Izvor: Blic, 09.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroj koji ne može da umre
Heroj koji ne može da umre
Biti glumac Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, ili bilo kog drugog pozorišta koje nije beogradsko, isto je kao pokušavati biti pop u svom selu. Vaši vas omalovažavaju, tuđi ne priznaju. Slične sudbine je i prvak SNP Dušan Jakišić, tumač brojnih uloga najznačajnijih predstava ne samo ovog već i pozorišnog života uopšte. Navešćemo samo čuvene 'Šopaloviće' koji su bili na nivou praizvedbe ovog komada u Beogradu, zatim uloga Nušićevom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Sumnjivom licu', potom u predstavi 'Mera za meru' ... i sada jedna od glavnih uloga u predstavi 'Kuba libre', Ivana M. Lalića, koju je u SNP režirao Kokan Mladenović. U vezi sa predstavom'Kuba libre', na okruglom stolu Setrijinog pozrja je bilo dosta polemike, koja je naročito bila usmerena na sam tekst Ivana M. Laića. O samom tekstu, ali i o polemici Jakišić kaže: Možda će biti i onih koji me neće verovati ali sam od prvog trenutka 'predvideo' da se o ovoj predstavi ne može razgovarati 'iz sredine'. Znači, ili je posmatrate iz potpunog minusa ili egzaltirano. To se i potvrdilo na Okruglom stolu.
Tumačite junaka koji se, ne slučajno zove Dante. Da li vaša smiljena improvizacija u njegovoj realizacji potiče od slabosti teksta?
- Ne bih o tome tako. Uvek mi nakiselo zvuče objašnjena kolega o tome kako izgleda njihov 'put' do stvaranja jednog lika. Ja dođem na prvu probu kada se zajednički pročita tekst i nastavim da radim. najčešće iz ničega, ili iz sebe. I tako to ništa traje, pa ništa, do samog kraja. A onda se to sklopi. Ja sam u ansamblu poznat kao glumac koji je najgori tokom proba. Probam i čekam. Onda klikne i gotovo. Što se ovog Lalićevog teksta tiče, sačuvana je njegova suština ali smo mnogo toga promenili i dodali. Vaše uloge zrače nekom čudnom toplinom bez obzira na to da li je reč o pozitivnim ili negativnim junacima?
- Često su mi govorili da sam pozorišni Nikoletina Bursać i ne znam kako to postižem. Ja mislim o tome šta radim ali ne razmišljam kako to radim. Čini mi se da se cela priča na kraju svede na - ili vam je bog nešto dao ili nije. Kada sam prvi put radio sa Dejanom Mijačem, u predstavi 'Sumnjivo lice', igrao sam Žiku pisara. Ne treba isticati da mi je bila čast raditi s njim ali sam ga na prvoj probi zamolio - 'samo nemojte vikati na mene'. Znam, odoh pod patos. I on je to uvažio. Do generalne probe nisam znao šta ću sa sobom. Iskusan kakav jeste, on je video ono što ja nisam, i znao je da je samo pitanje trenutka kada će stvar doći na svoje. Tako je i bilo. Kada ste počeli da radite Lalićev komad, niste znali da će vam on postati upravnik. Očekujete li neke privilegije zbog tih zasluga? - Što se novog upravnika tiče mislim da je, i to ne kažem sračunato, bilo krajnje vreme da na čelo ove kuće dođe mlad čovek. Na kraju, sve se promenilo i kao u jednoj replici iz komada 'Kuba libre', nikad neće biti što je nekad bilo. Treba i u ovom pozorištu nešto da se najzad promeni, bez bzira što se u Novom Sadu često kaže da je ukleto jer je sagrađeno na nečijim kostima. Kakve šanse vi dajete novom upravniku s obzirom da SNP takođe nazvanično, proglašavaju grobnicom upravnika?
- Čini mi se da ima šanse. Treba biti mlad, pametan i pun elana, a on to jeste. Njegov opstanak i uspeh u SNP pre svega zavisi od toga kakve će saradnike odbrati, na koji način će formirati svoj tim. To je, po mom mišljenju kao da je Lalić u ulozi predsednika vlade. Ako ima kompetentan tim vlada je dobra, ako nema - ona pada. Novog upravnika će sačekati deo ansambla koji će mu dati podršku i deo koji je protiv. Ali, tako bi bilo da je došao bilo ko. I Dejan Mijač bi prošao isto, pa i sam Đinđić. U ovom pozorištu je to tako. Novi upravnik ima podršku pet ključnih ljudi u dramskom ansamblu, isto tako i nekoliko protiv, ali nije to bitno. Meni ni bilo kome drugome, Lalić ne može pomoći da budem bolji glumac. Ne može kvalitetan i radan glumac zavisiti od jednog čovek, ma ko da je.
Poželite li da promenite sredinu?
- Nema tog glumca koji se posle izvesnog vremena na zasiti jednog grada, ma o kojem da je reč. Mada, ako ćemo pravo, SNP ima ansambl koji spada u najkvalitetnije ansamble u zemlji. To odgovorno tvrdim. I to nije samo moje mišljenje. S druge strane, na našu sreću ili nesreću, mi smo svi na probama stalno, što u Beogradu nije slučaj. Ovde nema televizije, nije je bilo i nema je ni sada, nema snimanja, nema filmova. U kojoj meri je moguće govoriti o izvesnoj frustraciji novosadskih glumaca zbog toga.
- Da se ne lažemo, ona postoji. U tekstu 'Srpska Atina' kada Pera Dobrinović odgovora na pitanje zašto ide u Beograd iz ove naše jevropejske civilizacije, on kaže: Novi Sad je uvek bio u zapećku, nekad Beču, sad Pešti, ako bog da se ujedinimo sa Serbijom, put će se utabanati i u tom prvacu. I to je nažalost istina. Pri tom ne mislim na političke razloge. Mislim na to da Novi Sad ima sve potencijale da bude kulturni centar kao što je to nekada uspelo Sarajevu, kao što je sada slučaj sa Podgoricom. Da li je problem do Beograda ili do Novog Sada?
- Bojim se da ne budem nevaspitan i nepristojan, ali Novi Sad voli da pojede lošu beogradsku hranu, a da svoju pitu baci. Znam to po neviđenoj poseti nekim gostujućim, beogradskim predstavama koje su bile ispod, ama baš svakog nivoa, i koje su punile Veliku salu nekoliko puta u istom danu. Drugo, ovde je Laslo Babarci radio predstavu 'Pepo ili pobuna nađela', koja je bila je ravna 'Golubnjači' po svom angažmnau i kvalitetu. Tu predstavu je bivši upravnik Stevan Divjaković ugasio. Prva repriza je otkazana, drugu smo jedva izveli, pokušali treću i onda je skinuta. Eto i toga je bilo. Na kraju, ja u 'Kuba libre' igram junaka koji ne može da umre. Njemu je smrt igra, ode jedan dođe drugi, i tako to traje. Željko Jovanović
