoričarem i politikologom, profesorom doktorom Hansom-Heningom Šrederom sa Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost.
- Sa jedne strane film o Romelu, to je ipak film o otporu. Znate da ga je Hitler primorao na samoubistvo. Reč je ovojniku koji je prošao put od pristalice do Hitlerovog protivnika. I centralna figura filma je Romel, koji je do danas vrlo popularan u Nemačkoj. Epoha Trećeg rajha do danas se preomišljava, otuda i figura Romela koji je prešao vrlo složen put. Sa druge strane, u Nemačkoj do danas postoji potencijal za desni radikalizam. Prema poslednjim istraživanjima oko 9% Nemaca pristalice su zatvorenog desnog radikalizma, u istočnim (novim) zemljama ova cifra je veća – do 16%. U Nemačkoj, naravno, od strane države ulažu se napori usmereni protiv ove pojave.
Engleski dnevni list Dejli Mel napisao je u odeljku pitanja-odgovori da je o Hitleru napisano preko 39 187 knjiga, a o Napoleonu 85 640. Ali Napoleon je umro pre 191 godinu, a Hitler pre 67. Ako interesovanje prema Hitleru ne oslabi, on može da prevlada razliku. I u vezi sa tim želim da pitam za Hitlerovu knjigu Majn Kampf. Mediji saopštavaju da ona može da bude ponovo izdata. Da li je to zaista tako?
- Izdavanje knjige je zakonom zabranjeno u Nemačkoj, između ostalog u Bavarskoj, koja poseduje prava za izdavanje i koristi ih da zabrani njeno objavljivanje bilo gde. Ipak međunarodno zakonodavstvo ograničava autorsko pravo na 80 godina. Krajem 2015. godine ovaj rok ističe, posle čega svako može da objavi knjigu. I sada nemačka država traži mogućnost da spreči ovaj proced ubuduće.
Ako se setimo istorije nacional-socijalizma, Hitleru je pošlo za rukom da dođe na vlast u kontekstu snažne ekonomske krize. Danas u mnogim evropskim zemljama vidimo ekonomsku krizu, nezadovoljstvo politikom vlada raste svakog dana. Da li postoji danas, po vašem mišljenju, opasnost da može da se pojavi lider sa itom mračnom harizmom koja utiče na ljude?
- Ne vidim danas istu takvu ličnost kao što je Hitler. Ali vidim u čitavoj Evropi da antidemokratske, rasističke i islamističke stranke jačaju. To smo videli u Holandiji, u Francuskoj. U manje značajnoj meri u Nemačkoj, posebno u njenom istočnom delu. I u tome se sastoji glavna opasnost i treba pokušati da joj se suprotstavimo.
Jedan od Hitlerovih aforizama glasi: „Ako govorite neistinu prilično dugo, prilično glasno i prilično često, ljudi će početi da veruju“. Istoričari su mnogo puta podvlačili: neophodno je pamtiti prošlost, kako se ne bi ponovile greške u budućnsoti, kako bi se realno ocenila prošlost, kako se ne bi izokretale činjenice i zamenjivale vrednosti. I kako se ne bi stvarali novi mitovi.
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
